Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

DS i LDP samostalno na sledeće izbore?

Danas je gotovo pola poslaničke liste „Preokret” koja je izabrana na izborima prošle godine protivnik politici koja je tad dobila podršku ljudi, požalio se pre nekoliko dana lider LDP-a Čedomir Jovanović, dodajući: „I poslanici SPO-a i Zaharije Trnavčević i neki naši poslanici koji su se pogubili po Dinkićevim inicijativama. To se više nikad ne sme ponoviti”.

I onda je poručio da se koalicije u normalnim zemljama prave posle izbora i da su liberali „na tako nešto spremni”.

Da li poruka Jovanovića, izrečena kada je njegova stranka predala listu za lokalne izbore na Voždovcu, na koje izlazi samostalno, znači da će na sve sledeće izbore liberali izlaziti sami? Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a, objašnjava za naš list da politika ne treba da bude „kompromiserska i konfuzna”, a to bi se, navodi, desilo u koaliciji. I trajalo bi samo do izbora. To onda nije motivišuće za ljude koji za to treba da glasaju.

„Nastavićemo pravcem kojim je LDP jasno krenuo i širiti krug ljudi koje okupljamo. Mislim da ljudi razumeju da su tehničke koalicije potrošen model, devalviran, kompromitovan u prošlosti. Zato nećemo tako, hoćemo političku organizaciju koja na izborima može da bude stvarna alternativa vlasti. Stranke postoje da bi došle na vlast i sprovele ono što pričaju. Mi smo sazreli, vreme je da stvorimo politički mehanizam, listu, organizaciju koja će nam to omogućiti. Zato nova organizacija, moćna politika, jasna i čista”, ističe Đurić.

Tako nešto, očigledno, nije moglo da se napravi sa Demokratskom strankom, koja je kategorički odbila da se odrekne svog imena i uđe u nekakvu novu organizaciju. Ali, i u DS-u razmišljaju slično kao LDP, oštećeni koliko i oni nevernim saveznicima. Poslanički klub te stranke trenutno ima 43 člana, a lista „Izbor za bolji život” koju je DS predvodio prošle godine osvojila je 67 mandata. Lista „Preokret” osvojila je 19 mandata a poslaničkom klubu LDP-a ostalo je 12.

Uz opasku da će odluku o načinu nastupa na sledećim izborima doneti stranački organi kada to bude bilo na dnevnom redu, Borko Stefanović, šef poslaničke grupe DS-a, kaže da jedna politička organizacija, posebno kada je najjača opoziciona stranka kao DS, ne može ponavljati iste greške iz prošlosti.

„Sve ovo što se dešava dokaz je da naše političko društvo nije dovoljno sazrelo, a još više govori o kvalitetu i moralu nekih ljudi. U tom smislu, mi sigurno nećemo upadati u istu rupu”, ističe Stefanović za „Politiku”, objašnjavajući da to svakako ne isključuje saradnju demokratskih proevropskih opozicionih stranaka, kako bi one bile alternative nestručnoj vlasti. On, međutim, sumnja da će to rezultirati i predizbornim koalicijama.

Kako ističe, građani treba da znaju da glas za DS znači glas protiv ove vlasti i znači glas za drugačiji način vođenja ove države.

„Sve ostalo je, u političkom smislu, mačka u džaku – zato što je primetno da se mnoge stranke približavaju stavovima SNS-a. To pokazuje tužno stanje naše političke scene i pokazuje da DS neće ostati ignorantski prema toj činjenici”, naglašava Stefanović.

Tako su demokrate i liberali, poučeni raznim iskustvima u vlasti i opoziciji, čini se, došli na poziciju radikala, jedinih u Srbiji koji su uvek izlazili samostalno, pa i DSS-a, koji je bio povremeno sam, a povremeno sa Novom Srbijom Velimira Ilića. Za to vreme, mnogo je stranaka, barem posle 5. oktobra, koje su učestvovale u vlasti na republičkom nivou, a nikada se nisu „izmerile” na izborima – pomenuti NS, pa PUPS, Jedinstvena Srbija, SDPS, Narodna partija, LSV, DHSS... A to su im upravo omogućile velike stranke, sklapajući s njima predizborne saveze. Zašto? Nekoliko meseci pred prošlogodišnje izbore, recimo, tadašnja portparolka DS-a Jelena Trivan objašnjavala je da ta stranka, kao „prirodna matica demokratskih snaga”, nije mogla da dozvoli „luksuz da se demokratski glasovi raspu” pošto su, kako je navela, u Srbiji svaki izbori sudbinski.

Na drugoj strani, i Srpska napredna stranka je, sa sličnim motivima, formirala široki front – NS, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Koalicija udruženja izbeglica, Pokret snaga Srbije, Narodna seljačka stranka, Pokret socijalista, Romska stranka... Zato je danas u srpskom parlamentu više od 40 partija i drugih organizacija, a na izborima je cenzus prešlo samo šest „velikih” lista i pet manjinskih.

I svi oni koji ukazuju da takva situacija, kakva vlada praktično od koalicije DOS, bitno doprinosi nestabilnosti domaće političke scene, ističu da svega toga ne bi bilo kada bi se u izborni sistem uveo stepenasti cenzus. Onda jače stranke sigurno ne bi tako spremno ulazile u predizborne saveze, jer im možda koalicioni partneri ne bi doneli dovoljno glasova za viši skupštinski prag. Naročito ako bi on za petočlane i veće koalicije iznosio 25 odsto, kako predlaže Nova stranka Zorana Živkovića. Uz takav uslov, treba primetiti, na prošlogodišnjim izborima cenzus ne bi prešle liste koje su predvodili SNS i DS.

Ovako, sam izborni sistem stranke takoreći „tera” u koalicije, jer kad već za sve važi prag od pet odsto, zašto se ne ojačati partnerima. Pogotovo ako ste na ivici cenzusa. Zato je većina manjih stranaka kategorično protiv stepenastog cenzusa, sve braneći važeći izborni zakon argumentom da bi „stepenovanje” svelo parlament na dve ili malo više stranaka. A tako ne bi bila obezbeđena njegova reprezentativnost, odnosno zastupljenost širokog dijapazona političkih mišljenja, kakav očigledno postoji u Srbiji.

Da bi odgovorili i na takvu kritiku, zagovornici uvođenja progresivnog cenzusa kažu da bi u tom slučaju osnovni cenzus mogao da bude tri procenta. Tako je Đorđe Vuković iz Cesida ranije objašnjavao za „Politiku” da bi to bio primeren cenzus za stranku koja nastupa samostalno, jer i tako znači da bi morala da osvoji oko 120.000 glasova (ako na izbore izađe oko četiri miliona birača), a to mogu samo ozbiljne stranke u Srbiji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.