ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Zašto kasni gradnja Žeželjevog mosta

Новосађани су очекивали да ће нови мост бити завршен до краја ове године (Фото Филип Бакић)

Novi Sad – Avionima NATO-a trebalo je 20 dana i na desetine ispaljenih projektila, počev od 6. aprila 1999. godine, da bi srušili Žeželjev most u Novom Sadu. Koliko će vremena proći dok se ne završi nova, čelična konstrukcija mosta još uvek nije poznato.

Istina, na mestu nekadašnje grdosije, Dunav je premošćen u toku obnove zemlje posle bombardovanja. Tada je podignut demontažni drumsko-železnički most, nazvan po ubijenom predsedniku Izvršnog veća APV Bošku Peroševiću.

Proglašen je za najveće dostignuće Direkcije za obnovu zemlje, a u maju 2000. godine otvorio ga je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Od početka ovog veka, most je više puta bio zatvaran, zbog bezbednosti. Sada preko njega tutnje uglavnom kamioni i vozovi, koji se naizmenično propuštaju jer ima samo jednu prugu i saobraćajnu traku. Iako su Novosađani očekivali da će novi – pravi most biti završen do kraja ove godine, od toga definitivno nema ništa.

U najboljem slučaju, novi rok za završetak radova je 2015. godina. Između ostalog, radovi su stali zbog „probijanja rokova“ u dobijanju dozvola za izgradnju pristupnih saobraćajnica. Zbog toga Srbija može da izgubi 5, 5 miliona evra donacije Evropske komisije.

Kada su pre nedelju dana došli na lice mesta da se uvere kako teku radovi na izgradnji novog mosta, ministar saobraćaja Aleksandar Antić i šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport su ocenili da je kašnjenje nedopustivo. Ministar je tom prilikom najavio da će do 15. decembra biti raspisan novi tender za nastavak radova.  

Po nekim procenama, gradnja mosta kasni najmanje 18 meseci. U „Železnicama Srbije”, koje su investitor projekta, to objašnjavaju raznim nepredviđenim okolnostima, od promene tehnologije do kašnjenja dozvola. 

S druge strane, u novosadskom zavodu za izgradnju grada problem vide u tome što se „čekalo da Vlada Srbije prebaci vlasništvo nad zemljištem na grad Novi Sad“ da bi raspisali tender za izgradnju pristupnih puteva ka Žeželjevom mostu.

I dok sa svih strana stižu uveravanja da taj veliki projekat neće biti ugrožen, istovremeno, zbog kašnjenja, investitor „Železnice Srbije” i izvođač radova špansko-italijanski konzorcijum razmenjuju optužbe i prete raskidom ugovora.

– Dok gledam političare kako se smenjuju u obećanjima kada će most biti izgrađen, pitam se vidi li se tome uopšte kraj. Od nesnosne buke i ne zalazim u taj deo Keja, a kao da je juče bilo, sećam se starog „Žeželja”. On je bio atrakcija. Jedan moj poznanik je legenda grada jer je motociklom nekoliko puta prelazio lukove „Žeželja” – priča nam Novosađanin Aleksandar K.

Stari Novosađani sećaju se priča poput one kako su Žeželja hteli da hapse u toku gradnje mosta zbog navodne optužbe koja je stigla do Tita da se previše cementa troši na gradnju. Zato su, u godinama dok se gradio most, sprovođene ozbiljne revizije celog toka gradnje.

Lukovi starog mosta bili su izazov za adrenalinske zavisnike. Mnogi gradski mangupi su se peli na lukove i ležali na njima dok prolazi voz. To se smatralo ispitom najveće hrabrosti.

Osim što je predstavljao ključnu sponu u železničkom saobraćaju na Koridoru 10, Žeželjev most je bio pravo graditeljsko čudo. Izgrađen je od prenapregnutog betona, što se sredinom prošlog veka smatralo velikim dostignućem naših graditelja s obzirom na to da je to bio prvi most tako građen u Evropi, a drugi u svetu.

– Žeželjev most je bio remek-delo tehnologije i arhitekture. Uporedite koliko je novca sada potrebno da se uradi ovaj most od čelika i gvožđurije, sa onim što je Srbija u ono vreme sa lakoćom izgradila. I sada je trebalo da se oslonimo na našu pamet, i naše stručnjake, a da izgradnju mosta plaćaju oni koji su ga srušili – smatra istoričar Žarko Dimić, i dodaje:

– Ne sme se zaboraviti ni to da su, kada su rušenjem novosadskih mostova presečene dve obale Dunava, mnogo trpeli ljudi koji su živeli na sremskoj strani, bolesnici, trudnice, deca… I ćutanje je zločin, i zato vi novinari imate lepu funkciju da podsetite na sve to. Andrić je govorio koliko su nam mostovi potrebni. A potrebe Novog Sada bi sada moglo da zadovolji 6–7 mostova.

Žeželjev most, životno delo arhitekte Branka Žeželja, pušten je u saobraćaj 23. oktobra 1961. godine, a srušen je 26. aprila 1999. godine. Novi most bi trebalo da mu nalikuje, s tim što će umesto betonskih imati čelične lukove. Još uvek se ne zna kada bi trebalo da bude završen.

Cena novog mosta

Novi Žeželjev most biće dug 474 i širok 31 metar. Imaće po dva železnička koloseka i dve kolovozne staze i pešačke staze. U njegove lukove biće ugrađeno 11.000 tona čelika, a u stubove oko 9.000 kubnih metara betona i gotovo 3.000 tona čelične armature.

Prema nekim računicama, most bi trebalo da košta 45,3 miliona evra. Sufinansiraju ga Evropska unija, AP Vojvodina i grad Novi Sad.

Komеntari0
c30da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja