četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 12.12.2013. u 15:00 Miljеnko Dеrеta

Netrpeljivost ne poznaje granice

Ako smo mislili da su ratovi za nama, da živimo složeni i teški period privikavanja na mir i uspostavljanja novih odnosa u regionu, prevarili smo se. Ratovi se nastavljaju ali drugim sredstvima.

Neofašisti, kojima svi tepaju „ekstremna desnica”, izašli su iz skrovišta i krenuli u otvorenu borbu za vlast. Ponovo prekrajaju istoriju u nadi da će iscrtati nove granice državica koje danas čine region.

„Za dom spremni!”, ori se Hrvatskom. „Ubi, zakolji da Hrvat/Šiptar ne postoji”, odgovaraju naši stadioni i sportske hale. Nastavlja se Drugi svetski rat, vratio se ustaški pozdrav, rehabilituje se NDH.

U „istinitoj i dirljivoj priči koja se bavi rekonstrukcijom istorijskih događaja” u TV seriji RTS-a „Ravna gora”, Draža Mihailović tronutim glasom zagovara bratsku ljubav i jedinstvo. Neinformisan, dakle nevin, o tome da iza njegovih leđa vojska kojom komanduje kolje muslimane i pali njihova sela. Saveznici i kolaboracionisti nemačkih i italijanskih nacional-socijalista i fašista postaju državotvorci i borci za slobodu.

Nastavlja se i onaj naš mali, lokalni rat iz devedesetih. U Vukovaru se pobeda dokazuje ukidanjem ćirilice kao deo obračuna sa manjinama i svakom različitošću. „Nož, žica, Srebrenica” još „pevaju” navijači na tribinama u Srbiji.

„Mi ne volimo da kažemo fašizam jer nam to zvuči prestrašno. Ali zar nije strašno posle zločina u Srebrenici da mase na stadionima viču: ’Nož, žica, Srebrenica’, ili kada u Hrvatskoj pozdravljaju fašističkim pozdravom?”, kaže filozof Boris Buden. Jeste prestrašno pre svega zbog mlake reakcija institucija i tamo i ovde. Država je po ovim pitanjima mnogo pomirljivija od antifašističkog dela društva.

Filip David u jednom razgovoru analizira: „Koji su elementi fašizma? Velika frustracija zbog izgubljenih bitaka, teška ekonomska situacija, jak nacionalizam, teorija zavere, manija veličine i manija gonjenja u isti mah.”

Sve navedeno nam je zajedničko a posebno nas „spaja” netrpeljivost prema svakoj različitosti. Ona ne poznaje i ne priznaje granice. Čak su i crkve jedinstvene u podsticanju diskriminacije. „Većina ovih organizacija se permanentno poziva na crkvu, na hrišćanstvo, ali stvari tu ne stoje tako. Prvo, sa hrišćanstvom oni nemaju nikakve veze. A, što se crkve tiče, tu igraju jednu vrlo zanimljivu igru. Pozivaju se na nju, ona se od njih ne ograđuje, a onda kruže priče da su oni bliski crkvi, što baca senku da ih ona pokriva”, objašnjava Mirko Đorđević. U Hrvatskoj se uz crkveni blagoslov netrpeljivost prema LGBT populaciji „legitimizuje” referendumom o definiciji braka. Kod nas se njihova prava ograničavaju otvorenim pretnjama nasiljem u kome su učestvovale i neke sveštene osobe a pred kojima se država povlači. Ovde, u Srbiji, netolerancija se trenira i stalnim akcijama protiv komšija, naravno ako su Romi. „Starosedeoci Zemun Polja su se proteklih nedelja organizovali, prvo peticijama pokušali da skrenu pažnju nadležnih, a onda i masovnim protestima u kojima je bilo i pretećih poruka na rasnoj osnovi... Oni za celokupnu situaciju u nekada mirnom kraju, krive svoje relativno nove komšije, pripadnike romske nacionalnosti koji su se doselili u Kamendin.” Krivi su za pojavu šuge, za kriminal i „veliki broj dece na ulici...” Državna službenica im je savetovala da povedu više pažnje ohigijeni i da ne izlaze iz kuća!

Neke druge grupe u okolini Mladenovca blokiraju puteve jer ne žele da u svoj komšiluk prime azilante iz azijskih zemalja. „Oni su drugačiji, druge vere i tamniji su, druge boje kože”, kaže jedan iz grupe. „Ne želimo ih pored nas.” Neka se smrznu u šumama u kojima žive. Opštinsko rukovodstvo je saopštilo da bi njihovo prisustvo u velikoj meri ugrozilo razvoj turizma.

Oni koji su skloni da sve relativizuju reći će da uticaj ekstremne desnice i u Evropi raste vrtoglavom brzinom, pre svega u zemljama koje ne uspevaju da se izvuku iz duboke ekonomske krize. Tačno je da i Hrvatska i Srbija spadaju u taj tužni skup ali to nas ne oslobađa obaveze da pre svega rešimo probleme u svom dvorištu. Počnimo od toga da stalno podsećamo građane da je Srbija multietnička, multikonfesionalna, multikulturna zajednica. Potom moramo poništiti političku odluku kojom su izjednačeni, „pomireni”, ratni neprijatelji – fašisti i antifašisti. Sve drugo je saučesništvo u tragediji koja nam preti. 

Komеntari12
402c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja