Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Treba učiti od holandskih farmera

Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija 2013. su izvezli za 2,1 milijardu evra. Koliki je to domet možda najbolje svedoči podatak da je vrednost izvoza holandskog agrara u istoj godini dostigla 79 milijardi evra. Bar tako je saopštila njihova ministarka poljoprivrede. To je oko dva i po puta više od vrednosti svega što se u Srbiji u jednoj godini proizvede – BDP. Prošlogodišnji srpski agrarni izvoz vredeo je 38,5 puta manje od holandskog, iako se poljoprivredom u Zemlji lala bavi samo oko 68.000 farmera. U Srbiji je popisano 631.500 poljoprivrednih gazdinstava sa 1,4 miliona članova i zaposlenih, što znači da se kod nas zemljoradnjom bavi 20,5 puta više ljudi nego u Holandiji.

Koliko god naša poljoprivreda bila daleko od holandske, još ima laika, ali i stručnjaka, među ovim drugim su i neki stranci, koji tvrde da nije daleko od istine ona: „Srbija bi mogla da hrani pola Evrope”.

Prethodno bi naši poljoprivrednici, nadležni državni službenici, ali i nauka, morali mnogo više i brže da uče od holandske države i njenih farmera.

– Prošlogodišnji izvoz je za pet odsto veći nego 2012. – izjavila je nedavno holandska ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma, vidno zadovoljna postignutim. – Ove brojke podvlače važnost poljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD, najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu. To moramo negovati – naglasila je ministarka Dajsma.

Osamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše je prodala Nemačkoj – za 22,4 milijarde, odnosno 28,5 odsto.

Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa. Istovremeno, zabeleženje neznatan pad u izvozu putera i govedine.

Nije teško zaključiti da holandska država veoma brine o svojoj poljoprivredi, iako je reč je o jednoj od najbogatijih evropskih zemalja sa 17 miliona stanovnika, čije blagostanje ne počiva na njenom agraru. NajznačajnijiizvozniproizvodiHolandijesu: mašine, nuklearnireaktori, bojleri, mineralnagoriva, ulja, destilati, električnaielektronskaoprema, farmaceutskiproizvodi…

I pored toga – višeoddvetrećineholandskogBDPrezultat je uslužnogsektora.

Poljoprivreda i prehrambena industrija u Holandiji u ukupnoj vrednosti njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), iliti svega što se u jednoj godini u toj zemlji proizvede, doprinosi sa oko 10 odsto, a zapošljava samo 3,5 odsto ukupnog stanovništva. Prosečno stvaraju oko 30.133 evra bruto društvenog proizvoda po stanovniku.

Holandija raspolaže samo sa 4,15 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, četvrtina je ispod nivoa mora, a 42 odsto čine pašnjaci. Iako ima samo 60 sunčanih dana godišnje, njena poljoprivreda je vodeća u svetu po intenzivnoj proizvodnji i visokoj produktivnosti.

Bio je kraj oktobra 2007. kad se, u organizaciji ambasade Holandije u Beogradu, grupa novinara iz Srbije našla u tamošnjem gradiću Lovardenu. Mnogi samo što nisu popadali od iznenađenja kad su čuli da se u toj zemlji svakogdanazatvoridesetfarmi. Te godine, u kojoj je agroindustrijski kompleks izvezao za 84,3 milijarde evra, zemljoradnjom se bavilo oko 80.000 farmera. Svake godine ih je za dva odsto manje. Ali, holandska država ulaže u znanje onih koji ostaju, kako bi povećanjem produktivnosti nadoknadili taj manjak. Agrarna politika, u skladu sa zahtevima EU i STO, izmeštena je iz sfere zaštite cena u razne oblike pomoći ruralnog razvoja. Na neki oblik cenovne zaštite holandski farmeri ipak mogu da računaju, ali samo u slučaju ekstremnog pada cene. Slično je i sa izvoznim podsticajima koji im ne pripadaju po automatizmu, već samo u slučaju poremećaja na svetskoj pijaci na njihovu štetu.

Mnogo je više razloga zbog kojih bi Srbija morala da brine o svojoj poljoprivredi. Udeo poljoprivredno-prehrambene industrije Srbije u njenom BDP je između 20 i 30 odsto, tvrde upućeni, a u sektoru agrara zaposleno je oko 40 odsto radno sposobnog stanovništva. Nažalost, i poljoprivreda je mnogo stradala u protekle dve decenije. Nebo i zemlja su joj i dalje (ne)naklonjeni, ali ne i sve drugo što bi trebalo da je prati.

Privatizacija je opustošila velika poljoprivredna gazdinstva i kombinate. Zadruge su takođe stradale. Dotle holandski farmeri čuvaju i unapređuju svoja stogodišnja udruženja.

Mi nikako da podignemo na noge fabrike veštačkog đubriva, traktora i poljoprivrednih mašina…Od početka ovog veka ili promena 5. oktobra, promenili smo deset ministara poljoprivrede, a sa njima se menjala i agrarna politika. Od države, pritisnute dugovima s manjkom u budžetu, ne može se mnogo očekivati, a stranci bi pre da kupuju zemlju, nego da ulažu u proizvodnju, ako uopšte mogu da nađu partnera.

Ima li nade za našu poljoprivredu?

Brže približavanje zemlje EU poslednja je šansa za preporod srpskog agrara, čulo se na nedavnom skupu u Privrednoj komori Beograda posvećenom pregovorima Srbije sa administracijom u Briselu. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i šef tima za pregovore Danilo Golubović kazao je da bi domaći proizvođači već tokom 2015. godine mogli da konkurišu za sredstva iz „Instrumenta za pretpristupnu pomoć razvoju sela” (IPARD). Uslov je da ministarstvo ima kadrovski ojačanu Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD… A para za to nema. I tako sve u krug.

Aleksandar Mikavica

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.