Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sa čim ćemo izać’ pred Njegoša

Pre dvesta godina u savršenoj, gotovo vitlejemskoj bedi, u svesti gde je čin rođenja stidan, na mestu gde je jedini „suficit” bila sloboda, a posao borba za misao o slobodi – rođena je najsvetlonosnija ličnost naše istorije. Ali ove reči su na ivici besmislenog, one su opšte mesto, njih je pročitala većina, uključujući i nepismene. Pre dvesta godina nije rođen Njegoš, rođen je jedan važan deo našeg identiteta. Šta je Njegoš nama danas?

Svedok ličnog stida uslovljenog novim političkim interesima, a ne identitetom, jer politika nema identitet. Da ga ima, ovaj autentični tvorac, vladika i političar bio bi proslavljen na najvišem državnom, crkvenom, kulturnom i nacionalnom nivou. Ovako se slobodnom voljom, nezameranjem i ćutanjem pristalo na to da je on „teorijski otac genocida koji smo nedavno počinili, tvorac novih nacija, preteča marksizma i socijalne pravde, važna ličnost koju su drugi prisvojili i falsifikovali”...

„Što mi da učimo tog Njegoša, nije on naš od kada su se otcepili“, kažu, u Čačku, svojoj profesorici Marini Davidović njeni đaci, i ta pobuna je, takođe, opšte mesto. Vladika se nikako ne uklapa u neoplemensku svest, dobrosusedske odnose u regionu, podgorički Njegoševdan i evroatlantske integracije jer njegov značaj „štetno povezuje balkanske nacije”. Uprkos incidentnoj proslavi godišnjice u Kosovskoj Mitrovici, nekim, pesničkim okupljanjima i izložbama, jasno je da ovog pisca valja svesti na pravu meru i konačno mu postaviti granicu. Ako se, recimo, Gorski vijenac „oslobodi svega što mu kulturološki, jezički, etnički i verski ne pripada”, shvatićemo čiji je vladika Rade, kao i da je pisao na crnogorskom jeziku. Srpski nivo teksta izveden je iz vladičinog pragmatizma i mogućnosti da se pokaže kako neuspeli model iz srednjeg veka nikome, a ponajmanje Crnoj Gori, može da bude uzor i kako su „velikaši proklete im duše” neuspešno vladali. „Kukavno srpstvo ugašeno” samo je metafora o univerzalnom društvenom zlu čiji se najgori oblik realizovao u srpstvu, i upravo sa njim cetinjski gospodar mora da se suoči i da u tom konačnom obračunu izdvoji svoj identitet i posebnost.

Odnos prema muslimanima i Turcima je genocidan i to je potvrđeno od nesumnjivih naučnih autoriteta, uz obilje dokaza u samom tekstu. Na primer, odnos Crnogoraca i poturica „a u jedan kotâ da ih svariš / ne bi im se čorba smiješala?!” Pokušaj da se u tekstu napravi balans pohvalnim i neuverljivim stihovima „O Stambole, zemaljsko veselje, / kupo meda goro od šećera”, nije dovoljan i nastao je iz političkih interesa. Prelaženje preko ove prepreke korak je ka čistoti crnogorske posebnosti, a ironičan, podrugljiv i neprihvatljiv stav prema zapadnoj civilizaciji vojvode Draška koji stiže iz Mletaka spada u isti korpus Gorskom vijencu nepripadajućeg štiva. U njemu ima najmanje kulturološke, političke ili ljudske identifikacije. Urbanost, hrana i pozorište ostavili su Draškovo čuđenje u međuprostoru tranzicije ka novoj kulturi i svesti.

Iz svega što je rečeno jasno je da tri etničko-kulturološka sloja srpski, islamski i mletački ne pripadaju Njegoševom pevanju, mišljenju i delovanju. Oni ne pripadaju osnovnoj ideji iz Vijenca, koja je upravo zbog svake vrste okupacije, pritisaka, preslojavanja ostala nepoznata sve do najnovijeg otkrića autentičnog izraza u tekstu. Suštinu Gorskog vijenca i novog identiteta dugo su zamagljivala još dva principa: Bog i Kosovo. Ivo Andrić je pogrešno izbrojao da su to najčešće pominjane reči u Gorskom vijencu. Ova dva simbola kreću se kroz strukturu teksta nesmetano s lakoćom, jer pesnik prihvata univerzalni princip svebožanstva i suprotstavlja mu ograničeni domet fatalističkog kosovskog mita. Već je bezbroj puta dokazivano kako Njegoš i nije religiozan, a kosovska epika doputovala je u zemlju vladike Rada kao što davne i zaboravljene priče putuju kroz vreme i iz naroda u narod. Zato u novopročitanom delu Vijenca nema ni pomena takvog Boga i stranog kosovskog zaveta; nema, jer je pesnik sav svoj stvaralački potencijal, sav talenat i umetničku koncentraciju posvetio originalnom, revolucionarnom, vizionarskom, konstitutivnom, identitetskom čitanju popa Mića.

Pop Mićo uzimlje pismo, dugo ga gleda i počinje čitati (sriče): ...um...dam...am.../ ...bi...nu...no.../ ...na...ša...ra...

Naučnici, priređivači, prevodioci, štampari, prelamači i prepisivači izdvojiće ove stihove iz svega ostalog jer su dovoljni sami sebi i oni tvore novi Gorski vijenac. U njima se, uključujući tačke i praznine, ukršta nepoznata i nemušta istorija; izbijaju iz kolektivne nesvesti naši genijalni mucavi praoci; oslobađa se duh novog naroda; pojavljuje se umetnost toka svesti lišena epske paradigme; rađa se novi jezik kao srpski iz Miroslavljevog jevanđelja, kao ruski iz Povijesti o minulim godinama, kao engleski iz poeme Beovulf...

Onda, neka naš novi Gorski vijenac ima jednu stranu! Je li tako, braćo Crnogorci? Tako, već nikako! Sa njim ćemo izać’ pred Njegoša.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.