Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plačem kad slušam Džibonijevu pesmu „Libar”

Фото З. Атанасијевић

Đorđe Prudnikov, rusko-srpski slikar, dizajner i portretista svetskog ugleda, imao je, nedavno, svoju sliku na kolektivnoj prodajnoj izložbi u galeriji „Art centra” u Beogradu. Ta slika „Majka i dete” posebna je i po izgledu i po ceni. Liči na one koje je stvarao Ticijan, a početna cena joj je 100.000 evra! I ostala je u vlasništvu slikara.

Rođen je 19. aprila 1939. u Užicu. Fakultet primenjenih umetnosti završio je u Beogradu kao najbolji u klasi.

Ali, njegov život je kao horor film još od kad je začet u utrobi majke. Nema atelje, pa ne radi, a iz očevog stana su ga izbacili 2005. Kaže da često zameni noć za dan i obrnuto. Povremeno proda neku staru sliku, a sadašnje ponude za rad u Italiji doživljava kao velike ucene.

Živi sam u Beogradu. Iz braka s Radom ima sina Aleksu (28), slikara.

Ipak, kako ste?

Sve je loše i u meni i oko mene. Evo, moj prijatelj Aleksandar Tijanić je otišao u večna lovišta, a stariji sam od njega deset godina. Ne znam koliko mi je još ostalo do našeg novog „susreta”.

Šta posebno pamtite?

Ono što mi je pričala majčina majka. Otac Mihajlo, geometar, došao je iz Rusije u Srbiju 1918. godine. Dobio je ćerku Larisu s Radmilom, a kad je ona, posle dve godine, ponovo zatrudnela, kad sam ja bio začet, došla je iz Prokuplja, gde su živeli, u Užice da abortira. Ali, baka me je spasla. Nije dozvolila ćerki da počini taj zločin. Tako sam rođen kao neželjeno dete!

Kako ste stasavali?

U petoj-šestoj godini, kad smo se zatekli u Užicu, u vreme engleskog bombardovanja, snašla me velika nevolja. Bežeći u podrum Trezora, doživeo sam šok od bombi, pa do 18. godine nisam mogao da izgovorim ni jednu reč bez dugog mucanja.

Kad ste ponovo progovorili?

Mucanja sam se oslobodio u Beogradu, u Petoj beogradskoj gimnaziji. Imam dobar glas, gotovo operski bariton, pa su u školskom horu tražili od mene da budem i solista. Tako sam postao važan član hora. To što sam od „mute” postao vođa hora, kao i često pevanje oslobodili su me od mucanja.

Ko vam je sad uzor u pevanju?

Pre svih Džiboni. I on je mucao do puberteta. Išao je kod logopeda, duvao je u sveću, pa izgovarao određene reči... Plačem kad slušam njegovu pesmu „Libar” ili „Cesaricu” u izvođenju Olivera Dragojevića.

Zbog čega još plačete?

Zbog svoje sudbine. Bio sam u Milanu posle studija. Pravo na rad dobio sam kao najbolji slikar na konkursu koji je raspisao galerista Arozio Komo, a i firma „Sormoni”, proizvođač nameštaja i kućnih potrepština, nudila mi je saradnju i kao slikaru i kao primenjenom umetniku. Stanovao sam u hotelu „Leonardo da Vinči” i pravio velike planove. Ali, posle izvesnog vremena Italijani mi nisu produžili pravo na boravak.

Zašto se to dogodilo?

Tada mi niko ništa nije objasnio. Ali, 18 godina kasnije novinar Vanja Bulić je u TV emisiju „Crni biseri” doveo Daču Tavolina, kafedžiju i šta još sve ne, koji je rekao da je pre dvadesetak godina u Italiji radio sve i svašta sa falsifikovanim pasošem na ime Aleksandar Prudnikov. I karabinjeri su tada, bez bilo kakvog procesa, u odvojenim slučajevima, proterali Tavolina i mene, kao nepoželjne strance u Italiji!

Kako vam je tada bilo?

Teško zbog svega što mi se dogodilo, ali i lepo zbog mog susreta s jednom lepom Čehinjom u Pragu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ali kad sam, nešto kasnije, u Beogradu upoznao Radu zaboravio sam sve što mi se dogodilo u Pragu. Život s njom i sinom Aleksom doživeo sam kao najlepši deo mog boravka na ovoj planeti.

Kakav ste bili muž...

Odan Radi kao rob. Povređujete mi dušu kad me pitate za nju. Mlađa je od mene 15 godina. Doživljavao sam je kao božji dar. Oblačio sam je kod najboljih kreatora. Ipak, njena ljubav prema meni se, jednog dana, ugasila. A čuvao sam je ko zenicu oka svoga.

...a otac?

Aleksa je plod moje ljubavi s Radom. Po obrazovanju je iznad mene. Magistar je slikarstva. Nisam ga učio slikarstvu. Ne volim da neko bude uz mene dok radim, pa ni sin. U poslednje vreme ga ne viđam. Mnogo se približio Bogu. Postao je vrlo pobožan.

Ko je vaš bog?

Nemam ga. Najlepše se osećam dok stvaram sliku. Ali, sad to odavno ne radim, nemam gde, osećam se kao progonjena zver. Izbacili su me 2005. iz očevog stana zato što nije otkupljen. Ali, učinili su to samo zato što sam devedesetih slikao Slobodana Miloševića. Rekao sam im: „Ljudi, ja sam slikar, a ne političar”. Nisu me razumeli. A tražio sam pomoć i od Danice i Vuka Drašković, koji su u to vreme bili na vlasti...

Šta sad planirate?

Imam poziv da odem u Italiju. Zove me Anđelo Drilo, galerista iz Rima. Za moju sliku „Aleksa sa cvećem” kaže da je jedna od najboljih koju je ikad video. Ali, nudi mi da prvu godinu kod njega slikam, praktično, za platu! Njemu je neko rekao da ja nemam šta da jedem, pa me ponižava.

Zašto sahranjujete svoj talenat?

Ne sahranjujem ga ja. To su učinili političari i ljudi kakav je bio Dača Tavolino! Sad bih želeo da živim u zemlji u kojoj ima više smeha, vedrog raspoloženja, sunca i toplog mora. Verujem da ću to doživeti u novom „susretu” s prijateljem Tijanićem...

-----------------------------------------------------------

Muškarci vole žensku lepotu, a žene mušku ružnoću

Da li ste slikali aktove?

Uvek. Model mi je, često, bila moja Rada. Bila je najlepša žena Banjaluke, a ja kažem i sveta. O, bože, kako sam voleo da sve te njene obline, gracioznost i zanosni pogled pokažem svima koji nikad nisu videli takvu lepotu.

Ima li onih koji poštuju ružnoću?

Ima, ali tu je reč o ženama koje biraju svog čoveka. Ovo govorim iz ličnog iskustva. Nisam lep. Ali, svojim izgledom delujem moćno, a žene, gladne svih muško-ženskih odnosa, pre će izabrati mene nego nekog lepotana. Pitajte ih...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.