četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.01.2014. u 15:00 Miljеnko Dеrеta

Reforma

Obećane su nam promene i reforme. Svakodnevno se, veoma uverljivo, pred nas prostire crna slika naše trenutne ekonomske i društvene situacije i još uverljivije, još crnja slika naše budućnosti ako odmah, ovog trenutka, ne započnemo te obećane promene i reforme. Istovremeno, svim mogućim sredstvima zatire se svaki, ma kako mali, konkretan pokušaj da se te reči sprovedu u život. U lice nam je eksplodirao kolektivni otpor svakoj promeni i napretku koji kao da je postao važan deo našeg identiteta. Samo da sve ostane bar kao što jeste, samo da se ništa ne promeni!

„Vidi ruke”, duboka tišina i druge tabloidne političke smicalice su stav većine ministara u vladi kada su u pitanju reformski zakonski predlozi. Moram reći da me neki od njih, u retkim prilikama kada o tim zakonima progovore, neodoljivo podsećaju na prevodioca na znakovni jezik na sahrani Mendeli. Mašu i bajaju besmislice a onda se pravdaju svojom dijagnozom. Svi osim, gle čuda, nestranačkog ministra Saše Radulovića i njegovog tima koji su u ime politike u koju veruju podmetnuli leđa i brane zakon koji nisu predložili zato što on i ne spada u njihovo ministarstvo. Ministar Krkobabić i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja koji su odgovorni za taj zakon mudro ćute u mišjoj rupi u koju su se sakrili. Ako ništa drugo, nasilni prekid javne raspraverazobličio je farsu o sindikalnoj reprezentativnosti i nadam se da će se bar tu pronaći bolja, efikasnija rešenja.

Dakle, jasno je da još nismo došli do tačke u kojoj će vršioci vlasti imati dovoljno hrabrosti da započnu konkretne reforme. To dokazuje činjenica da nije dovoljno i na pravi način sagledano da Srbija danas nesporno nema ljudske resurse neophodne da teške ali neizbežne poslove započne a kamoli da ih privede uspešnom kraju. U razgovoru predstavnika vlade i poslanika u skupštini čulo se da smo „nekada imali stočni fond a danas ga više nema, da smo nekada proizvodili stišnjenu šunku za američku vojsku a danas to više ne činimo” itd. Nekada smo imali a danas više nemamo ni nekoliko generacija ljudi koji su se iselili iz Srbije bežeći od rata i bede ali to niko nije pominjao. Niko ne reče ni da se veliki procenat mladih ljudi, u ovom trenutku već spakovao i čeka da se otisne u svet i to ne samo trbuhom za kruhom već i duhom i srcem za slobodom, za poštovanjem, za životom dostojnim poštenog, vrednog obrazovanog čoveka. Niko na pravi način ne pokušava da ih zadrži. Naprotiv! Doneta je odluka o dvogodišnjoj zabrani zapošljavanja u javnim službama, dakle odluka da se trenutno katastrofalno stanje „zaledi”. Ta odluka se ne odnosi samo na administraciju već i obrazovanje, nauku, zdravstvo i kulturu i to mlade ohrabruje da pobegnu glavom bez obzira iz okruženja koje im ne pruža nikakvu perspektivu da iskažu svoja znanja i kreativne potencijale. Onda su svoj glas podigli visoko obrazovanje, nauka, kultura i pronađeni su načini da se oni poštede ove pogubne političke odluke ali osnovna poruka je poslata i sumnjam da je to popravilo njene trajne negativne posledice.

Istovremeno, nedonošenjem nekih izmena zakona iz oblasti obrazovanja, pre svega priznavanja stranih diploma i nacionalnog okvira kvalifikacija, blokira se povratak onih mladih ljudi koji su spremni da vrate u zemlju znanja koja su stekli širom sveta i kroz rad sa studentima na našim univerzitetima ih sprovedu u praksu. Sve države koje su kao i Srbija izabrale oštru štednju istovremeno su kao deo razvojnih politika velika sredstva u budžetima usmerili na obrazovanje i zapošljavanje mladih. To mi u Srbiji nismo učinili. Naprotiv, ne samo ulaganje već i odnos prema obrazovanju ostali su isti – država stoji sa rukama preko očiju, ušiju i usta kada treba preduzeti radikalnu reformu obrazovnog sistema. Slepi smo i ne govorimo o ogromnoj generacijskoj praznini koja zjapi u našem društvu. Gde su nam oni između 30 i 50 godina koji bi sada bili na vrhuncu snagei sasvim sigurno umeli i želeli da povuku i izvuku Srbiju iz gliba u kojem se brčka? Tome bi se posvetili ne zbog sebe već pre svega zbog svoje dece. A tamo gde nema mladih nema ni dece,iako je rešavanje demografskog pitanja jedan od prioriteta ove vlade (sic!). Kao da očekujemo da nam i demografski problem reši PUPS i ministarstvo koje vodi?

Teško mi je da razumem mir, zapravo bezobzirni politički kukavičluk s kojim radi trenutnog socijalnog mira žrtvujemo generacije mladih,tojest opstanak društva u kojem živimo. Surova je naša sebičnost koja je održiva samo ako sve ostane isto, ako sve ostane kao što jeste i ako se ništa ne promeni. Baš ništa. 

Osnivač Građanskih inicijativa

Komеntari16
dea4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja