Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čemu život ako treba da trpimo i patimo

„Lično neću kritikovati ni Vučića ni Dačića, ali kritikujem pogrešnu politiku stezanja kaiša. Ko god da je sprovodi, nema šansu da Srbiju pokrene. Ta politika će Srbiju držati u dugotrajnoj recesiji i sa sve manjim platama i penzijama. Ja sam za to da se ljudi pozovu na žrtvu i da trpe ako to ima smisla, ali niko nema pravo da od naroda traži besmislene žrtve. Tri vlade su sprovodile politiku stezanja kaiša i sve tri nisu uspele, četvrta to treba da napusti”, kaže Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, u razgovoru za „Politiku“, odgovarajući na pitanje da li, kad varnice šalje prema Dačiću, ne i prema Vučiću, računa na eventualnu koaliciju s naprednjacima.

Upitan da li bi sa Dačićem (koji je sredinom prošle godine odlučio da za URS nema mesta u vladi) ponovo ušao u vladu odgovorio je: „Ne ženim se posle izbora pa da biram s kim ću, nego ćemo razgovarati o programu, idejama ionome što treba uraditi. Nikada ne bih učestvovao u vladi koja bi zadržala politiku štednje i stezanja kaiša jer ta politika znači približavanje Srbije bosanskom scenariju.”

Dinkić misli da se ne treba poigravati socijalnim problemima Srbije, jer će ljudi ako ne budu imali više posla, ako ne budu mogli više da zarade i od toga normalno žive, postaviti sebi pitanje koje i on  postavlja: „Čemu taj jedan jedini život služi, ako treba da trpimo i da patimo. Onda nema smisla ni bavljenje politikom, a kamoli učešće u nekoj vladi.”

Pojedini istraživači javnog mnjenja trenutno URS-u daju od 2,8 do 3,5 odsto i uglavnom ne veruju da ćete preći cenzus.

„Po našim istraživanjima mi smo sigurno u parlamentu. S druge strane, ni na jednim izborima nisu nas videli iznad cenzusa, a tri puta smo samostalno izašli na izbore i ušli u parlament. Imamo dobar program i ubeđen sam da će naša ideja pobediti na ovim izborima.

Otkud vam uopšte ideja da kritikujete stezanje kaiša, a godinama vas prozivaju da je pod vašom palicom došlo do toga da su mnogi i bukvalno morali da stežu kaiš, u vreme reforme bankarskog sistema, posle 2001?

Reforma bankarskog sistema se pokazala kao najuspešnija reforma koju je Srbija uopšte izvela u poslednjih 14 godina. Za razliku od propalih državnih banaka, iz kojih ljudi nisu mogli ni štednju da podignu, ja sam tada, kao guverner, ljudima vratio staru deviznu štednju. Oko milion ljudi je dobilo nazad svoj novac. A s druge strane, tada su napravljene ozbiljne banke i uspostavljena kontrola bankarskog sektora od strane centralne banke. Kritikovali su me za dovođenje stranih banaka, a evo sad se ispostavilo, od kada centralnu banku ne vodim ni ja ni moji saradnici, da su propale sve domaće banke, i Razvojna banka Vojvodine i Univerzal banka i Privredna banka Beograd i Agrobanka. Očito je ta kritika bila politička, a ne argumentovana.

Mnogi smatraju da ste dok ste bili na vlasti sprovodili pogubnu ekonomsku politiku. Kako ćete građane sada ubediti u suprotno?

Istina je obrnuta. Zahvaljujući podsticajima koje smo uveli srpski izvoz je udvostručen za poslednje četiri godine, jer smo pomogli da fabrike u Srbiji izgrade  „Fijat”, „Gorenje”, „Kontinental” i još dve stotine stranih i domaćih kompanija. Dakle, podsticaje treba ne samo zadržati nego ih i pojačati. S druge strane, treba da pomognemo domaćoj privredi. Protiv sam svih onih koji u poslednjih šest meseci govore da treba ukinuti Fond za razvoj i SIEPA. Pa nijedna zemlja u svetu nije ukinula razvojne institucije, posebno u uslovima krize.

Tu se ipak nameće pitanje – odakle novac za investicije?

Budžet za omogućavanje investicija koje su izvozno orijentisane tri puta je manji od budžeta za Železnicu i bogami ozbiljno manji od budžeta za RTS. Za to se u prethodnim godinama maksimalno izdvajalo pet milijardi dinara, a na jedan dinar koji se da investitoru da bi izgradio fabriku i zaposlio ljude, sedam dinara se vrati u budžet, kroz porez i doprinose na plate tih zaposlenih. Nije bacanje para podsticanje investicija u privredu i poljoprivredu. Treba uštedeti na birokratiji i troškovima kamata na skupe kredite. Mi predlažemo da se Srbija prevremeno razduži, da postanemo nezavisni i od MMF-a i od svetskog finansijskog tržišta. To sam predlagao još u maju prošle godine.

Zašto to tada nije prošlo?

Nisu bili tada spremni da to prihvate, jer to nije popularno. Moji koalicioni partneri rekli su da narod neće videti koja je korist od otplate kredita. Odgovorio sam im da će videti, jer ćemo, kada otplatimo dve i po milijarde evra skupih kredita, na kamatama uštedeti 500 milina evra. Tako ćemo otvoriti prostor da se plate i penzije povećaju, kao i investicije u privredu i poljoprivredu.

Izjavili ste da je SNS dobro vodio spoljnu politiku i borbu protiv korupcije, ali da ništa nije uradio u privredi?

To je i sam SNS priznao kad je Siniša Mali izjavio da Saša Radulović ništa nije uradio za srpsku privredu. S tim što sam ja odmah rekaoda je Radulović velika greška, a oni su to priznali tek kada je on dao ostavku.

Utisak je da vas je pogodilo to što niste uspeli da se dogovorite sa Tadićem. Da li biste do nove vlade lakše došli da ste u koaliciji sa NDS-om?

Videćemo, na kraju, kako će oni proći, a kako mi. Cilj nam je da naša ideja pobedi i da narod to prihvati. Ako se to desi, ja ću se osećati kao pobednik izbora, bez obzira na rezultat sopstvene stranke.

--------------------------------------------

Spasića jedva poznajem

Objavljeno je da je vaš kum Mladen Spasić sprečavao istragu o Šarićevom narko-klanu. Imale li vi neka saznanja o tome?

On nije moj kum. To je apsolutna neistina. Mladena Spasića jedva da poznajem. Jedina veza između nas jeste to što je išao u istu gimnaziju, Devetu beogradsku, kao i ja. Nismo čak bili ni u istom odeljenju. U životu sam ga samo nekoliko puta video, i to samo na pojedinim sastancima. Pojma nemam o Šariću, nikada ga nisam video niti čuo, o njemu sam prvi put čuo iz novina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.