Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O položaju radnika odmah posle izbora

Joван Прокопљевић

Jedino oko čega se političke partije u Srbiji slažu, kada je o Zakonu o radu reč, jeste da ga treba menjati odmah posle izbora. Svima je jasno da bez promena u ovoj oblasti neće biti smanjenja broja nezaposlenih. To misle oni koji su na vlasti od polovine 2012. godine i koji su za proteklih 18 meseci imali mogućnosti da ga promene, ali i oni koji su vladali osam godina pre toga i takođe nisu iskoristili priliku da donesu bolji propis o radu.

Ni jedni ni drugi to nisu uradili, a sada, u vreme izborne kampanje, svi imaju stav prema tome kako treba da izgleda nov zakon, da li je on dovoljan za boljitak i šta treba da dobiju poslodavci, a šta radnici.

Nedavni nacrt zakona o radu koji je izazvao buru među sindikalcima, a u čijem je promovisanju prednjačio Saša Radulović, bivši ministar privrede, povučen je na doradu. Radulović, koji je na to mesto došao upravo na preporuku Aleksandra Vučića, lidera SNS-a, povukao se, trpeći kritike gotovo od svih da je predlagao restriktivne mere na štetu radnika. Međutim, već sada se mogu čuti spekulacije da će posle izbora baš takav propis morati da se usvoji. To već dugo traže i strani investitori i njihova udruženja i ovdašnji poslodavci.

Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke (DS), iako i sam biznismen, u jeku polemike o „Radulovićevom zakonu” izjavljivao je da je to neprihvatljiv propis i da je na štetu radnika. I on i mnogi drugi lideri političkih partija zamerili su ukidanje minulog rada ukoliko se promeni poslodavac, umanjenje plate za vreme bolovanja i odmora zbog promene osnovice, izmenu načina isplate otpremnine u slučaju otkaza...

Sada Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga”, koji je koalicioni partner DS-a na predstojećim izborima, kaže da načelno nisu protiv toga da se ubuduće otpremnine isplaćuju samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, a ne za ceo radni staž.

– Ni otpremnine ni brisanje minulog rada u slučaju promene posla nisu veliki problem. Ali, samo ukoliko se spreči mogućnost zloupotrebe, to jest da neko napravi ćerku firmu u nju prebaci nekoga ko ima 30 godina staža i tako izbegne obavezu da mu isplati otpremninu ako mu da otkaz – rekao je on, ali i dodao da je smanjivanje plate za vreme godišnjeg odmora ili bolovanja i za DS i za „Slogu” neprihvatljivo.

Što se tiče produžetka rada na određeno, sa 12 meseci na 24 ili čak 36 meseci, Veselinović kaže da ni to nije sporno.

– Vi i sada imate poslodavce koji zaposlene premeštaju sa jednog na drugo radno mesto u istoj firmi i tako im svake godine produžavaju ugovor. Ukoliko se to spreči, za nas je potpuno prihvatljivo da se rad na određeno produži na dve godine – zaključuje Veselinović.

Lider Nove demokratske stranke (NDS) Boris Tadić, iako nije javno inicirao promenu radnog zakonodavstva u dva predsednička mandata, ne slaže se sa većinom odredaba povučenog nacrta zakona. On smatra da je umesto promene načina isplate otpremnine mnogo bolje formirati tranzicioni fond između države i unije poslodavaca čime bi se zaštitila i stečena prava radnika, ostvarena u prethodnim preduzećima, a istovremeno dao podsticaj poslodavcima za investiranje u nova radna mesta.

– Protiv sam ukidanja minulog rada u slučaju promene poslodavca, jer ne treba na tako drastičan način ugrožavati stečena prava radnika – kaže Tadić.

On se ne slaže ni sa izmenama koje se tiču odmora ili bolovanja, jer bi se tako, kako kaže, drastično smanjila primanja. Bolje je dosadašnje rešenje, kaže lider NDS-a.

– Mislim da je nacrt zakona o radu bio na štetu radnika, jer obezbeđuje prevelika diskreciona prava poslodavcu da otpušta bez utvrđenih kriterijuma. A rešenje je učešće sindikata u procesu otpuštanja – smatra Tadić.

Rad na određeno bi po njegovoj oceni trebalo da se produži sa 12 na 24 meseca, ali pod uslovom da sledeći zahtev nije dodatno produženje rada na određeno na tri i više godina.

Kako konkretno novi zakon o radu treba da izgleda u Srpskoj naprednoj stranci (SNS) još ne mogu da preciziraju, ali kažu da je to jedan od prioriteta. Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, takav propis treba doneti posle uspostavljanja najšireg konsenzusa.

Na naše pitanje da li je SNS za takav zakon o radu za koji sindikati tvrde da je restriktivan i na štetu radnika, ona odgovara da će sindikati imati priliku da utiču na tekst novog zakona o radu, kroz učešće u radnoj grupi.

– Naravno da i sindikati moraju tome da pristupe odgovorno, jer je svima jasno da postojeći zakon nije dobar što vidimo i po ogromnom broju nezaposlenih. Ne može se u startu odbijati svaka promena i tvrditi da se reforme sprovode na štetu radnika – ističe Zorana Mihajlović.

Ali, kako i sama kaže da je neophodno doneti propis kojim bi se stvorili bolje poslovno okruženje i otvorila nova radna mesta, jasno je da će se ići u susret željama poslodavaca.

Za one koji će biti na listi „Dosta je bilo – Saša Radulović”, dileme nema. Rešenje novog zakona o radu treba da bude baš ono koje je nosilac izborne liste predlagao.

– To rešenje treba da omogući smanjenje troškova za poslodavce i lakše otpuštanje i zapošljavanje. To podrazumeva i drugačiji način isplate otpremnina i minulog rada. Kada kažemo da tražimo manje troškove za poslodavce, mi ne želimo da radnici budu plaćeni jedan dinar, već da nema nerazumnih nameta – objašnjava Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji će biti na ovoj listi.

U Demokratskoj stranci Srbije (DSS), međutim, smatraju da Zakon o radu nije naš najveći ekonomski problem i da je potrebno menjati niz drugih stvari. Osim toga, sadašnji Zakon o radu donet je 2005. godine, upravo u vreme vlade Vojislava Koštunice.

– Ne mogu da se složim sa zagovornicima novog zakona koji su tvrdili da je postojeći propis najodgovorniji za nedolazak investitora u Srbiju. Za nizak nivo investicija odgovornija je pravna nesigurnost, slabe institucije i konstantan pad kupovne moći. Neophodno je donošenje i novog zakona o planiranju i izgradnji, rasterećenje privrede od nameta, borba protiv sive ekonomije, konkurentniji bankarski sektor i smanjenje birokratije i javne potrošnje – zaključuje Nenad Popović, potpredsednik DSS-a i autor ekonomskog programa DSS-a „Program razvoja Srbije 2014–2019 – Ekonomija političke neutralnosti”.

Za Liberalno-demokratsku partiju (LDP) načelno je u redu promeniti obračun naknada za bolovanje ili minuli rad, pa i produžiti rad na određeno vreme.

– Ali moramo da rešimo problem koji ide uz to. Ko će dati kredit mladom čoveku koji ima ugovor na tri godine – objašnjava Bojan Đurić, potpredsednik LDP-a. On traži i jednak tretman javnog i privatnog sektora u novom zakonu.

– Nijedan radnik ili ozbiljan poslodavac neće poverovati u takav zakon ako znaju da će za njih važiti stroga pravila, a u sistemima koje vode Bajatović, Krkobabić ili Simonović i dalje vladati dogovorni socijalizam – smatra Đurić.

Socijalisti se, od kada su u vladi, nisu javno zalagali za promenu Zakona o radu, iako bi nosilac tog posla trebalo da bude Ministarstvo rada koje vodi Jovan Krkobabić, njihov koalicioni partner. O ovoj problematici najčešće je iz ove koalicije govorio Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a, koji je prethodni nacrt smatrao isuviše liberalnim i lošim po radnike. Sada, međutim, u SPS-u nisu želeli da odgovore na naša pitanja o Zakonu o radu.

-------------------------------------------------------------------

Predizborna obećanja

Šta stranke obećavaju pred parlamentarne izbore 16. marta, za kakve reforme se zalažu, kako planiraju da reše goruće probleme u oblastima zapošljavanja, penzija, subvencija gubitašima, ali i školstva i zdravstva? U narednom periodu „Politika” će objaviti seriju tekstova u kojima će političke partije odgovarati na ova pitanja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.