Uspela operacija „Na Bjelhrad”

Među oko 1.000 čeških navijača u Kombank areni u oči je upadao plakat s napisom „Na Bjelehrad” i portretima Tomaša Berdiha i Radeka Štjepaneka na njegovim krajevima. Teniska reprezentacija Češke je došla u naš glavni grad da sačuva trofej u Dejvisovom kupu. Bila je uverena da su joj u okolnostima koje su snašle srpski tim za pobedu dovoljna dva glavna igrača.

„Operacija Beograd” je završena trijumfalno. Česi ostaju na tronu u uglednom takmičenju, a grandiozna „salatara”, koja je boravila kod nas kraće nego pre tri godine, vraća se u Prag. U 101. finalu Dejvisovog kupa: Srbija – Češka 2:3.

Dok je Novak Đoković izgarao u meču najviše klase, lomeći mic po mic Berdihov otpor, osećalo se da u Areni lebdi pitanje s neizvesnim odgovorom: ko će na megdan Štjepaneku u petom, odlučujućem duelu. Dok se igrao četvrti, u kojem je naš as vodio bitku da se izjednači u pobedama, na našoj klupi nije bilo Dušana Lajovića, koji je po žrebu bio i predviđen da igra, ali ni Janka Tipsarevića. To je podgrejalo nadu da će naš drugoplasirani teniser na svetskoj listi uprkos povredi pete da se uhvati ukoštac sa starim teniskim vukom Štjepanekom, koga je savladao u petom okršaju u polufinalu 2010, takođe u Beogradu.

To se nije desilo. Tipsarević je sve vreme Đokovićevog meča zapravo savetovao mlađeg saigrača kako da se suprotstavlja češkom veteranu i koje su mu bolne tačke. Posle majstorski izvojevane Đokovićeve pobede Lajoviću je zapao vreo krompir u ruke. Hrabrili su ga i selektor i drugovi iz reprezentacije, u početku i publika, koju je i dalje držao zanos iz prethodnog meča… Sokolio je i sam sebe, ali uzalud.

Štjepanek je ostvario rutinsku pobedu sa 6:3, 6:1, 6:1. Opet je junak češkog tima kao i prošle godine u finalu sa Španijom u Pragu, kada je takođe pobedio u petom duelu. Tako je sinoć postao tek treći igrač u istoriji Dejvisovog kupa, pokrenutog 1900, koji je dva puta pobedio u petom meču. Pre njega to je pošlo za rukom još predratnim teniskim legendama Francuzu Anriju Košeu (1927, 1931) i Britancu Fredu Periju (1933, 1936). Štjepanek, koji uskoro puni 35 godina, ujedno je popravio sopstveni rekord kao najstariji pobednik petog meča.

Saigraču vreo krompir u ruke: Đoković odradio svoje, Lajović platio danak neiskustvu (Foto N. Negovanović)

Češka je na finale došla bez selektora Jaroslava Navratila, koji je zbog problema sa zdravljem morao da leži u bolnici. Formalno ga je odmenio Vladimir Šafarik, nekadašnji selektor ženske reprezentacije, koji je poslednjih godina zadužen za organizaciju mečeva nacionalnog tima. Za trijumf u Dejvisovom kupu, eto, selektor i nije od presudne bitnosti. Ostati bez jednog igrača veliki je peh (šta bi Česi da su lišeni pomoći Berdiha ili Štjepaneka), a kamoli bez dvojice, kao što je strefilo našu reprezentaciju, budući da je Viktor Troicki, junak trijumfa protiv Francuza u finalu 2010, kažnjen zbog (navodnog) dopingovanja.

Lajoviću može da se prigovori što nije delovao hrabrije i odlučnije, iako je malo nas verovalo da će sinoć da završi na ramenima saigrača kao Tipsarević i Troicki u najskorijoj prošlosti. Njemu je finale velika škola i to treba da gleda da iskoristi u nastavku profesionalne karijere da bi ubuduće bio istinski oslonac državnog tima.

U danu kada mislimo da ne sme da ustane na levu nogu i da sve treba da mu bude potaman Đoković je zaslužio uraganski pljesak skoro pune dvorane. A samo on zna s kakvim se pritiskom rvao jer je morao da ostvari pobedu koja je unapred upisana, a takve je postići najteže. Za razliku od planiranog uspeha protiv Štjepaneka prvog dana, sada je preko puta sebe imao sedmoplasiranog na svetskoj listi. Nije Berdih teniser protiv koga može da se ostvari pobeda s pola snage. Imao je i on svoje želje. Na otvorenoj sceni je pokazao o kakvom se igraču radi pa je publika bila svedok meča kakav se viđa u završnici četiri najuglednija turnira „belog sporta”.

U prva dva seta se išlo po ivici sečiva. Koliko je samo loptica završilo na liniji milimetar od auta, koliko je samo puta i naša i gostujuća publika uzdahnula za propuštenim šansama, a koliko puta nije žalila dlanove da nagradi vanserijske poteze. U toj vatri koja je sevala u igri trijumfovali su Đokovićeva čelična volja, nesalomiva mentalna snaga i majstorsko umeće. Po ko zna koji put, ali ovaj put možda i najslađe jer se to dogodilo pred njegovim narodom.

Đoković je savladao Berdiha sa 6:4, 7:6 (7:5), 6:2. Arena je proključala dva puta. Prvi put u prvom setu. Bilo je 4:4, pa 5:4 za našeg asa, a u desetom gemu Đoković je iskoristio tek desetu brejk-loptu. Set je trajao skoro sat vremena. Činilo se da je to trenutak kada je Berdih najzad slomljen, ali je njegov otpor nastavljen. U drugom setu je igran taj-brek u kojem je Čeh vodio s 4:2, a imao je i servis za izjednačenje pri 5:4. Ali, sledeća tri poena su pripala neumoljivom Đokoviću. U trećem setu, već, češki teniser je lako položen na obe plećke.