Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žene utiču na moj rad, kao inspiracija i kao otrov

Фото З. Кршљанин

Lazar Dimitrijević (78), slikar, književnik i muzičar, ima nesvakidašnju biografiju. Sad izlaže slike u Smederevskoj Palanci, pa se seli u Lisabon.

Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu. Do 1996. je živeo u Švedskoj, do 2004. u Engleskoj, pa se vratio u Srbiju.

Autor je i dva romana „Stokholmski praznik leta” i „Stokholmske kantate”.

Posle dva razvoda živi sam u Beogradu. Ima četvoricu sinova. Iz braka sa Šveđankom Aneli – Rikarda (44), profesora, i Sašu (42), muzičara, a sa Engleskinjom Evom – Marka (27), umetničkog dekoratera, i Adama (22), studenta.

U kom okruženju ste rođeni?

Moj otac je bio sveštenik i profesor u gimnaziji, a majka domaćica. Pri dolasku na svet dočekala me je i dve godine starija sestra Vera. Živeli smo u Prilepu, a potom u Bitolju, sve do 1941, kad smo se preselili u Beograd. Svi smo ostali živi, ali ja sam, zbog teškog oboljenja kičme, od 1950. do 1955. morao da ležim u gipsanom koritu u bolnici u Rovinju.

Šta vam je dala Srbija...

U Beogradu sam bio do 1965. U tom periodu znao sam samo za patnju, glad, bolest i napor da na pristojnom odstojanju pratim vršnjake u školi. Otac nije radio. Izdala su ga i crkva i prosveta. Majka nas je izdržavala švercom hrane. Lepe uspomene imam samo s akademije na kojoj me je dočekao profesor Nedeljko Gvozdenović.

... šta Švedska...

Na Kraljevskoj akademiji u Stokholmu dobio sam 1965. pravo da upišem postdiplomske studije, a potom, kao slobodni umetnik, i niz značajnih nagrada za likovnu umetnost u Stokholmu, Londonu, Njujorku... U tom periodu, posle više emotivnih lutanja, upoznao sam Aneli, ženu raskošne lepote, s kojom imam dvojicu sinova. Ipak, taj brak je, kad su sinovi odrasli, po obostranom zaključku doživeo emotivni kraj. Preselio sam se 1996. u Englesku.

... a šta Engleska?

Živeo sam u Eseksu pokraj Londona. Tu sam imao samo jednu veliku izložbu, ali i novu veliku ljubav – Evu, Engleskinju poljskog porekla, stomatologa. I sa njom sam dobio dvojicu sinova. Engleska mi je dala mogućnost da, kao i u Švedskoj, potpuno obezbedim i ovu porodicu. Ostavio sam im kuću, Evi i ordinaciji, a sinovima bezbrižno detinjstvo. Sad je Beograd sedište moje „Evropske unije”. Moji Šveđani i moji Englezi, sva četvorica sinova, često su uz mene.

Srbija hoće u Evropsku uniju. Da li je to dobro?

Nije! Evropa nas ne poštuje. Ona je prema nama surova, a mi je molimo da nas primi, pa često i „puzimo” u tim pregovorima. A kad bi nas primili oni bi nam uvalili sve ono što im više nije potrebno, a uzeli bi nam ono što nemaju, a to su: zdrava hrana, voda za piće, rasna stoka... Mi bismo, ako nas zamole da im se pridružimo, o tome morali dobro da razmislimo.

Kako žene utiču na vaš rad?

Veoma stimulativno. Uvek su mi i inspiracija i „otrov”, koji poseduje svaka žena, posebno lepa. Žensko telo ima bogatstvo boja. To je velika istina. Ali, ženska lepota je potpuna i neodoljiva samo kad ima i unutrašnju lepotu, duhovnu komunikaciju. To je važno za svakog čoveka, a posebno za slikara koji ukupnu lepotu prenosi na platno. Imam poštovanje prema ženama za lepotu, enigmu i seksepil.

Kakve su Šveđanke dame...

Ne trpe prevaru i najčešće to nikad ne čine. Veoma su odane svom muškarcu, pa od njega traže isto. Doduše, do nas stižu suprotne informacije koje moje iskustvo negira. Za Šveđanku je emotivna izdaja veliki greh. Njoj možete da kažete da ste je prevarili s drugom ženom i ona će to, kao iskrenom partneru, da oprosti. U suprotnom sledi razlaz, jer su i ekonomski, uglavnom, samostalne.

... a kakve Srpkinje?

Naše žene su, u poređenju sa Šveđankama, vrlo sklone psihološkoj igri, okupaciji muškarca, „ubedljivom” pričom o svojoj vernosti. Tada kategorično tvrde da je to o čemu pričaju jedina istina. A sklone su, najčešće, da vrlo lako promene muškarca i to u okruženju najbližih prijatelja, kad se, čak, ponude i mužu najbolje drugarice.

Kom živom čoveku se divite?

Veoma sam dobar gitarista. Toliko dobar da pripadam evropskoj klasi. Ali, za Engleza Džulijana Brima tvrdim da, i u devetoj deceniji, svira kao nekad Andreas Segovija.

A ko je vaš omiljeni pisac?

Kolumbijac Gabrijel Garsija Markes. Pisac knjige „Sto godina samoće”. Poštujem ga i zbog načina života. Kad je primao Nobelovu nagradu bio je bez fraka i u košulji bez mašne.

Koja misao vam je vodilja?

Ona koju mora da poštuje svaki umetnik: „Biti il’ ne biti”...

Poštujete li neku svoju osobinu?

Iracionalnu naivnost na koju večito plaćam „porez”. Konstantno se držim toga, iako je to moj usud, sila koja određuje tok mog života. Ta sila je nastala u gipsanom koritu u kome sam ležao pet i po godina zbog tuberkuloze kičme, zbog gladi za vreme rata.

Koje putovanje posebno pamtite?

Ono kad sam se, najzad, posle pet i po godina, digao iz gipsanog korita i, kao zdrav čovek, doputovao u Beograd.

A koji svoj talenat izdvajate?

Onaj kome sam se najmanje posvetio – muzički. To kažem i zato što se bavim i uporednom estetikom. Tražio sam od sebe da „vidim” koliko u mojoj muzici ima slika, a u mojim slikama muzike. Tako sam zaključio da najviše volim svoj muzički talenat, jer je slikovitiji od mojih slika i čitkiji od mojih knjiga.

-----------------------------------------------------------

Ostatak života želim da provedem sam

Gde biste želeli da živite?

Tamo gde ću i da umrem – u Lisabonu. Zato što tamo nikoga ne poznajem. Želim ostatak života da provedem potpuno sam, u miru, bez bilo kakvih briga, u gradu koji se kupa u suncu i ogleda u moru. Užurbano se pripremam za taj put.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.