Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pismo majci – 25.11.2013.

Evo već je prošlo 4 meseca od kada sam došao u Ameriku, a vreme je proletelo.

Iskreno da ti kažem, dobro sam stvarno.

Nedostaje mi doduše društvo, izlasci, mladalački život, kafa posle podne sa porodicom, ...ma sve.

Često se uveče jako rastužim kad ostanem sam sa knjigom i našom muzikom, jer znam da moj život više nikad neće biti isti. Evo, dok ti pišem sad ovo,hoće suze na oči, ali ne dam, držim se.

Često mislim ima vremena, biće ponovo toga, biće još tih momenata ali shvatim da neće. Više ništa neće biti isto ma koliko ja to želeo.

Ta tri meseca raspusta kada dođem će proleteti. Možda će mi to biti i najlepše leto do sad jer se vraćam kući, ali kad to bude gotovo idemo sve ispočetka, i ko zna šta me čeka u budućnosti.

 Ko zna da li ću se drugo leto vratiti, ili ću doći samo na dve nedelje da vas vidim, jer je ovo profesionalizam iako se vodi kao amatersko takmičenje. Ako hoću nešto od košarke, a stvarno mogu, (vi to ni ne vidite, a čak ni ja) ali Đorđe, pomoćni trener, mi otvara oč – da mogu da živim od košarke mnogo lepo i da uzimam lepu svotu novca, moram mnogo da treniram, i da pre svega završim fakultet (jedno s drugim je uslovljeno, zbog stipendije).

Nekad mislim da je vredno svega toga, a nekad mislim da batalim sve ali gde ću onda? Teško je  raditi bez ispunjenosti, trenutne naravno, jer ne igram utakmice pa nema šta da me čini srećnim. Da vidim da sam u nečemu napravio napredak.

Kada pogledaš, ja postajem čovek, počinjem polako da zarađujem, eto uzeo sam 250 dolara, naći ću još neki posao. Kažu vreme je da odrastem, a ja toliko želim da budem dete još malo, da uživam u mladosti, jer sam proživeo mnogo lepe trenutke u tim izlascima i druženju sa društvom i porodicom.

Toliko volim moj rodni grad, da je to strašno Možda preterujem ali tako je.

Eto kad pogledaš, gde ću ja naći devojku ovde? Toliko su da kažem, neobične i čudne, čast izuzecima, da ti ja ne mogu opisati. Ne preterujem stvarno je tako, i eto kad se vratim kući, ako i nađem devojku, misliš da će me čekati da se vratim? Sigurno neće, ko danas koga čeka.

Ceo moj život je usredsređen na košarku, na školovanje i obrazovanje naravno i iskreno se nadam da će mi se to vratiti kasnije u životu.

Nedostajete mi svi, iako sam ponekad neprijatani hladan preko skajpa i čini se da me smarate, ali teško mi je nekad i da pričam.

 Znaš, nedostaje mi život mojih vršnjaka, da budem i ja običan mladić da proživim taj mladalački bunt. Nedostaje mi porodica, nedostaju mi drugari, stvarno sam vezan za društvo jer mislim da je život bez prijatelja i drugara prazan život, a ja ih,hvala Bogu,imam baš dosta.

Često, kad legnem uveče setim se lepih momenata iz prošlosti, koliko mi je ustvari bilo dobro u srednjoj školi i koliko život na dalje više neće biti lep kao što je nekad bio. Biće ali na momente, a tih momenata će biti sve manje. Ponekad sa Jovanom (drug sa univerziteta) pričam o tim stvarima, pošto je i njemu isto tako teško.

Hoću da me shvatiš da sam dobro stvarno, radan sam, imam motivacije, nemoj da te ovo sad nešto deprimira, ali to osećanje čuči u meni i uveče kada sklopim oči eksplodira ili u toku dana kada pomislim na neke lepe događaje (rođendani, ekskurzije, utakmice, školski odmori…).

Trudim se da ne mislim, ali stvarno sam imao lep život, porodicu, drugove, radio sam šta sam hteo.

Mnogo mi nedostaje moja soba, da se onako debilišem po kući.

Mnogo vas volim sve, i jedva čekam da se vratim!

(pismo je napisao Milan, student u Severnoj Americi)

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Janko Godjevac
Stvarno emotivno pismo,preporučujem svima!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.