Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poćorekova najava rata godinu pre Sarajevskog atentata

Višegrad – Dokument iz 1913. godine, vredan prilog istini o uzrocima Prvog svetskog rata, obelodanjen je juče pod oznakom „ekskluzivno” u Andrićevom institutu koji je um i duša Andrićgrada Emira Kusturice.

Reč je o pismu Oskara Poćoreka, tadašnjeg guvernera BiH, upućenog austrougarskom ministru Leonu Bilinskom u Beč 13 meseci pre Sarajevskog atentata. To je istorijski fakt nedovoljno poznat istoričarima, važan kao odgovor zapadnim pokušajima revizije tumačenja uzroka tog rata i pripisivanja krivice Srbiji.

„Moramo kao svoj glavni zadatak videti u tome da se za nekoliko godina sistematski spremamo za jedan neminovan veliki rat koji će biti vođen u do krajnosti teškim prilikama...”, pisao je, uz ostalo, 28. maja 1913. godine u tom pismu Poćorek ministru Bilinskom, aludirajući na odnose sa Srbijom.

„Bila bi kobna zabluda ako bi se verovalo da bismo – čak i po cenu najveće predusretljivosti u oblasti spoljašnje i unutrašnje politike – mogli postići da od Srbije načinimo pouzdana prijatelja. Ako se sadašnji položaj ne iskoristi za to, da se Srbija načini bezopasnom na taj način što bi se sjedinila s monarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojne konvencije, mora se bezuslovno računati s tim da će se ta država u svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na stranih naših ostalih neprijatelja”, navodi Poćorek, pa nastavlja da srpsko seosko stanovništvo u BiH treba da održe u „letargičnom stanju”, dok se s „bezobzirnom strogošću” valja odnositi prema srpskoj inteligenciji i poluinteligenciji.

„Najviši princip mora biti i ostati da se u čitavoj zemlji, uopšte i u skupštini, vlada s Hrvatima i Muslimanima, a srpska opozicija da se primi kao nešto što se ne može izbeći.”

Uz niz drugih razmišljanja Poćorek te 1913. godine iznosi i stav da je „najnužnije uspostavljanje normalnoga stanja u Hrvatskoj, jer ako bi Zagreb počeo naginjati Beogradu, umesto da posluži kao protivteža za Beograd, opasnost bi bila eminentna...”

Ovo pismo su, u ime međunarodnog naučnog odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pri Odeljenju za istoriju Andrićevog instituta, juče predstavili Emir Kusturica, direktor instituta, te članovi odbora dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, i dr Miroslav Jovanović, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta. Ovaj dokument objavljen je u prvom broju „Istorijskih svezaka”, najnovijem izdanju Andrićevog instituta.

–Praksa objavljivanja takvih istorijskih fakata – kazao je Emir Kusturica – biće ovde nastavljena. – Time treba da sliku sveta, koja se stvara uglavnom iz propagandističkih centara i u tabloidima, koliko je moguće popravimo. I to onim što je, kako istoričari vole da kažu, primarni podatak, odnosno dokument. Predmet prvih svezaka je pismo vezano za uslove koji su doveli do Prvog svetskog rata, a koji su u novije vreme podstaknuti ponovnim pokušajima revizije istorije, iz istog centra kao i pre šezdesetak godina. Ovo će biti naši odgovori na pokušaje da se naša istorija olako vezuje za sve ono što mi nismo – napomenuo je Kusturica.

Dr Miroslav Perišić istakao je da se prepis tog Poćorekovog pisma, čiji su sadržaj revizionisti do sada prećutkivali u raspravama o krivici za Prvi svetski rat, sada nalazi u Arhivu Srbije.

– Ono spada u primarne istorijske izvore za izučavanje predistorije Prvog svetskog rata. Otkriva, tačno 13 meseci pre Sarajevskog atentata, ne samo namere ratnih krugova Beča da se povede rat protiv Srbije, već i niz drugih stavova koji govore o tome kako su ti krugovi gledali na Srbe, Muslimane i Hrvate u BiH, te na njihove međusobne odnose. Ovo pismo nije bilo u istraživačkom dometu istoričara, budući da je u Drugom svetskom ratu, u velikoj pljački srpskih arhiva od nacista, odneto iz Arhiva Srbije u Beč. Ranije, 1928. godine objavljeno je u listu „Večernja pošta” u Sarajevu, pa 1929. i 1931. dva puta u beogradskoj „Politici”. Trag o sudbini tog dokumenta ponovo se pojavljuje neposredno posle Drugog svetskog rata u popisu srpskih arhivalija koje su za vreme tog rata opljačkane i odnete u Beč. Ipak, najnovija istraživanja pokazala su da se u Arhivu Srbije nalazi prepis ovog pisma iz 1930. godine – naveo je Perišić.

Po rečima dr Miroslava Jovanovića, svedoci smo pojave knjiga koje krajnje relativizuju dosadašnja tumačenja Prvog svetskog rata, stavljajući u centar tih novih tumačenja Srbiju, a iza nje i Rusiju, kao glavne uzročnike njegovog izbijanja. Ali ovakvi dokumenti te revizioniste demantuju. – Iz tri razloga Austrougarska je htela u rat protiv Srbije: da povrati svoj narušeni status velike sile, da sebe dokaže kao saveznika Nemačkoj, te da reši pitanje južnoslovenskih naroda u toj monarhiji za šta je Srbiju doživljavala kao remetilački faktor – kazao je Jovanović.

Završni komentar dao je Emir Kusturica, rekavši da nijedan atentat kao sarajevski nije izazvao tolike buke i krivotvorenja, kasnije i zloupotreba koje se nisu ticale samo akta ubistva, nego je to pretvoreno u projekat pogroma protiv našeg naroda. – Utoliko je vrlo teško pristati na ideju da, kad se bude obeležavala godina tog rata, mi, ustvari, pristanemo da zaboravimo na njega. Živimo vreme u kome nisu samo pokušaji da se istorija reviduje, nego i zaboravi, što je stepen gore od revizije. Gavrilo Princip je ubio Ferdinanda u okupiranom Sarajevu, dakle na svom kućnom pragu, a ne u Beču, niti u nekom od Ferdinandovih odmarališta. Pojava „Mlade Bosne” kao reakcija na taj novi svet koji stiže odnekle bila je, zapravo, zakonita. Danas je pažnja javnosti uglavnom na koloseku propagande i organizovanog zaborava, u kome sada učestvuju i oni koji su slavili pobedu u Prvom svetskom ratu – istakao je Kusturica.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.