Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U Rumuniji počelo instaliranje američkog antiraketnog štita

Румунска војна база коју су градили Совјети сада постаје безбедносна претња руским стратешким интересима (Фото Ројтерс)

Uprkos tome što Rusija i NATO već dugo vode pregovore o tome kako da postignu kompromisno rešenje za kontroverzni američki protivraketni štit u Evropi, Vašington i Brisel ne odustaju od svojih namera i prekjuče je u Rumuniji zvanično počela izgradnja američke baze za presretačke rakete, koja će postati deo tog za Ruse spornog sistema. Na nekadašnju vazduhoplovnu bazu, koju su Rumuni pre šest decenije izgradili uz pomoć Sovjetskog Saveza, Amerikanci će sada potrošiti 134 miliona dolara, kako bi je modernizovali i do 2015. godine na tom mestu rasporedili 24 presretačke rakete SM-3 i radarske instalacije.

Svečanom početku radova u Deveselu prisustvovali su predsednik Rumunije Trajan Basesku, američki podsekretar za odbranu Džejms Miler i direktor američke Agencije za raketnu odbranu Džejms Sajring, dok je Aleksandar Veršbou, zamenik generalnog sekretara NATO-a, takođe Amerikanac, istakao da je to „istorijska prilika”, dodajući da će „postrojenje u Deveselu biti ključna komponenta u izgradnji celokupnog balističko-raketnog odbrambenog sistema NATO-a”.

Da su ne samo Amerikanci već i Rumuni svesni da je ovo „prst u oko” Moskvi, svedoči izjava rumunskog ministra odbrane Mirčea Duše, koji je rekao da je „izgradnja baze u Deveselu počela uprkos manjku razumevanja Rusije u ovom pogledu”.

Reakcija zvanične Moskve nije bila tako oštra kao što su mnogi očekivali. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je samo rekao da „raketna odbrana ostaje gorući problem”, dodajući da je ruski stav dobro poznat.

„Spremni smo na konstruktivni dijalog sa SAD i NATO i otvoreni smo za pronalaženje kompromisa, ali nemojmo se pretvarati da stvari mogu biti rešene tako što će (Amerikanci i NATO) neprekidno govoriti o tome da ne postoji ništa što treba promeniti u sistemu američke protivraketne odbrane i da ona nije usmerena protiv Rusije”, rekao je Lavrov, dodajući da je sadašnje držanje alijanse u pregovorima „neprihvatljivo”.

I, zaista, pregovori u okviru Saveta NATO–Rusija deluju već neko vreme kao uporno pokušavanje Zapada da ubedi Moskvu da prihvati američke planove. To se videlo i na prošlonedeljnom sastanku predstavnika alijanse i Ruske Federacije. Vašington tvrdi da rakete neće imati ofanzivni karakter već će samo ciljati nadolazeće balističke rakete koje lansiraju neprijateljske zemlje. U tom obrazloženju Iran se sagledava kao potencijalna pretnja, ali Rusija sumnja da SAD zapravo žele da smanje njenu stratešku balističku sposobnost. Zbog toga se još od 2000, kada tadašnji predsednik SAD Džordž Buš izneo ideju o američkom protivraketnom štitu, koji bi bio postavljen i u Evropi, Rusija tome snažno protivi i preti da će kao odgovor na ovaj američki potez ona staviti moćnije bojeve glave na svoje balističke rakete.

U naredne dve godine Amerikanci će sa istočne obale SAD u rumunsku bazu premestiti ogroman radarski sistem, koji je veličine četvorospratne zgrade, i u potpunosti izgraditi novu infrastrukturu za presretačke rakete, koje su namenjene obaranju balističke rakete kratkog i srednjeg dometa.

Izgradnja ovih instalacije je deo „faznog prilagodljivog pristupa” što je američka formulacija kojom se opisuju četiri faze izgradnje američkog protivraketnog štita. Prva faza, koja je sprovedena do januara 2012, podrazumeva postavljanje radarskih sistema za rano upozoravanje od opasnosti u Turskoj i raspoređivanje tri ratna broda koji nose pomorske borbene sisteme „idžis” u Sredozemlju. Druga faza je postavljanje 24 presretačke rakete u Rumuniji, a u trećoj fazi i u Poljskoj. Četvrta faza pak podrazumeva da se do 2020. ove rakete zamene još modernijim sistemima koji bi trebalo da štite članice NATO-a, ne samo od raketa srednjeg dometa već i od interkontinentalnih balističkih raketa.

Međutim, u martu ove godine SAD su najavile da će odustati od ove četvrte faze, koja je bila uzrok najveće zabrinutosti Rusa. Uprkos tom američkom odustajanju, Lavrov nije dao rusko zeleno svetlo za evropske instalacije u okviru ovog protivraketnog sistema pod okriljem NATO-a, insistirajući da je ono i dalje pretnja ruskim sistemima. Ono što sve više brine Moskvu jeste činjenica da njihove pretnje, kao ni pregovori u Briselu, zasad nisu zaustavili SAD i NATO u nastojanjima da ceo sistem učine operativnim 2018. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.