Petak, 21.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Paranoja u Podgorici

O nedavnim protestima u Podgorici više niko i ne zbori pa se stiče utisak kako se oni nisu ni dogodili. Međutim, dogodili su se (bilo na televiziji), i to kao reakcija na „događanje naroda” u Bosni.

Digli se Bosanci, ne bejahu lenji Crnogorci,a onda je,na veliku žalost revolucionara u papučama, dalja lančana reakcija izostala. Drugim rečima, status kvoje prevladao i,poput onog amerikanskog mrmota, „najavio” produžetak zime i odlaganje „balkanskog proleća”.

A da se pokušalo, pokušalo se. Nije važno što je baklja pobune protiv odnarođenog režima, kako ga nazivaju buntovnici, brzo planula i još brže zgasnula – kano zvijezda padalica kad se utuli na večernjem nebu iznad Katunske nahije.

Doduše, to nipošto ne znači da kratkotrajni revolt koji se odigrao sredinom februara u Podgorici treba posmatrati kao beznačajnu pojavu. Naprotiv. Ako ništa drugo, bar je u život vraćen mit o građanskoj neposlušnosti koji u Milovoj Crnoj Gori već dugo leži na umoru. (Još jedan od razloga pisanja ovog teksta.)

Kako god bilo, protest je (mada kratkotrajan), možda upravo zbog tog svog kvaliteta značajan. Ali i zbog ukazivanja na socijalne prilike koje u Montenegru počivaju na veoma trošnim gredama. Zalud četvrtvekovna postojanost vlasti, njeno hvalisanje ostvarenim reformamai zaklinjanje u sveta načela demokratije (šta to beše?)

Svakoj iole sposobnijoj vlasti bi za dvadeset pet godina upravljanja zemljom od jedva 650.000 stanovnika verovatno štošta pošlo za rukom. Recimo da malenu Crnu Goru preobrazi u časni i pošteni Luksemburg (sa eventualnim primesama švedskog standarda pride). Naime, proteklo je dovoljno vremena od prvih višestranačkih izbora u Crnoj Gori da bi se nešto konkretnije uradilo. Umesto toga, odigrao se proces plutokratizacije elite u kombinaciji s pauperizacijom mase što je, izgleda, prvoklasan recept za dugovečno vladanje tranzicionim društvima.

Naravno, ne treba izostaviti koperfildovske napore režima da stvori iluziju države blagostanja koja, eto, samo što nije. A onda, poruka je – samo avetnom može pasti na pamet da u ambijentu socijalnog blagostanja diže bunu protiv nesmenjivog rukovodstva Milovog Nezavisnog Eldorada (MNE). Da ne pominjemo devijantne marginalce gonjene neodoljivom potrebom da hitnu koji bubulj (kamen) prema arhitektonskim insignijama izvršne vlasti.

Inače, crnogorska praksa je od početka u sukobu s teorijom Welfare State-a, što posredno govori o nesposobnosti predstavnika vlasti (ali i opozicije) da izađu na kraj s nagonskim podmirivanjem vlastitih potreba. Slično je i ovamo gore, s tim što je tamo dole situacija za jotu bolja – što i nije neki preterano veliki uspeh ako se u obzir uzmu geografsko-demografski gabariti Crne Gore (veličina teritorije i broj stanovnika po metru kvadratnom).

Zapravo, statistika svakodnevnog života već dugo nije pouzdan partner đetićima na vlasti (kao da u Srbiji jeste), ali je zato potencijalni okidač revolta običnih (gnevnih) ljudi s druge strane socijalne provalije.

Na koncu, značaj podgoričkog protesta sastoji se i u potvrđivanju novih tendencija u javnom kritikovanju vlasti diljem zapadnog Balkana. Evo nekih: građanski revolt je prvenstveno uzrokovan konkretnim socijalnim (ne)prilikama; proizvod je „fejs-tvit” komunikacije koja (logično) čini nevidljivim njegovo organizaciono jezgro; kratkotrajan je, u vremenskom pogledu, što znači da se završava pre nego što je ljudski i započeo. I redovno izaziva paranoične reakcije vlasti…

Ruku na srce, ovoga puta je sasvim izostala paranoja povodom potencijalnog organizatora protesta u Podgorici. Ranije bi sumnja obično padala na Velikog brata iz Beograda koji budno motri i vreba pogodan trenutak za početak invazije rodne grude (bezmalo svaki drugi građanin Srbije veli da je poreklom iz Crne Gore – ne zna tačno mesto,ali je tu negde oko Cetinja ili Berana).

Ona druga paranoja, o destabilizaciji sistema posredstvom nenasilnih građanskih protesta, međutim,i dalje opstaje. A dokle će, ne znamo.

Sociolog

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.