Da li nam je potrebna zgrada koja lebdi za 65 miliona evra

Da li Srbija treba da potroši 65 miliona evra za izgradnju Centra za promociju nauke (CPN), kada je svima poznato da nauka i istraživači preživljavaju teške dane? Deo naučnika iz Vinče i Srpske akademije nauka i umetnosti smatraju da je u situaciji u kojoj se nalazimo takva gradnja nepotreban trošak i da neće doprineti promociji nauke.

Zgrada CPN-a, koja će po projektu Volfganga Čapelera izgledati kao da lebdi iznad zemlje, trebalo bi da počne da se gradi na proleće iduće godine u Bloku 39, u kojem se već sprema teren za radove.

U njoj će se nalaziti interaktivna postavka naučnih fenomena na oko 4.500 kvadrata, planetarijum čija će sala imati ekran, oko 17 metara, za projektovanje, laboratorije, sala za simpozijume, kongrese i seminare, dečji naučni klub, podzemna garaža, restoran na krovu.

Ovaj projekat pobedio je na međunarodnom konkursu još 2009. među 230 rešenja, a novac za izgradnju centra kreditom obezbeđuje Evropska investiciona banka.

Dr Željko Šljivančanin, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke „Vinča”, kaže da je realnost da Srbija izdvaja sve manje novca za nauku, da se naučnicima ne obezbeđuju ni osnovni uslovi za rad, a da su naučni instituti na ivici bankrota. Uprkos tome, na promociji nauke se ne štedi, kaže sagovornik, i podseća da je budžet za izgradnju centra misteriozno narastao sa 15 na 65 miliona evra.

On postavlja pitanje zašto nismo sledili primere bogatih zemalja poput Danske ili Velike Britanije, gde su naučni muzeji i centri često smešteni u preuređenim, davno napuštenim fabričkim halama, a tranzicija nam je nažalost ostavila mnogo prostora za adaptaciju.

– Centralno mesto u ambicioznom programu promovisanja nauke, dovedene do prosjačkog štapa, zauzima gradnja skupocene zgrade CPN-a. Pare za gradnju naravno nisu problem. Uzeli smo kredit, a budžet za gradnju CPN-a je uvećan više od četiri puta, mnogo pre nego što je austrijski arhitekta uspeo da završi detaljnu kompjutersku animaciju svog arhitektonskog dela – kaže dr Šljivančanin.

Na naše pitanje zašto je toliko uvećan budžet i da li su te pare mogle korisnije da budu utrošene, Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke, odgovara da centar ne raspolaže budžetom i ne gradi zgradu, već da objekat u Novom Beogradu podiže Vlada Republike Srbije. Ona napominje i da budžet nije menjan od početka sprovođenja projekta.

– Mi ne sedimo i ne čekamo da nam se sagradi zgrada – naši mobilni timovi obilaze Srbiju i pomažu da se pre svega mladi zainteresuju za nauku. Građani dobro znaju kako izgledaju manifestacije CPN-a, od gostovanja ASIMO i drugih robota, CERN-a, festivala nauke, izložbi i popularnih tribina koje mesečno poseti i do 150.000 ljudi – kaže Drecun i podseća na istraživanje koje je centar sproveo sa Filozofskim fakultetom, koje je pokazalo da 93 odsto građana želi da za ovakve događaje postoji i jedan objekat sa stalnom postavkom.

Ukoliko takav objekat Srbija uspe da izgradi, dodaje direktorka, to će biti prvi put da je jedan muzej napravljen a da je, dok se gradio, razvio svoje programe, publiku i široku podršku u naučnoj zajednici.

Sve ove aktivnosti su, po njenim rečima, izazvali pravo bujanje festivala nauke širom Srbije, više je naučnih tema u medijima, a Srbija je u ovoj oblasti prepoznata kao lider u regionu.

– Žao mi je što pojedini naučnici još ne vide da im je Centar za promociju nauke najbolji saveznik koga mogu imati i da od predstavljanja nauke na popularan i zanimljiv način upravo naučnici imaju najviše koristi – kaže Drecunova.

Na pitanje zašto nismo koristili napuštene prostore po iskustvu razvijenih zemalja, ona odgovara da je Srbija upravo sledila razvijene zemlje u kojima se slični centri danas otvaraju jednom mesečno i podižu najčešće u novim objektima, jer je bitno da budu prilagođeni savremenim tehnologijama i bezbedni za stotine hiljada posetilaca.

Neke od ovih podataka proverili smo i u Jedinici za upravljanje projektima Vlade Srbije, koja je nadležna za izgradnju objekta na Novom Beogradu, budući da nismo uspeli da pronađemo nijedan papir koji spominje iznos od 15 miliona evra, sa kojim se baratalo u javnosti.

Saznali smo da je, prema ugovoru koji je tadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja u martu 2011. godine dostavilo i potpisalo sa JUP-om, ugovorena vrednost realizacije celokupnog projekta bila 65 miliona evra.

Na pitanje „Politike” kada se može očekivati useljenje u novu zgradu, dobili smo odgovor da je projekat izgradnje CPN-a trenutno u fazi izrade projektne dokumentacije čiji se završetak može očekivati u maju 2014. i da će dinamika izgradnje zavisiti od pristizanja finansijskih sredstava.

CPN deo procesa pridruživanja EU

Vlada Republike Srbije donela je odluku da investira u modernu zgradu CPN na Novom Beogradu polazeći od ideje da će podizanje naučne pismenosti građana dugoročno i presudno uticati na inovativne procese, jačanje naučne kulture i osnaživanje domaćeg preduzetništva.

Ovakav strateški pristup je baziran i na činjenici da Srbija u procesu pridruživanja EU preuzima obavezu da podstakne promociju nauke koja je značajan deo Poglavlja 25 u okviru procesa pregovaranja o pridruživanju EU, navode u Ministarstvu prosvete.

– Ova investicija je usmerena ka postizanju cilja da Srbija postane ekonomija znanja, pre svega kroz jačanje sposobnosti mlađih generacija kojima, takođe, moramo pružiti šansu da se spreme za naučne i tehnološke izazove budućnosti. Uloga vlade je da strateški brine o građanima i da donosi odluke koje su direktno usmerena na dobrobit budućih pokoljenja. Ovo je jedna od takvih odluka – navodi se u obrazloženju koje je iz Ministarstva prosvete dostavljeno našoj redakciji.