Improvizacijom se potpuno dajem publici

Ako ste u gledalištu i otpevate dva tri takta neke numere, venecuelanskoj pijanistkinji Gabrijeli Montero pružićete povod da sjajno improvizuje . Beograđani će prvi put moći da je čuju večeras u 20 časova na sceni Kolarčeve zadužbine, u ciklusu „Velikani muzičke scene“. U prvom delu koncerta naprogramu je Sonatage-mol Klare Šuman iFantazija za klavir ce-mol, op. 17 Roberta Šumana, ali svi koji su ikada čuli za Gabrijelu znaju dapotom sledi prisan odnos sa publikom, jer ona improvizuje ono što njeni fanovi žele.Šta se u stvari događa? Slavna pijanistkinja poziva publiku da joj sugeriše melodije za njene improvizacije i to jeobavezni deo njenog nastupa. Tvrdi da jeimprovizacija najprirodiniji i najspontaniji način da se izrazi. A mi dodajemoda ovako interaktivan koncert u Kolarcu do sada nije priređen!

–Možda sam ja buntovnik. Umetnici tri godine unapred znaju šta bi trebalo da sviraju na velikim svetskim scenama, aliotkud znam kako ću se osećatinekoliko sezona unapred i šta ću želeti da sviram, i to onda nema smisla. Ako ne bih improvizovala, to bi značilo kao da dajem pola sebe publici, kao da se ne predajem potpuno -rekla je u jednom od svojih intervjua Gabrijela Montero.

Oni koji su je upoznali lično tvrde da je neposredna, topla, prijateljski nastrojena, komunikativna, voli da se upoznaje sa publikom, potpisuje kompakt diskove, razgovora. Ali je isto tako nepredvidljiva.

U privatnom životu i karijeri je imala žestoke krize,bilo je perioda kad nije uopšte svirala, udavala se dva puta, živela na raznim stranama sveta i nije pristala da se odrekne materinstva. Danas u svojoj 41. godini je samohrana majka, ima dve ćerke i živi u Americi.Saznajemo da susret sa novinarima neće biti upriličenzato što Gabrijela dolazi u Beograd pred sam koncert i potom odmah putujeu London gde nastupa u Soutbank centru, zatim u Birmingenu. A u okviru turneje obići će Italiju, Nemačku i Ameriku.

Gabrijela Montero je rođena u Karakasu u Venecueli, odakle potiče njen otac, dok je majka bila Amerikanka. Sa četiri godine počela je da uzima časove klavira, sa osam je održala koncert i ubrzo dobila stipendiju za studije muzike u Majamiju u SAD. Kako danas tvrdi, tamo jenjenaprofesorkabila „najgora osoba sa kojom sam mogla da završim. Deset godina kojesam provela u Majamiju zamalo su me odvojile od sviranja za ceo život. Profesorka je bila mediokritet u duši i želela je da ličim na nju. Naterala me je dazamrzim muziku i sebe. Prestala sam tad da sviram i to je trajalo dve godine...”

Gabrijela se u tom periodu vratila u Karakas, udala se prvi put i posle nekog vremena vratila se muzici. Potom je dobila stipendiju za Kraljevsku akademiju u Londonu,razvela se i otišla u Englesku. Tamo se opet udala za britanskog advokata, dobila decu i ponovo razvela.

Na Šopenovom takmičenju u Varšavi 1995. osvojila je treće mesto i stekla mnogo profesionalnih šansi. Živela je u Montrealu, zatim u Amsterdamu. Pre nešto više od deset godina upoznala je argentinsku pijanistkinju Martu Argerič, koja je podržala da se okrene improvizaciji na koncertima. Upravo je na Festivalu Argeričeve u Luganu Gabrijela premijerno izvela svoju prvu kompoziciju pod nazivom „Expatria”, o kojoj je rekla svojevremeno:

–Želela sam da u ovom delu kao kompozitor izrazim čežnju za Venecuelom, ovom prelepom zemljom u kojoj sam se rodila. Prevazilazeći ličnu nostalgiju moje delo je javna ispovest i predstavlja moj emocionalni odgovor na gubitak Venecuele mog detinjstva, u odnosu na ovu današnju u kojoj ima bezakonja, korupcije, haosa.

Da dodamo da je Gabrijela Monteronastupala sa Njujorškom filhramonijom pod upravom Lorina Mazela, ali i sa mnogim drugim značajnim svetskim orkestrima i dirigentima. Sarađivala je sa slavnim solistima kao što su čelistiJo Jo Ma iGotje Kapsion. Nastupila je na inauguraciji predsednika SAD Baraka Obame. Snimila je dela Rahmanjinova, Lista, Šopena itd., a njene improvizacije inspirisane Bahovim delimabile su svojeveremno na vrhu popularnosti. Gabrijela Montero i dalje znatižljeno putuje svetom, raduje se muzici, publici i životu kojiživi punim plućima.