Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Slučaj „Kovačić” ili o konkursima na univerzitetu

Problem s kojim se nedavno suočila koleginica Ivana Kovačić, vanredna profesorka Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a koji još nije dobio svoj epilog, naveo me je da napišem koju reč o tome kako se kod nas uopšte primaju univerzitetski kadrovi. Najpre, veoma kratko o konkretnom slučaju. Koleginici Kovačić, prema onome što sam čuo ili pročitao, fakultet namerava da uskrati mogućnost da joj radni odnos bude produžen. Članovi departmana su rekli da ne postoji potreba za novim konkursom, to jest da im više nije potrebno mesto nastavnika, a dekan je odlučio da odluku departmana poštuje.

Mislim da do ovakvih slučajeva dolazi zato što sistem izbora nije dobar. Decenijama izbori u univerzitetska zvanja nastavnika, a to su docent, vanredni profesor i redovni profesor, podrazumevaju da samo ovo poslednje zvanje znači i radni odnos na neodređeno vreme. Docentima i vanrednim profesorima posle pet godina od izbora ističe ugovor, a redovni profesor odmah po izboru dobija stalni državni posao.Šta tu ne valja? Po meni, sistem ima samo jednu manu – kod nas je suštinski neprimenljiv, samo to. Sistem je zamišljen za sredine s velikom univerzitetskom konkurencijom, za akademske ambijente u kojima ima mnogo dobrih kandidata za svaku poziciju, tako da na mestima docenata i vanrednih profesora može (i mora) da postoji svojevrstan „protok”kadrova. U takvim sredinama rad na određeno vreme zaista je to što mu i ime kaže – rad koji prestaje isticanjem ugovora. Još preciznije, to je proces usavršavanja ograničen i prostorom i vremenom, a nije čekaonica za prijem u redovnu profesuru. Tako je oduvek bilo u većini zemalja kontinentalne Evrope, a stvaranjem EU i povećanjem konkurencije sistem je samo „podmazan”, pa sve funkcioniše kako treba.

A kako to izgleda kod nas? Meni izgleda loše, kao kriv kalem. Pritom, uopšte me ne čudi što je tako, podseća me na narodnu poslovicu po kojoj ni jedna žaba, bez obzira na svoj vidokrug, nije na kraju ostala potkovana. Primena ovog za nas nepodesnog sistema dovela je do sledećeg: konkursi za nastavnike se raspisuju de jurezato što je iskazana potreba fakulteta za radnim mestom nastavnika, a de faktozato što je istekao ugovor određenoj nastavnici ili nastavniku. Prvi razlog je u skladu s filozofijom zakona, dok drugog razloga u zakonu nema, ali je u savršenom skladu sa stvarnošću. Prvi razlog se obično gubi i njega više niko ne pominje, dok je drugi razlog praktično sve. Raspitajte se za bilo koji tekući konkurs na državnim univerzitetima u Srbiji, rećiće vam da je to „reizbor” te i te koleginice ili tog i tog kolege, premda to ne piše ni u jednom konkursnom dokumentu.

Ovakav prijem kadrova na univerzitet proizveo je more negativnih efekata. Možda je najvažniji taj što se u izbore za nastavnička zvanja uvukao socijalni faktor, tako da se često postavlja pitanje da li da se neko izabere u redovnog profesora ili da ostane bez posla. U Evropi je drugačije, tamo kandidat nema posao na fakultetu na kojem ga traži, pa ovo pitanje nema smisla. Ali ko će ubediti našeg docenta ili vanrednog profesora da u momentu prijavljivanja na konkurs za redovnog profesora postoji samo mogućnost, ali ne i sigurnost u uspeh? Niko, jer već pola veka u Srbiji vlada nepisana garancija na posao univerzitetskog nastavnika. Iz toga samosledi: ako mi je nešto zagarantovano, zašto bih se onda uopšte trudio da to i zaslužim? Često ovo podrazumevanje napredovanja obuhvata i asistente, što je još gore. Sasvim se jasno sećam, kada sam izabran za asistenta pripravnika bilo je kao da mi je neko uručio i polisu osiguranja na zvanje redovni profesor.Takav sistem nema nikakve veze s obezbeđenjem kvaliteta, on je njegova suprotnost. Borba za kvalitet kadrova i garancija napredovanja od asistenta pripravnika do redovnog profesora nisu kompatibilni.

Moj predlog nije komplikovan, o tome ću detaljno drugom prilikom, ali u najkraćem to bi išlo ovako. Pre svega, promeniti zakon i jasno reći da već prvo nastavničko mesto, mesto docenta, znači i posao za stalno. Da li je ovo suprotno svemu što sam u prethodnom tekstu kritikovao? Nije. Ovim potezom prekidamo s licemerjem zvanim rad na određeno za zvanja pre redovnog profesora, ali zato dobijamo realnu mogućnost da zauvek prekinemo s garancijom prelaženja iz asistenata u nastavnike. To takođe znači da treba otvoriti četvoro očiju pri izboru docenata, a njihova kasnija unapređenja odvojiti od pitanja radnog odnosa. Ovaj sistem, kao ni jedan drugi uostalom, neće biti savršen, ali s njim ćemo imati daleko manje štete, u to sam siguran.

Najzad, red je i da završim onim čime sam i počeo – konkursom na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Na prvi pogled ovaj slučaj liči na jednu od retkih doslovnih primena zakona, slučaj čiji je osnovni cilj unapređenje kvaliteta. Nisam spreman da u to verujem, iako se ne upuštam ni u razmatranje strategijefakulteta, niti u procenu kvaliteta kandidatkinje. Ne verujem zato što mislim da ovaj sistem proizvodi loše posledice i u većini i u izuzecima. Svaka čast Fakultetu tehničkih nauka, po svemu što znam to je jedna od vodećih visokoškolskih ustanova kod nas, ali ne verujem da bi uskraćivanjem radnog mesta koleginici Kovačić fakultet sutra bio bolji. Da sam čuo da je prošle godine na ovaj način propala trećina ovakvih konkursa, ne samo da bih poverovao već bih se i obradovao. Ovako, za ovaj jedan jedini slučaj, niti verujem niti me raduje.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.