Glumac mora da radi na sebi

– Sve u vezi tog filma je počelo odličnim scenarijem reditelja Momčilovića. Razgovarajući o filmu, scenariju i mom liku, vrlo lako smo pronašli ono što želimo da kažemo. Džek Nikolson je svojevremeno rekao da kada se slaže sa rediteljem u nekoj ideji onda se svađa sa njim, a kada se ne slaže onda ga sluša. Imao sam samo 27 dana da se spremim za lik bildera. Najvažnija je bila ishrana, jeo sam čak šest puta dnevno, koristio sam i proteine koji nisu štetni za organizam i redovno vežbao u teretani – objašnjava naš sagovornik.

Timotijević je bio hvaljen i za ostvarenu epizodu u filmu "Stršljen" Gorčina Stojanovića, a igrao je i u trileru "Lavirint" Miroslava Lekića. Naš sagovornik dodaje da ne odbija uloge koje mu se nude, jer to i ne može, s obzirom na to da se trudi da u Srbiji živi od glumačkog posla, a honorari nisu veliki.

– Kada prihvatim ulogu, trudim se da je uradim najbolje što mogu. Koliko je neki glumac prisutan ili ne, pitanje je i sreće. Za neprisustvo određenih glumaca nisu krivi reditelji ili budžeti. Međutim, u našim filmovima ne bi trebalo da igra ustaljena glumačka ekipa.

Miloš Timotijević je upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1993. godine i to iz drugog pokušaja, a diplomirao je 1999. godine.

– Kada diplomirate na Fakultetu dramskih umetnosti, a pogotovu na glumi, tek tada ste na početku. Svaki glumac mora stalno da se edukuje. Kada prestanete da radite na sebi, počinjete da se ponavljate, što nije baš najbolje – smatra Timotijević.

Naš sagovornik nije mogao ni da potvrdi ni da negira da u Srbiji i Beogradu postoje klanovi u svakom poslu, pa tako i u glumačko-filmsko-pozorišnom.

– Klanova ima i biće ih. Beograd je mali grad i u ovom našem malom pozorišnom i filmskom poslu svi se poznaju. Mnogi od nas sarađuju još od fakulteta i idu iz projekta u projekat, pa je logično da ćete za određeni posao pozvati svog prijatelja. Sa tim nemam problema. Lično me nervira što se prijateljima daju glavne uloge. Nije dobro ni za posao ni za srpski film da određeni glumci uvek tumače glavne uloge.

Timotijević je stasavao uz velikane srpskog glumišta, uz "Priče iz Nepričave" i "Majstorsku radionicu" sa Zoranom Radmilovićem, uz Slobodana Cicu Perovića, jer je bio prijatelj njegovog oca, kao i uz Branka Milićevića Kockicu sa kojim i danas sarađuje u pozorištu "Puž". To mu je, kaže, jedan od ostvarenih snova u životu.

Svoju zahvalnost Zoranu Radmiloviću pokazao je kroz predstavu "Radovan protiv Ibija" koju je i režirao pre nekoliko godina u pozorištu "Slavija".

– Najvažnije je da je ta predstava bila posveta Zoranu Radmiloviću koji je jedan od mojih najomiljenijih glumaca – dodaje Timotijević.