petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.02.2014. u 15:07 Alek­san­dar Man­dić

Violina svira na Nemanji

Немања Радуловић (Фото архива Танјуга)

Ni­sam la­ko ušao na kon­cert Ne­ma­nje Ra­du­lo­vi­ća u Ko­lar­cu. Moj ži­vot bi bio si­ro­ma­šni­ji da ni­sam us­peo. Te ve­če­ri u pre­pu­nom Ko­lar­cu bi­lo je za­no­sno, de­si­la se ma­gi­ja umet­no­sti.
Ne se­ćam se ka­da sam po­sled­nji put sa ne­ke sce­ne bio oča­ran, do su­za po­tre­sen i ra­do­stan isto­vre­me­no. Bi­la je to svet­ko­vi­na u ko­joj uče­stvu­je pu­bli­ka za­jed­no sa iz­vo­đa­či­ma.


Na po­čet­ku pr­vog sta­va or­ke­star ima uvod u ko­me ne svi­ra so­li­sta, već sto­ji i če­ka na svo­ju de­o­ni­cu. Ne­ma­nja se od­mah okre­nuo pre­ma svo­jim gu­da­či­ma, svi­rao sa nji­ma i ta­ko su po­sta­li jed­no. Lju­bav ko­ju je Ne­ma­nja po­me­nuo i na kon­cer­tu, mo­gla se opi­pa­ti. A on­da od nje­go­vog pr­vog to­na, kre­će baj­ka, uz­vi­še­no za­jed­ni­štvo u le­po­ti. I ta­ko do kra­ja; ni­je­dan ton bez zra­če­nja, sva­ka fra­za sa smi­slom, ni­je­dan dah bez pu­no­će ži­vo­ta. Ne zna se da li on svi­ra vi­o­li­nu ili ona svi­ra na nje­mu, iz­vla­či iz nje­ga tu­gu, sna­gu, ra­dost, ši­ri­nu, stra­ho­ve, ljut­nju, ne­žnost... Kao iz­u­zet­na že­na: evo me, tvo­ja sam, po­ka­ži se.


Ve­ru­jem da se umet­nost pre­po­zna od­mah, na pr­vi po­gled. Taj flu­id se ši­ri po­sle sve­ga ne­ko­li­ko to­no­va ili re­pli­ka na sce­ni, ili ga ne­ma i ne­će ga ni bi­ti. Po­ja­vi se duh umet­no­sti. Za to je do­vo­ljan je­dan iz­vo­đač, je­dan pri­ma­lac i me­đu­sob­na na­klo­nost.


Slu­ša­li smo i gle­da­li je­dan od­li­čan or­ke­star RTS-a, i jed­nog iz­u­zet­nog di­ri­gen­ta, Bo­ja­na Su­đi­ća. Ko god je ma­kar je­dan­put bio na sce­ni zna ka­ko iz­vo­đač tač­no ose­ća tre­pe­re­nje, zna ka­ko pu­bli­ka di­še. Okre­nut le­đi­ma, kao pra­vi ma­e­stro i mu­drac, Su­đić ni­je vo­dio, već nas je sve pra­tio i ta­ko slu­žio mu­zi­ci. Pr­vo u sjaj­nom iz­vo­đe­nju Rah­ma­nji­no­va, a on­da i sa Ne­ma­njom. To ni­je bio Ne­ma­njin kon­cert već za­jed­nič­ko sla­vlje svih nas.


„Mu­zi­ka je umet­nost pro­iz­vod­nje emo­ci­ja” ka­že Ber­li­oz. U ovom uglav­nom le­de­nom do­bu mo­der­ne umet­no­sti u ko­me se ose­ća­nja sma­tra­ju zna­kom in­fe­ri­or­no­sti, po­ja­va ova­ko ve­li­ke le­po­te li­či na vi­si­ba­be ko­je se pro­bi­jau iz­nad le­de­ne ko­re i vi­re tu i ta­mo ne­vi­ne i ne­za­šti­će­ne, ču­va­ju smi­sao ži­vo­ta.


Hva­la Bo­gu i „Ju­tju­bu”, mo­že­te vi­de­ti de­se­tak ver­zi­ja Pa­ga­ni­ni­je­vog kon­cer­ta broj 1, me­đu nji­ma i je­dan Ne­ma­njin. Sa di­ri­gen­tom Ve­le­rom to ni­je ista mu­zi­ka. Or­ke­star od­ra­đu­je stvar, di­ri­gent sa­mo di­ri­gu­je, pa ta­ko i Ne­ma­nja sa­mo svi­ra.


Da­nas se ta­le­nat i teh­nič­ka vir­tu­o­znost pod­ra­zu­me­va­ju. Ko­lo­ne od­lič­nih so­li­sta i or­ke­star­ski ba­ta­ljo­ni nu­de se re­la­tiv­no ma­loj gru­pi slu­ša­la­ca, a duh, taj ne­vi­dlji­vi ča­rob­njak sva­ke umet­no­sti, i da­lje se po­ja­vlju­je ret­ko i kao sva­ka bo­žan­ska po­ja­va, bi­ra gde će i ka­da da se spu­sti iz­me­đu umet­ni­ka i pu­bli­ke. Te ve­če­ri je svra­tio u Ko­la­rac.


Po­gle­daj­te Sa­ru Čang sa Zu­bi­nom Meh­tom, i do­ži­ve­će­te le­po svi­ra­nje. Pre­brz tem­po, maj­stor­ska svir­ka, kao što ka­že je­dan ko­men­ta­tor: ljup­ko. I to je sve. Ča­ro­li­ja se ne po­ja­vlju­je. Još je go­re, a slič­no, sa ču­ve­nim Gi­ti­som, di­ri­gen­tom Vi­sloc­kim i Var­šav­skom fil­har­mo­ni­jom. Sle­di se je­dan po­gre­šan trag, mit o Pa­ga­ni­ni­je­vom vir­tu­o­zi­te­tu, trag ko­ji mo­že da ro­di sa­mo ma­ni­ri­zam.
Me­ni su dra­gi Per­lman i Ko­gan, a naj­dra­ži mi je ma­nje po­zna­ti, Ivan Čer­kov sa Min­hen­skom fil­har­mo­ni­jom. Po­sle Ne­ma­nje.


RTS ima iz­van­re­dan or­ke­star, tre­ba da ga ču­va i pa­zi. Sr­bi­ja ima ve­li­kog umet­ni­ka Ne­ma­nju Ra­du­lo­vi­ća da se nji­me po­no­si i da ga pro­mo­vi­še.

Komеntari0
1294d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja