Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EU bi mogla da pristane na političku neutralnost Srbije

Za Srbiju ne postoji opravdaniji trenutak da se raspiše referendum o Evropskoj uniji od današnjeg. Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013., a njime je suštinski izmenjen položaj Kosova u odnosu na Srbiju. Briselski sporazum priznaje kosovske zakone, kosovsku vladu, kosovske sudove, kosovski pravni poredak i raspisivanje izbora po kosovskim zakonima. Istovremeno je EU zvanično utvrdila da je ključni uslov za nastavak evropskih integracija Srbije uspostavljanje pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Za raspisivanje referenduma ne mogu postojati krupniji i važniji razlozi od ovih.

Ali, pre toga u otvorenoj javnoj debati treba pokazati da je dosadašnji način odnosa Srbije i EU moguće promeniti boljim, a to znači onim načinom po kojem će od novouspostavljenih odnosa obe strane imati koristi, a ne samo jedna kao do sada.

Iz tog razloga neophodno je pronaći one tačke saradnje i obostrano korisnih podsticaja oko kojih bi se razvili budući odnosi Srbije i EU. U tom smislu, oni bi morali biti diferencirani u odnosu na diferenciranu prirodu interesa jedne i druge strane, ali imajući u vidu i odsustvo onog maglovitog cilja koji je dobar deo srpske političke klase i kulturne elite držao materijalno i ideološki prikovanim za EU, a to je punopravno članstvo.

Kompleks novog partnerstva Srbije i EU bio bi upotpunjen tek uključenjem čitavog niza saradničkih ugovornih odnosa u pitanjima od obostrane koristi. Tu bi spadali sporazumi u oblasti saobraćaja, slobode kretanja i davanja usluga, ulaganja kapitala i poslovnog nastanjivanja, naučnog i tehnološkog razvoja, infrastrukture, bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala, obrazovanja, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i mnogih drugih oblasti u kojima bi pre svega Srbija imala koristi u pravcu podizanja raznih vrsta standardizacija po ugledu na EU.

Dobar primer za uspostavljanje saradnje sa Evropskom unijom predstavlja Švajcarska, koja je neutralna država. Naime, Švajcarska je od 1972. godine do sada potpisala 120 bilateralnih ugovora sa EU.

Izlazak Srbije iz evropskih integracija u osnovi znači uspostavljanje nove politike međudržavne saradnje. To će reći da bi sledeći korak u novoj politici Srbije bio uspostavljanje jake bilateralne politike umesto dosadašnje politike evropskih integracija. Ključna reč nove politike Srbije jeste „država“, a ne Evropska unija. Insistirajući na državi Srbiji, mi istovremeno insistiramo i na saradnji sa drugim državama.

I konačno, završni korak u ovom po Srbiju dobrom scenariju odnosi se na proglašenje političke neutralnosti. Srbija oslobođena evropskih integracija i tutorstva EU, sa redefinisanim SSP-om ili novim trgovinskim i drugim ugovorima sa Evropskom unijom, s novom politikom međudržavne saradnje, izlazi na međunarodnu scenu kao slobodna država koja samostalno odlučuje o svojim interesima. Politička neutralnost omogućava Srbiji da ima i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i trgovinski sporazum sa Evropskom unijom. Omogućava joj i slobodu da, saglasno svojim interesima, razvija međudržavnu saradnju sa svakom zemljom sa kojom za to postoji međusoban interes. Politička neutralnost ničim ne sputava Srbiju, nego joj, naprotiv, pruža najbolje šanse da se razvija kao slobodna država koja samostalno odlučuje.

Jasno je da je za Evropsku uniju najbolje da zadrži sadašnji podređeni položaj Srbije. Ali proverena pragmatičnost Evropske unije svedoči i da bi ona mogla da pristane na političku neutralnost Srbije ako bismo mi kao zemlja odlučno nastupili. Dakle, ipak je sve u našim rukama, pod pretpostavkom da znamo šta hoćemo i kako to da uradimo. Razumnom politikom možemo da se postavimo između Zapada i Istoka kao politički neutralna država, koja želi da sarađuje i sa jednima i drugima čuvajući svoje nacionalne i ekonomske interese.

Posebnu pažnju Srbije moraju da privuku i procesi u Evropskoj uniji. Potpuno je neizvesno kojim putem će se razvijati stvari u Evropi i širom sveta. Gotovo svakoga dana iskrsavaju problemi koji upozoravaju koliko je krhka stabilnost međunarodnog poretka i koliko je neizvesna ekonomska perspektiva, posebno razvijenog i vodećeg dela čovečanstva. Ta neizvesnost nalaže Srbiji da na vreme pronađe pravi odgovor kako da na najbolji način zaštiti svoje državne, nacionalne i ekonomske interese. Objektivno pitanje opstanka Evropske unije nije briga i odgovornost Srbije. To prevazilazi naše snage i nije pitanje naše odgovornosti. Ali o sudbini i budućnosti Srbije nema ko da brine osim nas samih.

Predsednik Demokratske stranke Srbije

(Iz nove knjige: „Politička neutralnost ili Evropska unija“)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.