Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ukidaju pojedine, a uvode nove namete

Privreda plaća 384 neporeska nameta od kojih su čak dve trećine parafiskalni. To znači da firme za njih nemaju povratne usluge ili protivvrednost ne odgovara plaćenom iznosu. Uprkos najavama vlade da će početi sa finansijskim rasterećivanjem privrede, od Dinkićevog ukidanja stotinak ovih dažbina nije bilo veće koristi, a za poslednje dve godine uvedeno je devet novih nameta.

Tako je poslovanje firmi obogaćeno naknadom za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, taksama za upotrebu obale, za lučku navigaciju, za korišćenje železničke i drumske infrastrukture, naknadom za formiranje obaveznih robnih rezervi i slično.

Na jučerašnjem okruglom stolu posvećenom parafiskalnim nametima Irina Stevanović-Gavrilović, pomoćnica ministra finansija, obećala je da će za dva meseca biti sačinjen poseban zakon o naknadama javnih dobara koji će propisivati koliko tačno ove dažbine treba da iznose i kako se određuju.

Za razliku od naknada, ona kaže da je sistem taksi koliko-toliko uređen izmenama Zakona o budžetskom sistemu kada su propisani maksimalni iznosi firmarina i sličnih gradskih taksi.

Kakav efekat je imalo ukidanje 138 parafiskalnih nameta i ograničenje taksi krajem 2012. godine?

Jovanka Manić, saradnica USAID i NALEDA na izradi registra parafiskalnih nameta, smatra da je veću štetu imala lokalna samouprava nego što su preduzeća poboljšala svoju aktivnost. Ona kaže da reforma nekih taksi, poput firmarina, nije dala očekivane rezultate, jer je finansijsko opterećenje koncentrisano na manji broj obveznika. One su ukinute za mala i srednja preduzeća, ali oni koji su plaćali najveće iznose poput banaka i telekomunikacionih operatera sada izdvajaju veće iznose, jer je većina opština iskoristila zakonsku mogućnost i razrezala maksimalne cene.

To se vidi i iz podataka Uprave za Trezor prema kojima su prihodi od firmarina za prošlu godinu bili samo za oko 400 miliona dinara niži nego 2012. godine kada su iznosili oko 4,1 milijardu dinara.

Kase lokalnih samouprava podnele su najveće opterećenje reformi parafiskalnih nameta i ostale bez pet milijardi dinara, ukazao je Aleksandar Bućić, zadužen za finansije u Stalnoj konferenciji gradova i opština

– Dosadašnje reforme nisu dale očekivane rezultate i očekujemo da će u narednoj fazi centralni nivo vlasti i agencije biti predmet pažnje i izmena – rekao je Bućić.

 Od ove godine opštine su ostale i bez prihoda od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta.

– Po tom osnovu lokalne samouprave će ostati bez 16 milijardi dinara, od čega je polovina prihod grada Beograda. Ali, zbog svoje arbitrarnosti i diskriminatornog tretmana različitih obveznika njeno ukidanje jeste značajan korak napred – rekao je Bućić.

Da bi nadoknadile manjak u kasi lokalne vlasti su se prema njegovim rečima dodatno angažovale na proširenju broja obveznika poreza na imovinu. Bućić smatra da porez na imovinu, koji sada pravednije oporezuje privredne objekte poljoprivredno i građevinsko zemljište – treba da postane najznačajniji izvorni lokalni prihod.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.