Šta krije Ustavni sud

„Važećim tekstom Zakona o Ustavnom sudu nije predviđeno da redovne sednice Ustavnog suda budu otvorene za javnost. Stoga su konstatacije da predsednik Ustavnog suda drži sednice Ustavnog suda zatvorene za javnost, suprotno Zakonu o Ustavnom sudu, i da Ustavni sud krši Ustav potpuno neistinite”, kaže u zvaničnom reagovanju na tekst u dnevnom listu „Danas” zamenica predsednika Ustavnog suda Srbije prof. dr Marija Draškić.

Ovo reagovanje objavljeno je juče na zvaničnom sajtu Ustavnog suda. Navodi se da je tekst pod naslovom „Ustavni sud krši Ustav” gruba neistina kojom se dezinformiše javnost i narušava ugled institucije Ustavnog suda, predsednika suda dr Dragiše B. Slijepčevića i svih sudija ovog suda.

„Postupak pred Ustavnim sudom uređuje se zakonom, saglasno odredbi člana 175. Ustava. Zakonom o Ustavnom sudu, koji se u sadašnjem tekstu primenjuje od 4. januara 2012. godine, javnost rada Ustavnog suda obezbeđuje se objavljivanjem odluka Ustavnog suda, objavljivanjem saopštenja sa sednica na internet stranici Ustavnog suda, održavanjem javnih rasprava i rasprava u postupku pred Ustavnim sudom, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja, održavanjem konferencija za medije i na druge načine”, navodi se u reagovanju zamenice predsednika Ustavnog suda.

Pojedini listovi su proteklih dana citirali navode iz knjige sudije Ustavnog suda dr Bose Nenadić, pod naslovom „O jemstvima nezavisnosti ustavnih sudova – sa posebnim osvrtom na Ustavni sud Srbije”. Sudija Nenadić u knjizi navodi da zaključak Ustavnog suda iz 2011. godine „ne ide u susret zahtevima za obezbeđivanje nužne transparentnosti rada suda i podizanju njegove demokratske odgovornosti”. Knjiga je objavljena početkom 2012. godine, pre godinu i po dana, a sporni zaključak Ustavnog suda donet je na sednici od 10. februara 2011. godine i tada je objavljen na sajtu suda.

Ovim zaključkom je zapravo doneta odluka da će predmeti koji nisu „od šireg društvenog značaja” biti razmatrani bez prisustva javnosti. Pri tome sud sam ocenjuje koji su predmeti od šireg društvenog značaja.

Iako je reč o odluci koja je doneta pre gotovo dve godine, slučaj „zatvorenih sednica” aktiviran je u dnevnoj štampi ovih dana, pa je najavljeno i podnošenje inicijative da Ustavni sud oceni ustavnost sopstvene odluke, odnosno zaključka da će „održavati redovnu sednicu otvorenu za javnost samo u slučaju razmatranja predmeta koji, s obzirom na vrstu osporenog opšteg akta ili sporno ustavnopravno pitanje, imaju širi društveni značaj”.

Sudija Bosa Nenadić neće davati izjave za medije, rečeno je „Politici” juče u Ustavnom sudu. To najčešće važi i za druge predstavnike ovog suda, koji suviše retko pristaju da odgovaraju na pitanja novinara i javnosti. I ovog puta sud nas je uputio na zvanično reagovanje zamenice predsednika suda i na citirani član 3. Zakona o Ustavnom sudu, koji detaljno navodi na koji način se obezbeđuje javnost rada ovog suda.

Međutim, član 3. navodi i sledeće: „Ustavni sud može isključiti javnost samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. Isključenje javnosti ne odnosi se na učesnike u postupku, njihove punomoćnike i predstavnike stručne javnosti.”

Iz ove zakonske odredbe može se videti da se ne pravi razlika između predmeta od šireg i predmeta od „užeg” društvenog značaja. Tačno je navedeno zbog čega se može isključiti javnost, ali čini se da mali društveni značaj nije obuhvaćen ovim razlozima.

Istini za volju, zakonom je predviđeno nekoliko različitih načina obezbeđenja javnosti rada koji sve zajedno vrlo dobro „pokrivaju” načelo javnosti.

Treba znati da se javna rasprava ne održava u svakom predmetu. Tačno je navedeno u zakonu da Ustavni sud „održava javnu raspravu u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, u postupku odlučivanja o izbornim sporovima, kao i u postupku za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice.

Tako su predstavnici medija prisustvovali javnim raspravama u predmetima zabrane rada organizacija „Nacionalni stroj” i „Obraz”, na raspravama po žalbama neizabranih sudija i tužilaca, a novinari su bili prisutni i kada se raspravljalo o Statutu Vojvodine.

„Na javne rasprave pozivaju se, kada je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, naučni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja mišljenja i objašnjenja”, navodi se u Zakonu o Ustavnom sudu.

Sednice na kojima sudije većaju i glasaju zatvorene su za javnost, ali se odluke uvek objavljuju javno na sajtu.