Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Prokop” bi da gradi 30 kompanija

Zbog velikog interesovanja graditelja za završetak železničke stanice „Prokop” poslednji rok za prijavu na tender umesto sledećeg ponedeljka pomeren je sa 24. na 28. februar. Ako je suditi po broju kompanija koje su prisustvovale sastanku pre raspisivanja tendera za nastavak izgradnje nove železničke stanice Beograd centar, koja će biti finansirana kuvajtskim kreditom od oko 26 miliona dolara – zainteresovano je tridesetak domaćih i stranih kompanija.

S obzirom na veliki broj pitanja koji je pristigao u okviru tenderske procedure i zakonsku obavezu da se na njih odgovori u roku od tri dana, a da niko od potencijalnih ponuđača ne bude oštećen, „Železnice Srbije” su, kako objašnjavaju, produžile važenje poziva za još četiri dana.

– Javnim pozivom je predviđeno da maksimalan rok za izvođenje radova na rekonstrukciji saobraćajnih kapaciteta u železničkoj stanici Beograd centar u Prokopu bude 420 dana, a kriterijum za ocenjivanje ponuda biće najniža ponuđena cena. Na ovaj način ubrzavamo završetak izgradnje beogradskog železničkog čvora i stvaramo pretpostavke za uspešnu realizaciju projekta „Beograd na vodi”, koji je od izuzetnog značaja za celu Srbiju – ističe Dragoljub Simonović, generalni direktor „Železnica Srbije”.

Vreme izbora izvođača radova, taman je „legao” da „ Prokop” po ko zna koji put, posluži kao predizborni adut.  

Velimir Ilić, ministar građevinarstva, juče je najavio da radovi počinju na jesen, a samo dva dana ranije ministar saobraćaja i kandidat za gradonačelnika Aleksandar Antić da će sve biti gotovo za 24 meseca.

– Ovo su poslednji izbori u kojima će „Prokop” biti tema predizborne kampanje – obećao je Antić.

– Da smo svemirsku stanicu pravili, brže bismo je napravili nego što završavamo „Prokop” – priznao je ministar saobraćaja navodeći da je svestan da je „Prokop” postao simboličan spomenik nesposobnosti našeg društva da završava velike infrastrukturne projekte.

Da se izgradnja „Prokopa” svodi na razumnu meru potvrdio je Ilić, rekavši da se odustalo od ideje da na velikoj betonskoj ploči koja prekriva koloseke bude izgrađeno 130.000 metara kvadratnih poslovnog prostora.Sem stanične zgrade tamo za sada ništa drugo neće biti građeno.

– Radimo projekt za ono što je najneophodnije. Odustalo se od prvobitnog plana, a to je da se tu izgradi dosta komercijalnog sadržaja, stanovi, hotel... što bi tu investiciju poskupelo za četiri puta – rekao je Ilić.

Na prethodnom tenderu, pre devet godina, kada je pobedio mađarski „Trigranit” mogućnost izgradnje komercijalnih sadržaja bio je mamac za investitore. Njihova obaveza bila je da završe stanicu, a za uzvrat dobiju pravo na gradnju i vlasništvo nad komercijalnim sadržajima.

Međutim pravila finansiranja su izmenjena. Kuvajtski Fond za arapski ekonomski razvoj krajem 2012. godine odobrio je povoljan zajam, ali samo za završetak železničke stanice. Ukoliko budu zadovoljni realizacijom ovog ugovora, najavili su mogućnost nastavka investiranja u izgradnju stanične zgrade i drugih sadržaja.

Iz ovog kredita biće finansirana izgradnja preostalih šest koloseka (jer četiri već postoje), kao i pratećih perona. Zatim elektrotehnička i signalno-sigurnosna postrojenja i najzad zgrade za Telekomandu, za teritoriju železničkog čvora Beograd.

Završetak „Prokopa” je preduslov za izmeštanje železničke stanice iz centra grada i oslobađanje Savskog amfiteatara za ostvarenje projekta „Beograd na vodi”. Da bi teretni saobraćaj bio proteran iz centra grada neophodno je sagraditi i drumsko-železnički most kod Vinče, za koji je završen idejni projekat. U javnosti je spominjano da su kineske kompanije zainteresovane za gradnju i ovog mosta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.