Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Postdemokratski svet

Svi smo donekle znali, ali prošle godine smo dobili konkretne dokaze o načinu i rasprostranjenosti prisluškivanja. Kolektivni doživljaj interneta je promenjen u odnosu na raniji period jer sada znamo pouzdano da nas posmatraju. Više se čak ni vladajuća klasa ne pravi da se igra demokratije – ove godine je nedvosmisleno jasno da ne živimo u demokratskom svetu.

Ako vlade na međunarodnom nivou kroz svoje organizacije (NSA, GCHQ, DGSE, CNI itd.) prate građane, skupljajući metapodatke gotovo svih, i to čine uz pomoć korporacija (npr. telekomunikacionih firmi), onda se svako jutro budimo u svetu u kojem postoji dramatična neravnoteža moći. Milioni građana, sa jedne strane, a vladini timovi sa štreberima poput Snoudena, sa druge. No, svet još nije postao orvelovski i smanjenju tenzije doprinosi ubeđivanje vlada da se praćenje radi zbog naše bezbednosti. U tom smislu današnji sistem se može opisati kao neka vrsta pokušaja prosvećenog apsolutizma. Krše se demokratske norme, a taj stepen moći opravdava se dobrim i stručnim delima vlasti. Ideja suvereniteta gubi na značaju jer su se iščuđavale evropske vlade koje su zapravo sve vreme sarađivale sa SAD u skupljanju podataka. To postaje naša novoprihvaćena realnost.

Dobre namere vlasti odslikavaju se na snimku pokolja u Iraku koji je otkrio „Vikiliks”(gađani su i novinari „Rojtersa” i deca). Zloupotrebe u masovnom skupljanju podataka su sigurno odraz dobronamerne vlasti. „Dobre namere” se vide i kada jedna vlada prisluškuje drugu, iako su deklarativno saveznici. Privatnost je apstraktna, pa evo slikovitijeg primera Laure Poitras, rediteljke, zahvaljujući kojoj je Snouden stupio u kontakt s tadašnjim novinarom „Gardijana” Glenom Grinvaldom. Laura je reditelj dokumentarnog filma o ratu u Iraku koji je bio nominovan za Oskara. Godinama je na aerodromima imala isti tretman: zaustavili bi je na granici i počeli da preturaju po stvarima. Pregledali bi i zadržavali nedeljama njene diskove, kompjutere. Nekada bi je odveli, bez obrazloženja, u sobu na ispitivanje, a Laura nije mogla da ima prisutnog advokata jer je to međugranična zona, pa pravila američkog ustava baš i ne važe. Demokratija.

Što se prosvećenosti vlasti tiče, još je Rejčel Medou, u vreme kada je izbio ceo skandal oko NSA, ukazala na komičnu situaciju da kongresmeni nisu bili baš dobro obavešteni o ovlašćenjima ove organizacije. Širom Evrope i SAD ispostavlja se da su kompetencije vladajuće klase vrlo ograničene i da svet ekonomski, politički i ekološki ne ide u dobrom smeru, a političari i dalje projektuju uverenje da znaju šta rade. Takav imidž sposobnog vođe projektuje i vicepremijer Vučić. Srbija je nakon Miloševića brzo prešla iz faze otvoreno nedemokratske u period prividno demokratske vladavine jednoumlja političke klase koja se stalno poltronski okuplja oko nekoliko figura.

U svetu, pa i kod nas, demokratija se doživljava kao ideja za koju se prećutno podrazumeva da je ne treba uzimati ozbiljno. Jeste da vas malo prisluškujemo, jeste da se koriste dronovi koji često ubijaju civile, jeste da su nam institucije korumpirane, jeste da su socijalne razlike izraženije, jeste da se dešavaju klimatske promene, ali uvek možete otići u TESKO gde imate veliki izbor buđavih, jeftinih proizvoda tako da nemate razloga da se žalite.

Na stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata govori se o tome da atmosfera u Evropi pomalo podseća na atmosferu koja je prethodila tom ratu. Ako nesposobna elita dozvoljava ovakav stepen autoritarne vlasti, zamislite tek šta ekstremna desnica može sa njom da postigne. Drugim rečima, kada tzv. progresivne, demokratske struje prihvataju ovu igru, ideja o autoritarnom društvu se normalizuje u javnom mnjenju.

Moji drugari često citiraju film „Crni bombarder” u kojem Dragan Bjelogrlić kaže Petru Božoviću da se ne boji mraka jer živi u demokratiji, a Božović mu odgovara da će ga pojesti „demokratski mrak”. Naravno da suštinske demokratije nije ni bilo, ali kao i sa otkrićima o prisluškivanju, sada se očigledno niko više i ne pravi da živi u demokratiji, a kada čak ni licemerje nije neophodno znači da i na nivou diskursa živimo u postdemokratskom svetu.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.