subota, 12.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Polemika o Titu - Može li se Broz odbraniti od njega samoga

U razgovoru za „Politiku” mladi ruski istoričar Nikita Bondarev, 28. oktobra ove godine, tvrdi da sam u svojoj biografiji o Josipu Brozu Titu, prevedenoj na sve jezike naroda bivše Jugoslavije, napisao nešto čega u mojoj knjizi nema.

On kaže: „Pero Simić smatra da su profili drugova iz partije, koje je Tito pisao za Kadrovsko odeljenje Kominterne, ’krunski dokaz’ da je Josip Broz Tito bio oficir NKVD-a.”

Najpre, to nisu profili, već sve Titove izjave o vodećim jugoslovenskim komunistima koji su pre Drugog svetskog rata streljani u Sovjetskom Savezu. One imaju svoj zvanični naziv, a ni jedna od njih nije naslovljena kao profil. Zovu se „Podaci druga Valtera”, a neke Titove iskaze dvojica njegovih sagovornika, agenata NKVD-a u Kominterni, naslovljavali su sa „Razgovor sa drugom Brozom”.

Ključnom rečju, podaci, i sam Tito je nazvao jedan svoj zbirni dokument, u kome je 1938. negatorski pisao o sedmorici već streljanih i dvojici živih vodećih jugoslovenskih komunista, koji su ubrzo bili likvidirani u Moskvi: „Ukoliko su potrebni podaci o nekome koga ovdje nisam spomenuo, molim da mi se to napomene.”

Drugo, ni u jednom od jedanaest izdanja svoje knjige nisam druga Tita nazvao „oficirom NKVD-a”, kako mi zamera Bondarev, već samo saradnikom NKVD-a, a to je biografski podatak, a ne nekakva njegova (dis)kvalifikacija. O tome da je Tito dok se borio za dolazak na čelo KPJ bio saradnik Staljinove tajne policije posvedočio je pred kraj života i Brozov moskovski promotor, sovjetski obaveštajac Josip Kopinič, koji je Titu krajem 1938. omogućio da se kandiduje za sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i do kraja Titovog života bio u dobrim odnosima s njim.

Saradnja sa agentima NKVD-a bila je i u opusu Titovog radnog mesta, referenta Kadrovskog odeljenja Kominterne, koje je, u stvari, bilo kontraobaveštajno odeljenje Kominterne, pod kontrolom NKVD-a.

Saradnju sa NKVD-om priznao je 1948. svojim najbližim saradnicima i sam Tito, ljut što ga je Staljin proglasio otpadnikom.

Još u jednom delu razgovora za „Politiku” Bondarev mi zamera ono čega nema ni u jednom izdanju moje knjige: „Simić bez ograničenja koristi sledeće formule: ’Tito je veći staljinista od samog Staljina jer je bolje od Staljina savladao metode terora i zastrašivanja’, ’Tito je prevarant i uzurpator’, a uz to je i ’dželat i inspirator linčovanja’, ’njegova šapa nam je još na grlu’.”

Od svega ovog tačno je samo da jedna od stotinak priča u mojoj knjizi nosi naslov „Veći staljinisti od Staljina”, a ona informativno opisuje kako je rukovodstvo KPJ posle Staljinove ekskomunikacije Tita pokušalo da dokaže moskovskom diktatoru da su pravoverni staljinisti.

Žao mi je što moram da kažem da je sve ostalo u citiranom delu razgovora Bondareva sa novinarom „Politike” čista izmišljotina. I to ne samo zato što ničeg od toga nema u mojoj knjizi, već i zbog toga što to nije stil mog izražavanja. S krajnjim naporom pokušavam da razumem zašto Bondarev u razgovoru za „Politiku” izriče ove zbilja paušalne zamerke, a istovremeno kaže da su „arhivski materijali koje Simić navodi verodostojni”. To jedno s drugim ne ide, tim pre što se u knjizi praktično bavim samo interpretacijom arhivskih dokumenata. Meni se još proletos učinilo da Nikita Bondarev, iako istražuje Titove moskovske godine, 1935–1937, ima poteškoća da razume prirodu veza budućeg vođe jugoslovenskih komunista sa NKVD-om. Zato sam mu na naučnom skupu o dr Simi Markoviću, jednom od osnivača KPJ, održanom marta ove godine u Srpskoj akademiji nauka, pred pedesetak učesnika ponudio da razjasnimo sve eventualne nedoumice, ali on tu ponudu, iz meni nepoznatih razloga, nije prihvatio.

Poziv je i dalje otvoren.

Ne znam zašto, ali moram na kraju primetiti da se Bondarev smatrao pozvanim da opravda to što Tito, kad se za vreme Prvog svetskog rata potucao po Rusiji, nije učestvovao u Oktobarskoj revoluciji. On kaže da Tito to nije učinio zbog toga što je za njega „boravak u etnički izmešanoj sredini bio nešto sasvim novo”! A Tito se rodio i odrastao, školovao se, šegrtovao i formirao u Austrougarskoj, u kojoj je, samo u zvaničnoj upotrebi, bilo čak sedam jezika.

Publicista

Komеntari0
0942d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja