Da pomognu, ali i da zarade

Beč – Dijaspora iz Austrije sve više razmišlja da investira u Srbiju. Kamate na štednju, čak i u razvijenim zemljama, toliko su niske da se više ne isplati držati pare u bankama, pa naši ljudi planiraju da novac koji su zaradili ulože u zemlju iz koje su potekli, spajajući tako želju da pomognu svom kraju i da nešto zarade.

Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Austriji, kaže da Srbiji nedostaju konkurentnost i poverenje onih koji žele da investiraju.

– U Beču ima između 6.000 i 8.000 naših ljudi koji žele da pokrenu biznis u zemlji iz koje su potekli. Ali postoji problem tehničke organizacije. Naši ljudi često su nezadovoljni procesom dobijanja građevinskih dozvola i pravnim zavrzlamama koji odugovlače taj proces. To je jedan od razloga što više ne ulažu. Siguran sam da će oni doći ako država načini pomak – kaže Kapetanović.

Kako bi pomogle i pružile informacije svima koji žele da ulažu u Srbiju, Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije i nemačka organizacija za saradnju GIZ predstavile su nedavno našim ljudima u Beču potencijale istočne Srbije, iz koje potiče najviše naših iseljenika u Austriji.

Nikica Marinović, iz GIZ-a, kaže da je dijaspora zlatni rudnik za razvoj srpske privrede i potrebno je ispravno ophođenje s njom. Kao primer navodi Timočku krajinu, koja ima suficit u robnoj razmeni s Austrijom, jer upravo iz tog kraja potiče najviše naših ljudi s prebivalištem u Beču.

– Potencijalni investitori zahtevaju da nema nekih dodatnih skrivenih troškova i da budu pravno zaštićeni. Oni samo traže da bude onako kao što je dogovoreno i da se napravi poslovni ambijent koji je isti kao u zapadnoevropskim i centralnoevropskim zemljama – kaže Marinović.

Skup na kome su se lokalne samouprave iz istočne Srbije srele oči u oči sa svojim iseljenicima, prema mišljenju Nade Knežević, ekonomske savetnice ambasade u Beču, jeste jedinstvena prilika opštinama da pokažu da nisu one iste iz kojih su ovi ljudi otišli pre 15 ili 20 godina.

– Postoji mnogo stvari koje niko ne proizvodi u Srbiji. Ljude iz dijaspore trebalo bi usmeriti da proizvode robu koja nedostaje, a za koju nije potrebno veliko ulaganje. Ovde imate naše ljude koji imaju novac i koji su spremni da investiraju. To nije veliki novac, ali je dovoljan za pokretanje nekog malog biznisa, što je i potrebno ovim sredinama – kaže Kneževićeva.

Opštine, po njenom mišljenju, moraju da se pokažu kao partner, da pokažu iskrenu i dobru nameru.

Ljude iz dijaspore najviše je zanimalo u kakvom su stanju firme u restrukturiranju, fabrike tekstila i kože, ali i rudnici u Boru i Majdanpeku. Mada su pokazali interesovanje i za razvoj turizma.

– Mnogo više veruju kada dođemo, kada se pogledamo u oči i kažemo im sve prednosti i mane poslovanja. Mi ne tražimo milostinju već partnere za ulaganje prvenstveno u Staru planinu i banjski turizam – kaže Miljan Ranđelović, pomoćnik predsednika opštine Knjaževac.

Igor Bosioković, koji potiče iz Timočke krajine, a u Beču se bavi prodajom nekretnina, ocenjuje da bi najpametnije bilo investirati u aerodrom.

– To što su opštine došle u Beč dobro je i korisno, samo mislim da moraju da budu ubedljivije u svojim nastupima. Pozitivna poslovna iskustva ljudi iz dijaspore biće najbolja preporuka austrijskim investitorima pri pokretanju biznisa u Srbiji – kaže Bosioković.

Krešimir Feletar, vlasnik kompanije „Enerdžik”, koja se bavi obnovljivom energijom, kaže da planira da ulaže u Srbiju.

– Na tržištima na kojima je sve već učinjeno ne treba ni pokušavati. Srpsko tržište je u uzlaznoj liniji i na njemu ima dovoljno prostora i za nas. Već nekoliko puta sam tim povodom bio u Srbiji i nadam se da će doći do realizacije – kaže Feletar.

M. Avakumović

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Kad budemo svi otišli iz zemlje, Srbija će nam biti dijaspora.

• Dijaspora je za nas rezervna otadžbina.

• Kad se bogati Srbin iz dijaspore rukuje s našim političarem, posle proverava da li mu je novčanik na mestu.

• Nekad su Srbi plaćali da im se deca školuju u Pešti ili Beču. Sada Srbi iz Beča plaćaju da im se deca ovde školuju.

• Mi naše gastarbajtere tretiramo kao strane plaćenike.

• Kad Srbin iz inostranstva dođe u svoju zemlju, prvu dobrodošlicu mu požele na naplatnim rampama auto-puta.

• Mnogi mladi stručnjaci vratili bi se u zemlju, ali nemamo toliko ministarskih mesta.

Dragutin Minić