četvrtak, 13.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 04.07.2007. u 19:52 Sl. K.

Tri talasa stradanja muslimana

Сећање на мртве (фото Дани)

Arhivski dokumenti svedoče o tri karakteristična talasa masovnog stradanja muslimana od 1941. do februara 1942, potom u avgustu iste, kao i početkom 1943. godine.

U prvom talasu zločine je počinio Pribojski četnički odred, oružjem dobijenim od italijanskog okupatora, a 3. januara 1942. sačinjen je plan o uništenju muslimana u Čajničkom srezu, što će biti prošireno i na Višegradski, Fočanski i Goraždanski srez.

U prvom masovnom pokolju muslimana stradali su žitelji Ljubinja (jama Čavkarica) i višegradske opštine, gde je do septembra 1941. godine ubijeno 497 ljudi. Potom je, 5. i 6. septembra u Kulen Vakufu i Koraju, na 26/27. novembar, masakrirano više od 100 muslimanskih žena, dece i muškaraca.

Od decembra 1941. do februara 1942. u masovnim pokoljima stradalo je nekoliko hiljada muslimana u Foči, Goraždu, Vlasenici i Srebrenici.

Četnički kapetan Sergije Mihajlović je ostavio za sobom jezivo svedočanstvo o pokolju: "Rešili smo se neprijatelja, ubili smo 5.000 muslimana u Foči i Goraždu".

Kada su partizani u tom području stvorili slobodnu teritoriju, baš s centrom u Foči, pokolji su zaustavljeni narednih meseci, ali su nastavljeni u avgustu 1942. godine, o čemu svedoče dokumenti koje je ostavio i četnički komandant Zaharija Ostojić.

Samo u Foči četnici su poklali 300 žena i dece, a na hiljade proterali ka Sarajevu.

Ustaška i domobranska dokumentacija iz tog perioda govori o 2.000 ubijenih i hiljadama proteranih.

Iz do sada obelodanjenih izvora, a u stvari je reč, pre svega, o knjizi Vladimira Dedijera i Antuna Miletića "Genocid nad muslimanima 1941-1945" (objavljena 1990), može se zaključiti da je u Foči, Čajniču, Goraždu, Kalinoviku i Višegradu zločinački usmrćeno 7.500 ljudi, a od toga 6.540 muslimana.

Arhivski dokumenti svedoče, takođe, da je na prostoru Bosne i Hercegovine tokom Drugog svetskog rata bilo 1.013 stratišta, te da je na trećini tih stratišta, obeleženih do 1990. godine, stradalo 453.377 ljudi, najviše Srba.

Na teritoriji Višegrada je 1941. godine živelo 14.299 Hrvata, 14.017 Srba i 13.801 musliman (procena ustaških vlasti).

Muslimani iz Višegrada su u januaru 1942. godine uputili peticiju poglavniku NDH Anti Paveliću saopštavajući sledeće:

"Kao što je poznato naš Višegrad odsječen je od svoje matice već osam mjeseci. Bez ičije zaštite muslimanski i katolički elemenat podnosi neopisiva nasilja – žrtve se penju na tisuće. Sela su potpuno popaljena i opljačkana. Deset tisuća sirotinje ubijeno je u opkoljenom gradu bez ikakvih sredstava i ičije pomoći već umire od zime i gladi. Molimo hitnu pomoć i zaštitu".

--------------------------------------------------------------------------

Murate, nemoj to raditi...

Dok je Murat Šabanović u aprilu 1992. godine sa borcima Patriotske lige držao pod kontrolom hidrocentralu u Višegradu i pretio da će minirati branu, telefonom je razgovarao sa komandantom Sarajevske armijske oblasti generalom Milutinom Kukanjcem i predsedavajućim Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem. Njihov razgovor je emitovan na tadašnjoj Radio-televiziji Sarajevo.

"Murate, nemoj to raditi", obratio se Šabanoviću general Kukanjac. "Nemoj to raditi, stradaće narod". "Znam, ali sada stradaju samo muslimani", odgovorio je Šabanović. "Reci kapetanu Borku da ne bombarduje". Posle Kukanjčevog raspitivanja ko i odakle bombarduje grad i obećanja da će narediti obustavu vatre, Šabanović je rekao da neće rušiti branu, niti će ispustiti vodu iz jezera. Ali je ipak pripretio: "Ako padne granata ili priđe vojnik blizu, ona leti. A ako poleti brana, nije više Alija za građansku republiku, nego je Murat za džihad, za borbu do istrebljenja". General je pokušao da ga smiri: "Murate, nemoj to raditi, ako ništa drugo zbog muslimana", a on je uzvratio: "Da, da, svejedno nam je da li nas četnici poklali ili Drina odnela".

Posle razgovora sa Kukanjcem, Šabanoviću se javio Alija Izetbegović: "Budi tamo do daljnjeg, ali nemoj ništa činiti. Da vidimo hoće li general Kukanjac održati reč..." Šabanović mu je odgovorio sledećim rečima: "Druže predsedniče, ovo ću vas još sad poslušati i nikad više ako se prekrši naredba". Izetbegović mu je rekao da bude strpljiv "da sačeka dok naređenje dođe do ljudi na terenu".

Šabanović se, na kraju, povukao iz hidrocentrale i nad njom su kontrolu preuzele jedinice tadašnje Jugoslovenske narodne armije koje su imale obavezu da se iz BiH povuku do 19. maja 1992. godine.

--------------------------------------------------------------------------

Lukićeva zlodela

Haška optužnica tereti Milana Lukića da je "prouzrokovao smrt oko 70 žena, dece i starijih muškaraca u kući u Pionirskoj ulici u Višegradu, tako što je zabarikadirao žrtve u jednoj prostoriji kuće, zapalio je i pucao iz automatskog oružja na one koji su pokušavali da pobegnu kroz prozore, te tako neke od njih usmrtio, a neke ranio". Haško tužilaštvo tvrdi da je Lukić prouzrokovao smrt oko 70 žena, dece i starijih ljudi, bosanskih muslimana, u kući u selu Bikavac, blizu Višegrada, prisilivši žrtve da uđu u kuću, nakon čega je zabarikadirao sve izlaze iz kuće, a u kuću ubacio nekoliko eksplozivnih naprava". U Višegradu je do rata živelo više od 60 odsto muslimana, od kojih je većina proterana ili izbegla u Goražde. Opština Višegrad je u Dejtonu ušla u sastav Republike Srpske.

Komеntari1
856e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja