Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropski raseljenici ne trče da investiraju u maticu

Zvezda „Prijatelja” Dženifer Aniston bila je jedna od bogatih Amerikanki grčkog porekla na koje je prezadužena Atina računala kada je 2011. izdavala državne obveznice za dijasporu.

Grčka pred bankrotom računala je da će 2,5 miliona Grka u SAD kupiti obveznice u vrednosti od tri milijarde dolara i tako umanjiti javni dug viši od 400 milijardi dolara. I druge zemlje s velikim brojem raseljenika apeluju na emigrante da pomažu matici, što je trend koji se pojačava od izbijanja ekonomske krize 2009.

Dijaspora se u najvećem broju slučajeva odaziva slanjem novca rođacima kod kuće pa su, prema podacima Svetske banke, doznake u ovoj godini dostigle vrednost od 550 milijardi dolara. Neke iseljeničke grupe staroj zemlji pomažu političkim lobiranjem u novoj domovini. Emigranti su se najslabije pokazali kao investitori – oni koji su sreću i posao pronašli u inostranstvu retko kad u rodnom kraju vide uslove za uspešno ulaganje.

Možda je u tom smislu najbolje krenulo Turskoj. Mali deo od četiri miliona Turaka u iseljeništvu počeo je da ulaže u otadžbinu, a među njima je najviše povratnika iz Nemačke. Nemački Zavod za statistiku beleži da se od početka ekonomske krize u Evropi izjednačava broj Turaka koji dolaze u Nemačku i koji iz nje odlaze. U 2011. prvih je bilo 31.000, a drugih 33.000. Povratnici su najviše ulagali u građevinarstvo, zbog čega su pojedini analitičari strahovali od građevinskog mehura od sapunice. Zahvaljujući turskoj dijaspori u Nemačkoj od oko dva miliona ljudi, u Tursku je stiglo 5.000 nemačkih firmi, a neke od njih su u vlasništvu biznismena turskog porekla. Njih neretko vode Turci odrasli i obrazovani u Nemačkoj.

Dijaspora svake godine u Tursku šalje milijardu dolara u doznakama, što odgovara vrednosti novca koji Jermenija prima od Jermena u rasejanju. Jermenska dijaspora pokazala se i politički visprenom, kada je od Spoljnopolitičkog odbora Kongresa SAD i francuskog parlamenta izdejstvovala da se ubistvo 1,5 miliona Jermena u Otomanskoj imperiji 1915. okarakteriše kao genocid, što je razbesnelo vladu u Ankari.

Kao uspešni lobisti pokazali su se i Amerikanci albanskog porekla, a među njih 750.000, za albansko pitanje, još od kraja osamdesetih, najviše se založio nekadašnji kongresmen Džoi Diogardi. Da bi postigli otcepljenje Kosova od Srbije, prikupljali su novac i oko sebe okupljali moćne političare da bi neki od njih, poput bivšeg senatora i predsedničkog kandidata 1996. Boba Dola, današnjeg senatora Džona Mekejna i potpredsednika SAD Džoija Bajdena, otvoreno stali na stranu Albanaca tokom sukoba na Balkanu.

I Albanci u Evropi organizovali su se da bi uticali na vlade zemalja u kojima žive. Dr Bujar Bukoši, koji je bio lekar u Štutgartu i Švajcarskoj, devedesetih je sebe nazivao premijerom kosovske vlade u egzilu, da bi u tom egzilu među Albancima prikupljao novac za potpomaganje kosovske nezavisnosti. Posle bombardovanja NATO-a uključio se u politički život Kosova i postao član vlade.

Albanija ima i manje situiranu populaciju po evropskim zemljama, odakle su mnogi počeli da se vraćaju kući kad je tamo pre nekoliko godina počelo da ponestaje radnih mesta. Manjina od 250.000 albanskih emigranata u Italiji i pola miliona u Grčkoj, vratila se u domovinu, ali na razočaranje Tirane – nisu doneli kapital. Dok su radili kao gastarbajteri, Albanci su kući svake godine slali više stotina miliona evra doznaka, ali njihova ušteđevina nije bila dovoljna za pokretanje ozbiljnog biznisa kod kuće. Albanska vlada pozivala je emigrante da ulažu u zemlju i tvrdila da će priliv njihovog novca povećati likvidnost albanskih banaka. U stvarnosti, njihovi mali poslovi su propadali, što je samo povećalo broj loše plasiranih kredita domaćih banaka.

Velikih investicija od dijaspore nema ni u Hrvatskoj, gde uredno stižu doznake koje su ove godine vredele 1,4 milijarde dolara. Politički, a ne ekonomski značaj za domovinu ostvario je Gojko Šušak, koji je kao emigrant u Kanadi lobirao za hrvatsku nezavisnost, da bi devedesetih postao jedan od najbližih saradnika Franje Tuđmana i ministar odbrane s velikim uticajem na prilike u zemlji. Zagrebu je dobrodošao i njegov bliski kontakt s tadašnjim američkim ministrom odbrane Vilijamom Perijem. Ipak, jedna imućna iseljenička porodica rešila je pre nekoliko godina da se uključi u hrvatsku ekonomiju. Bogati Lukšići iz Čilea preuzeli su „Jadranske luksuzne hotele” i time ušli u hrvatski turizam. Ipak, vlada u Zagrebu, kao i vlade drugih zemalja s velikom dijasporom, nije zadovoljna prilivom investicija emigranata. U hrvatskom, kao i u drugim slučajevima, odgovor je uvek isti: raseljenici će pokretati poslove kad matice budu smanjile birokratiju i korupciju i kada budu garantovale pravnu zaštitu.

Takav je slučaj i sa poljskom emigracijom, koja ja narasla na 1,5 miliona ljudi u zemljama u EU, zahvaljujući otvaranju evropskog tržišta za poljske radnike posle ulaska njihove domovine u EU 2004. Jedan broj njih već je otvorio svoje firme u Britaniji, gde ima oko pola miliona Poljaka. Nema preciznih podataka o tome koliko su najuspešniji među njima doprineli privredi svoje domovine. Zato je evroposlanik Pavel Koval, na kritiku britanskog premijera Dejvida Kamerona da je previše Poljaka došlo na Ostrvo, precizno izračunao koliki je doprinos Poljaka privredi Velike Britanije: oni su tamošnji BDP uvećali za 0,38 odsto a u narednih sedam godina uvećaće ga za 63,7 milijardi dolara.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.