Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Muzej „Nikole Tesle” ostaje bez zgrade

(Фото Ж. Јовановић)

Među potraživanjima za povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, pri samom isteku roka, stigla je i prijava naslednika industrijalca Đorđa Genčića, ministra unutrašnjih poslova u vreme Aleksandra Obrenovića i vođe Majskog prevrata, sa zahtevom da im se vrati zdanje u Krunskoj ulici u Beogradu kome se nalazi Muzej „Nikole Tesle”. Tako da će buduća gradska vlada osim o preseljenju urne naučnika morati da potraži i novu adresu za njegov muzej.

Za Agenciju za restituciju, ovaj predmet  je pravno „čist” i ne bi trebalo da postoje smetnje za vraćanje Genčićeve porodične kuće – koja je dvadesetih godina prošlog veka podignuta prema projektu čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, očekuje da bi proces mogao da bude završen za oko šest meseci, ali pod uslovom da sva dokumentacija bude ispravna i da se grad ne protivi. Mada on tako nešto ne očekuje, jer je beogradska uprava prema njegovom dosadašnjem iskustvu uvek imala konstruktivan stav.

 Kako nezvanično saznajemo, uveliko se razmatra mogućnost za pronalaženje nove lokacije za muzej uz koji bi se nalazio i naučni park, jer je Genčićeva vila bila samo privremena adresa Tesline zaostavštine i sećanja na naučnika.

Inače, rok za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine istekao je u ponoć 3. marta. Prema prvim podacima podneto je 70.200 zahteva. Taj broj nije konačan, jer u Agenciju za restituciju nisu stigli podaci iz svih 150 pošta u Srbiji.

– Očekujemo da konačan broj bude uvećan za još dve do tri hiljade. Za dve nedelje ćemo izaći sa tačnim podatkom koliko je ukupno zahteva predato i koliko čega građani potražuju. Broj podnetih zahteva jeste donekle premašio očekivanja, ali mislim da ih je puno nepotpunih i da su podneti tek reda radi – smatra Sekulić.

Dok se Agencija za restituciju nije nadala ovolikom odzivu bivših vlasnika i njihovih naslednika Mreža za restituciju je očekivala da ih bude više. Njen koordinator, Mile Antića, kaže da broj prijavljenih potraživanja čini tek pet odsto onih kojima je oduzeta imovina.

– To najbolje ilustruje podatak prema kome je samo u jednom danu 26. decembra 1958. godine oduzeta imovina od 42.000 ljudi na beogradskoj opštini Zvezdara – navodi Antić.

On ipak kaže da se i ne očekuje vraćanje sve imovine. Nijedna država to nije uradila. Za primer uzima Češku koja je ovaj proces sprovela pre dve decenije i vratila manje od 20 odsto oduzete nepokretnosti. Iako smo poslednja zemlja koja restituciju nije sprovela i koja je najviše odugovlačila ispravljanje bolne nepravde kod nas će taj rezultat biti još lošiji.

Direktor Agencije za restituciju obećava da će vraćanje imovine u naturi biti okončano za godinu i po dana. Ukoliko bude izmenjen Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju u smislu uvođenja supstitucije, odnosno zamenske restitucije za poljoprivredno i šumsko zemljište taj proces bi bio produžen za još godinu i po dana.

Kad je reč o imovini koja ne može fizički da bude vraćena naslednicima sledi obeštećenje putem obveznica na 15 godina. One će se izdavati od sledeće godine, a doći će na naplatu 2030. godine.

Tek kada se sabere šta se potražuje i kada vlada utvrdi koeficijente znaće se koliko će iznositi obeštećenje. Ali ono po svemu sudeći neće biti veće od 10 odsto vrednosti nekretnine, a zakonom je propisano da maksimalni iznos obeštećenja po oduzetoj nepokretnosti ne može da pređe pola miliona evra.

Sekulić kaže da je dve milijarde evra maksimalan iznos koji država može da izdvoji za restituciju.

– Naravno, država će ocenjivati svoje kapacitete i u novčanom smislu. U svakom slučaju jedan od osnovnih zadataka ovog zakona je i očuvanje makroekonomske stabilnosti zemlje. Svaka odluka i Agencije i države biće u skladu s time – kaže Sekulić.

 Mile Antić kaže da upravo zbog toga treba uvesti supstituciju kako bi restitucija što manje opteretila budžet, jer se pokazalo da država ima dovoljno imovine kojom loše gazduje.

Prema njegovim rečima u Fondu za restituciju (u koji je uplaćivano po pet odsto od svake kupoprodaje u procesu privatizacije) ima svega 106 miliona evra.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.