Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državi kao da nije stalo do svojih ljudi u svetu

Проф. др Владимир Гречић

Kada se početkom 2013. razgovaralo o izgradnji fabrike čipova s kompanijom „Mubadala” iz UAE i o raspoloživim stručnim kadrovima koje bi Srbija trebalo da obezbedi (oko 1.000 stručnjaka za visoke tehnologije), neki naši zvaničnici su lakonski odgovorili da ova zemlja ima takve kadrove, ali je bilo i onih koji su s pravom ukazivali na stručni potencijal iz srpske dijaspore, budući da tržište rada u Srbiji ne može da zadovolji te i takve potrebe. Sredinom godine, izjava predstavnika nemačkih kompanija da u Srbiji nema kvalifikovane radne snage koja je potrebna ovim kompanijama nije privukla zasluženu pažnju javnosti kod nas. Ovi i drugi primeri nameću potrebu rasprave i adekvatnog odgovora na brojna pitanja koje savremeni razvoj nameće, a pogotovo u svetlu sve većeg iseljavanja naših ljudi u svet.

Od 1992. godine, kada je SFRJ dezintegrisana, do 2012, prekookeanske zemlje su izdale preko 150.000 useljeničkih viza građanima Srbije i Crne Gore. Jednu polovinu ovog broja su apsorbovale SAD, a približno pojednu četvrtinu Kanada i Australija.Nažalost, statistike ovih imigracionih zemalja evidenciju vode po zemljama rođenja, a ne i po nacionalnosti. Uz to, još uvek u statistici postoji odrednica Srbija i Crna Gora iako su ove države već sedam godina samostalne. Pretpostavlja se da se oko 90 odsto migranata novijeg doba odnosi na građane Srbije. Međuiseljenimbilojeviše od 10 odsto sauniverzitetskomdiplomom. Samo u periodu od školske 1996/7. do 2001/2. na svim univerzitetima u SAD doktoriralo je 468 lica iz SCG, od kojih 85 odsto ostaje u toj zemlji. Procenjuje se da je, u poslednje dve decenije, u SAD oko hiljadu lica iz naše zemlje steklo doktorsku titulu.

 

Iako evropske zemlje, osobito one najrazvijenije članice EU, vode različitu imigracionu politiku, pa i statističku evidenciju, privlače gotovo isto toliko stručnjaka iz Srbije koliko i prekookeanske države.

U Srbiji, nažalost, ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju i potencijalima srpske kreativne dijaspore, ne samo među običnim građanima, već i kod državnih organa. Politika prema dijaspori podrazumeva i usklađivanje različitih razvojnih aspekata i suprotstavljenih motiva sadržanih u programima pojedinih resornih ministarstava. Ključne pretpostavke neophodne za prihvatanje i primenu koncepta nove politike prema dijaspori, kao i za njegovo uspešno ostvarivanje, jesu da postoji široka politička i društvena saglasnost. Pri tome, jaka politička volja i podrška javnosti predstavljaju najneposrednije faktore uspeha.

Pozicija Srbije u svetu prema činiocima koji determinišu ljudski kapital je izuzetno loša. Tokom poslednjih pet godina situacija se neprekidno pogoršavala. Prema odgovorima na pitanje: da li vaša zemlja zadržava i privlači talente (indikator „odliva mozgova”) percepcija ispitanika u Srbiji je sve sumornija. Na primer, poslednji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF) pokazuje da se Srbija, po indikatoru privlačenja talenata, nalazi na 147. poziciji od ukupno 148 zemalja za koje su prikupljeni podaci. Zvuči zabrinjavajuće, zar ne?

I drugi indikatori koji determinišu ljudski kapital pokazuju tendenciju pogoršanja, i to: kapaciteti za inovacije se smanjuju, kvalitet naučnoistraživačkih institucija se pogoršava, rashodi preduzeća za istraživanje i razvoj se smanjuju, istraživačka saradnja između nauke i privrede se smanjuje, javne nabavke haj-tek proizvoda se smanjuju, raspoloživost naučnika i inženjera opada i primena patenata je sve slabija. Oslanjanje na profesionalni menadžment takođe pokazuje katastrofalne rezultate. Prema podacima SEF po indikatoru „oslanjanje na profesionalni menadžment” Srbija je zauzimala 135. mesto od ukupno 148 zemalja za koje su prikupljeni podaci.

*Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.