Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kosovo je Turska, Turska je Kosovo

Izjava turskog premijera Erdogana da je „Kosovo Turska a Turska Kosovo” važna je politička izjava za razumevanje prošlosti i budućnosti Srbije. Poruka je izrečena pred desetak hiljada Albanaca, koji su je pozdravili frenetičnim aplauzom, a srušila je najveću zabludu koja vlada našom politikom, naukom i publicistikom, kada je reč o KiM.

Svako će se pitati koja je to zabluda. To je uverenje koje se kao crkvena dogma širilo medijskim prostorima SFRJ i sada se širi medijskim prostorom Srbije, da je politički projekat ovdašnjih Albanaca izrazito antireligiozni projekat. Posledice ovakvog uverenja su više nego tragične. Govori se da se na KiM radi o izrazito sekularnom i antireligioznom nacionalističkom pokretu koji teži da ujedini sve Albance u jednu državu. Rezultat takve politike bi se po logici stvari završio na granicama takozvane Velike Albanije i samim tim bi prestao albanski secesionistički pokret i neprijateljske aktivnosti koje on sprovodi. Geografska granica takve Velike Albanije se završava negde između Niša i Prokuplja na severu i istočno od Leskovca.

Erdoganova izjava u Prizrenu pokazala je, međutim, koliko je takav stav naše nauke, publicistike, politike i obaveštajnih službi bio pogrešan. Erdogan je rekao to što je rekao, a Albanci su na tu izjavu frenetično tapšali. Šta im je Erdogan poručio? Ovaj deo Srbije bio je do 1912. godine sastavni deo unitarne islamsko-osmanske države. I sada je trenutak da se opet ujedini sa naslednicom, formalno sekularnom republikom Turskom. Ako su Albanci tu izjavu pozdravili sa ogromnom radošću, to znači da je prihvataju kao svoju. To istovremeno znači da ne žele nezavisno Kosovo za koje se u ovom trenutku lavovski bore. Ili još tačnije, to bi trebalo da znači da oni žele nezavisno Kosovo samo kao etapu dok se ponovo ne ujedine sa Istanbulom i Ankarom.

Ako pođemo od činjenice da su Albanci i Turci dva sasvim posebna naroda u etničkom i antropološkom smislu, pitamo se šta ih to onda ujedinjuje. Šta je to što Albance, koji se tako grčevito bore za odvajanje od Srbije, gura u državu u kojoj će nestati? Jer Turska ne priznaje nacionalne manjine. I sve Albance koji tamo žive već tretira kao Turke. Turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je izjavio: „Više jeAlbanacakoji živeuTurskojnegouAlbaniji!” Što je posebno važno, pomenuti Albanci su, mereno pravima manjina, najobespravljenija albanska manjina bilo gde u svetu. I tu je centralna tačka problema. Albanci su u velikom broju primili islam, a kako islam ne poznaje pojam nacije u modernom smislu te reči nego gradi političku zajednicu na veri, to su Albanci  prijemom islama postajali braća u veri s Turcima. Tako su se u potpunosti uklopili u nekadašnje osmansko, a sada u tursko društvo. Za njih je to otadžbina, iako se u Turskoj postepeno tope i nestaju. I niko se od njih ne buni zbog toga.

Aplauzima upućenim Erdoganu, okupljeni Albanci, ali i njihov lider Hašim Tači, poručili su da se i oni raduju istoj sudbini. Osnovno pitanje koje se postavlja jeste: kako je to moguće? Zar nisu Turci narod uralo-altajskog porekla čiji je jezik sličniji japanskom nego albanskom, a Albanci Indoevropljani, dobrano romanizovani i sasvim evropski narod? I zar nisu Turci, kako uči albanska istorija, napali srednjovekovne Albance, nemilosrdno uništavajući sve pred sobom?

Dakle, što je to što može da utiče da sadašnji Albanci sve to zaborave i požele da se s potomcima ubica svojih pradedova ponovo ujedine i sami pretvore u Turke? Kada se sve to ima u vidu, onda se mora reći da Turke i današnje Albance jedino spaja islam: svi Turci su muslimani a i 99 odsto kosmetskih Albanca su muslimani.

Skorašnji izveštaji koji nam stižu sa KiM, iz Preševa, Makedonije i Albanije govore o mnogobrojnim Albancima koji su otišli da se bore u Siriji u redovima Al Kaide. Mnogi od njih su izgubili život. Poslednjih meseci su mnogi mladi Albanci otišli iz bujanovačkog sela Trnovci, poznatog po švercu droge. Otišli su da se bore u Siriji. Za čije se ciljeve ovi Trnovčani u Siriji bore i gube glave? Ništa drugo ih ne spaja nego islam.

Urednik časopisa „Politikologija religije“

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.