Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je propao poslovni brak Miškovića i Beka

Милан Беко и Мирослав Мишковић

Ko je taj čovek koga guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković opisuje kao nekog ko „ne gazi na trulu dasku”? Da li je ta proročka sposobnost da hoda samo utabanim političkim i biznis stazama zapravo izvor njegove moći? Kako je saobraćajni tehničar s diplomskim radom na trenutno aktuelnijoj temi „Uticaj profila i režima leta na operativne troškove aviona za regionalni saobraćaj” postao neko zbog koga se trese državni vrh, i to samo onaj deo koji juče nije leteo za Abu Dabi?

Ko je, dakle, Milan Beko, čovek koji je izazvao novi potres na političkoj sceni Srbije?

Pažljivi biografi lika i dela biznismena zapazili su da mu je hobi plivanje, poslovna deviza „Kapital diktira pravila igre”, a životni moto „Šta se može dosegnuti, probaj”. Da li je Beko ove tri stvari objedinio prošle nedelje? Pokazao je po ko zna koji put da jednako dobro pliva i u političkim vodama, kao i u bazenu, sasvim sigurno probao je dokle može da dosegne, a samo ostaje otvoreno pitanje da li je taj famozni kapital izdiktirao pravile nove igranke. Igranke u kojoj se prognoziraju izbori u februaru i konačan raskid vladajuće koalicije posle famoznog reagovanja SPS-a koji se opisuje formulacijom „Beka kritikuju, Vučiću prigovaraju”?

Politički gledano, nema vlasti ili političara sa kojim Beko u nekom trenutku nije bio u dobrim odnosima. U Miloševićevo vreme, devedesetih, bio je ministar prvo u republičkoj vladi Mirka Marjanovića, zatim i u saveznoj Momira Bulatovića. Kraj devedesetih dočekao je kao kandidat za poslanika JUL-a i kao čovek za koga se tvrdi da je Miloševiću predlagao da preda vlast. Zoranu Đinđiću je bio kum, a za vreme vlade Vojislava Koštunice smatrao se jednim od „povlašćenih biznismena” kome je dozvoljeno mnogo toga. Ipak, kada je 2008. godine napravljena vlada Demokratske stranke i SPS-a, mnogi su tvrdili da iza tog dogovora stoji Miroslav Mišković koji je često u nezvaničnim razgovorima te „zasluge” delio s Kameronom Manterom, tadašnjim ambasadorom SAD, i, pogađate, Milanom Bekom. Ma koliko mu se nikad dokazane tvrdnje da je pomogao Tadiću da preokrene socijaliste pripisivale, Beko je bio jedini biznismen koji je posetio Tomislava Nikolića dok je štrajkovao glađu.

Gledano iz ugla biznisa, Beko je počeo u marketinškoj agenciji „Spektra”, koju je kasnije otkupio a zatim je poslovanje proširio, osnivajući trgovačku firmu „Dibek”. Posle petooktobarskih promena, nestao je na neko vreme iz zemlje jer su mu prijatelji, poput Vladimira Popovića, navodno teško zamerili što je ušao u vladu SPS-a, JUL-a i radikala.

Vratio se u Srbiju, zaklanjajući se iza investicionih fondova koji su kupovali uspešna privatizovana preduzeća – „Bambi”, „Knjaz Miloš”, mlekare... Tvrdilo se da iza tih fondova stoji kapital prognanog ruskog tajkuna Borisa Berezovskog, zbog čega je u avgustu stavljena sudska zabrana raspolaganja imovinom ovih preduzeća, da bi dan pošto je to zvanično objavljeno pristigla nova odluka više sudske instance koja je poništila prvobitnu zabranu.

Posle privatizacije ovih preduzeća, počinje otvoreno da se priča o njemu, i to uglavnom kao delu nerazdvojnog tandema s Miroslavom Miškovićem, vlasnikom „Delte”. Sledi i uvek neizostavna politička podrška pri privatizacijama, zbog kojih se danas Milan Beko nalazi u čak tri slučaja na spisku 24 sporne privatizacije čije razrešenje traži Evropski parlament. Reč je o privatizacijama „Ce marketa”, „Novosti” i „Luke Beograd”, iz 2005. i 2006. godine.

U „Novostima” je sporno to što su većinski udeo imaju tri povezane firme. Naime, prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, povezana pravna lica na Berzi mogu kupiti do 25 odsto akcija, dok je za sticanje većeg kapitala bilo neophodno da se objavi ponuda za preuzimanje, obavesti Centralni registar hartija od vrednosti, Komisija za hartije od vrednosti i samo akcionarsko društvo „Novosti”, što nikada nije učinjeno.

U „Ce marketu” je sporno to što su i mali vlasnici „Ce marketa” od početka tvrdili da su njihove akcije 2001. procenjene na 133.000 dinara, a otkupljene su po ceni od 25.800, a takođe se spominju i politički dogovori Miškovića i Beka s tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom.

Za sada je samo privatizacija „Luke Beograd” policijski rešena, privođenjem bivšeg ministra Predraga Bubala i još sedam osoba. Iako je godinama opisivan u medijima kao „glavni krivac” za spornu privatizaciju „Luke Beograd”, Milan Beko je u policijskom postupku saslušan, a inspektori tokom istrage nisu uspeli da pronađu dokaze koji bi doveli do njegovog hapšenja. Međutim, interesantno je da je na tom saslušanju u policiji, koje je trajalo skoro šest sati, Beko praktično otkrio kako je propao „poslovni brak” između Miroslava Miškovića i njega, posle kupovine „Luke Beograd”.

O tom „poslovnom braku” između najuticajnijih biznismena naširoko se pričalo od 2004. godine. Praktično, Mišković i Beko su se u mnogim velikim poslovima pojavljivali zajedno, pa se i u svim pričama pominjao nerazdvojni poslovni tandem, u kojem se uz ime Miškovića obavezno dodavao i Beko, i obrnuto.

U jednom trenutku, međutim, negde 2007. godine, prestale su sve njihove zajedničke poslovne aktivnosti. Više se nigde nisu pojavljivali zajedno, a u nezvaničnim biznis i političkim krugovima brujalo se o sukobu između Miškovića i Beka. Potvrdu tih priča naravno nikada niko nije dobio. Mišković nikada javno ni o čemu nije pričao, a Beko je u nekoliko navrata, pre svega u intervjuima Jugoslavu Ćosiću za TV B92 prošle godine i Draganu Vučićeviću na TV Pink prošle nedelje, naglasio da njega i Miškovića vezuju porodični, prijateljski odnosi. Prijateljstvo su prikazali srpskoj javnosti na predsedničkoj inauguraciji Tomislava Nikolića, kada su se uz Miodraga Kostića slikali s novim predsednikom Srbije.

Dakle, priče o navodnom sukobu ostale su na nivou spekulacija.

Međutim, na tom policijskom saslušanju, u maju ove godine, Beko je o Miškoviću izneo nekoliko pojedinosti koje bacaju ipak novo svetlo u odnose nekad najuticajnijeg poslovnog tandema. Iz zapisnika tog saslušanja, u kom je Beko upotrebio reči poput „veliko razočaranje” i „udaljavanje”, vidi se da je kamen spoticanja upravo bila „Luka Beograd” i da je najverovatnije zbog toga prestao taj famozni „poslovni brak”, posle kog više nije bilo zajedničkih ulaganja niti poslova.

„Luka Beograd” je zapravo kupljena kako bi se na tom zemljištu, uz obalu Dunava, izgradilo ekskluzivno stambeno-poslovno naselje, pod radnim nazivom „Grad na vodi”. U tom projektu, „Luka” je trebalo da se osloni na stručnu podršku sistema „Delte”, koji je imao ozbiljnu kadrovsku strukturu za razvoj urbanističkih i građevinskim projekata.

Međutim, na Bekovo „veliko razočaranje”, kako je izjavio u policiji, Mišković se 2007. godine povukao iz posla i preneo svoj vlasnički udeo na sina Marka, kćerku Ivanu i Ivanu Veselinović, nekadašnju blisku Miškovićevu saradnicu, koja je, kaže Beko u policiji, poslovno bila vezana za „Luku”.

To je za Beka bio „alarmantan podatak” jer, kako je ispričao inspektorima, postalo je očigledno da dogovorenog razvoja te firme neće biti.

– Jasno mi je stavljeno do znanja da se stvar svodi na penzioni fond njegove dece – ispričao je Beko u policiji.

Za dalji poslovni odnos između Miškovića i njega, Beko je upotrebio izraz „upadljivije udaljavanje” i to u kontekstu saznanja da je vlasnik „Delte” imao nameru da u najbližoj zoni Luke gradi veliki poslovni tržni centar sa stambenim blokom, kojim direktno konkuriše projektu „Luke Beograd”.

To udaljavanje postalo je još upadljivije kada je Mišković odbio da „Luci” proda objekat „Tempa” u neposrednoj blizini Slobodne zone Beograd, centralnog dela koji obuhvata zonu visoke izgrađenosti, iako je ponuda „Luke” bila korektna. Miškoviću je, naime, bilo ponuđeno da „Luka” preuzme objekat „Tempa” uz adekvatni finansijsku nadoknadu, a da on u ovom novom objektu, koji bi bio izgrađen na istoj lokaciji, dobije prostor iste veličine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.