Gradi i narodu pomaže

Kraljevo – Milomir Glavčić iz Kanade skoro pola veka pomaže svoj zavičaj, svoje zemljake i Srbiju. Šalje novac ugroženim pojedincima, finansirao je gradnju puteva, crkava, doma kulture... Sada se o njegovom trošku u Kraljevu, preko Ibra, gradi most. Uvek ističe da to čini iz humanosti i patriotizma pa je to činio i kad njemu samom nije preticalo a i danas, kada je jedan od najbogatijih Srba u ovoj dalekoj zemlji.

– Kad se sve sabere, poklonio je minulih decenija skoro pet miliona evra. Godinama, dva puta godišnje, svotama od dve do pet hiljada evra pa i više, pomaže oko šezdeset domaćinstava, odnosno 160 svojih rođaka. Zatim je, nebrojeno puta, pomagao mlade na školovanju, studente, starije u nevolji, bolesne, izbeglice, raseljenike... Pre dva meseca poslao je svojim rođacima 110 hiljada evra da bi, kako je objasnio, „lakše prezimili zimu” – objašnjava nam njegov rođak Radoje Glavčić.

Naš sagovornik Radoje je, kako Milomir često kaže, i njegov „ambasador” u Srbiji, operativno sprovodi sve humanitarne akcije. Precizno nam nabraja ono što je Milomir u rodnom kraju sagradio.

– Najpre je sa oko sto hiljada evra finansirao gradnju crkve i crkvenog kompleksa u selu Kovači. Bilo je to 2007. godine i ta crkva je posvećena Svetom Iliji, a iste godine poslao je novac i za gradnju puta od Kovača do te crkve. Zatim se odlučio da pomogne i gradnju crkve u susednom selu Žerađu. Tu je uložio oko pedeset hiljada evra i tamo je sagrađen hram koji je posvećen Svetoj Petki. Onda je finansirao asfaltiranje puta do te crkve i groblja i meštani Žerađa nazvali su tu saobraćajnicu njegovim imenom.Prošle godine uložio je oko 70 hiljada evra u rekonstrukciju puta od oko tri kilometra koji vodi od glavne magistrale do sela Kovača, a sa 260 hiljada evra finansirao je gradnju objekta u Jošaničkoj Banji od oko 600 kvadrata, koji je ove godine otvoren i služi građanima kao dom kulture, a tu se nalaze i biblioteka i dečiji vrtić. Ulaže i u očuvanje kulture i tradicije našeg naroda. Tako je zdušno pomogao KUD iz ovog kraja, koji bi se zbog nedostatka novca sigurno ugasio. Odlučio je da pomogne i gradu koji nije njegov uži rodni kraj, pa je Kraljevu, pogođenom zemljotresom, darivao milion evra za izgradnju mosta preko Ibra, koja je u toku – kaže Radoje Glavčić.

Više puta smo pisali da je životni put Milomira Glavčića poput filmske priče. Iz rodnih Popa iznad Jošaničke Banje otišao je davno, kao siroče, u potrazi za parčetom hleba. Malo je šegrtovao u Beogradu, a odmah posle rata, ne mireći se s jednim slučajem velike nepravde, iz vojske je čamcem preko Prespanskog jezera „otplivao” u Grčku. Onda ga je put odveo u Italiju pa u Kanadu, gde se skrasio u gradu Najagara Fols. Bavio se mnogim poslovima, bio metalac, stolar, rudar... i samo svojim radom i umećem, stekao je dva hotela pokraj Nijagare, bioskopsku dvoranu, veliku površinu zemlje... Tako vredan i pronicljiv, snašao se i u biznisu, znao je kada da kupi i kada da proda i sada je tamo jedan od najbogatijih Srba. Iako u Srbiju posle pomenutog odlaska nikad nije dolazio, njegova želja da pomaže svoj zavičaj i narod postajala je sve jača. Na naše pitanje zašto to čini, uvek odgovara: „Znate, ja sam srećan, presrećan. U krevet odlazim nasmejan i tako danima živim od pomisli da sam nekome ublažio nevolje, olakšao život i da se tamo daleko, u mojoj Srbiji, neko toj mojoj pomoći raduje.”

Ovom humanisti Srpska pravoslavna crkva dodelila je Orden „Svetog Save”, a počasni je građanin Raške i grada Kraljeva.

Miroljub Dugalić