Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da pomognu, ali i da zarade

Beč – Dijaspora iz Austrije sve više razmišlja da investira u Srbiju. Kamate na štednju, čak i u razvijenim zemljama, toliko su niske da se više ne isplati držati pare u bankama, pa naši ljudi planiraju da novac koji su zaradili ulože u zemlju iz koje su potekli, spajajući tako želju da pomognu svom kraju i da nešto zarade.

Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Austriji, kaže da Srbiji nedostaju konkurentnost i poverenje onih koji žele da investiraju.

– U Beču ima između 6.000 i 8.000 naših ljudi koji žele da pokrenu biznis u zemlji iz koje su potekli. Ali postoji problem tehničke organizacije. Naši ljudi često su nezadovoljni procesom dobijanja građevinskih dozvola i pravnim zavrzlamama koji odugovlače taj proces. To je jedan od razloga što više ne ulažu. Siguran sam da će oni doći ako država načini pomak – kaže Kapetanović.

Kako bi pomogle i pružile informacije svima koji žele da ulažu u Srbiju, Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije i nemačka organizacija za saradnju GIZ predstavile su nedavno našim ljudima u Beču potencijale istočne Srbije, iz koje potiče najviše naših iseljenika u Austriji.

Nikica Marinović, iz GIZ-a, kaže da je dijaspora zlatni rudnik za razvoj srpske privrede i potrebno je ispravno ophođenje s njom. Kao primer navodi Timočku krajinu, koja ima suficit u robnoj razmeni s Austrijom, jer upravo iz tog kraja potiče najviše naših ljudi s prebivalištem u Beču.

– Potencijalni investitori zahtevaju da nema nekih dodatnih skrivenih troškova i da budu pravno zaštićeni. Oni samo traže da bude onako kao što je dogovoreno i da se napravi poslovni ambijent koji je isti kao u zapadnoevropskim i centralnoevropskim zemljama – kaže Marinović.

Skup na kome su se lokalne samouprave iz istočne Srbije srele oči u oči sa svojim iseljenicima, prema mišljenju Nade Knežević, ekonomske savetnice ambasade u Beču, jeste jedinstvena prilika opštinama da pokažu da nisu one iste iz kojih su ovi ljudi otišli pre 15 ili 20 godina.

– Postoji mnogo stvari koje niko ne proizvodi u Srbiji. Ljude iz dijaspore trebalo bi usmeriti da proizvode robu koja nedostaje, a za koju nije potrebno veliko ulaganje. Ovde imate naše ljude koji imaju novac i koji su spremni da investiraju. To nije veliki novac, ali je dovoljan za pokretanje nekog malog biznisa, što je i potrebno ovim sredinama – kaže Kneževićeva.

Opštine, po njenom mišljenju, moraju da se pokažu kao partner, da pokažu iskrenu i dobru nameru.

Ljude iz dijaspore najviše je zanimalo u kakvom su stanju firme u restrukturiranju, fabrike tekstila i kože, ali i rudnici u Boru i Majdanpeku. Mada su pokazali interesovanje i za razvoj turizma.

– Mnogo više veruju kada dođemo, kada se pogledamo u oči i kažemo im sve prednosti i mane poslovanja. Mi ne tražimo milostinju već partnere za ulaganje prvenstveno u Staru planinu i banjski turizam – kaže Miljan Ranđelović, pomoćnik predsednika opštine Knjaževac.

Igor Bosioković, koji potiče iz Timočke krajine, a u Beču se bavi prodajom nekretnina, ocenjuje da bi najpametnije bilo investirati u aerodrom.

– To što su opštine došle u Beč dobro je i korisno, samo mislim da moraju da budu ubedljivije u svojim nastupima. Pozitivna poslovna iskustva ljudi iz dijaspore biće najbolja preporuka austrijskim investitorima pri pokretanju biznisa u Srbiji – kaže Bosioković.

Krešimir Feletar, vlasnik kompanije „Enerdžik”, koja se bavi obnovljivom energijom, kaže da planira da ulaže u Srbiju.

– Na tržištima na kojima je sve već učinjeno ne treba ni pokušavati. Srpsko tržište je u uzlaznoj liniji i na njemu ima dovoljno prostora i za nas. Već nekoliko puta sam tim povodom bio u Srbiji i nadam se da će doći do realizacije – kaže Feletar.

M. Avakumović

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Kad budemo svi otišli iz zemlje, Srbija će nam biti dijaspora.

• Dijaspora je za nas rezervna otadžbina.

• Kad se bogati Srbin iz dijaspore rukuje s našim političarem, posle proverava da li mu je novčanik na mestu.

• Nekad su Srbi plaćali da im se deca školuju u Pešti ili Beču. Sada Srbi iz Beča plaćaju da im se deca ovde školuju.

• Mi naše gastarbajtere tretiramo kao strane plaćenike.

• Kad Srbin iz inostranstva dođe u svoju zemlju, prvu dobrodošlicu mu požele na naplatnim rampama auto-puta.

• Mnogi mladi stručnjaci vratili bi se u zemlju, ali nemamo toliko ministarskih mesta.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.