Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Honorari za stranačku kasu

Јасна Матић (Фото Д. Јевремовић)

Hapšenjem troje bivših direktora i jednog zamenika Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza javnost se uverila u ono o čemu se do tada samo spekulisalo – da se u njoj lepo živelo i dobro zarađivalo, da je bila mesto za udomljavanje stranačkih kadrova i po svemu sudeći jedan od izvora finansiranja stranke G-17, a kasnije URS.

Saša Radulović, bivši ministar privrede naveo je da su zaposleni, koji su primali plate od 130.000 dinara, svakog meseca po 60.000 dinara uplaćivali u „stranačku kasicu” što, kako je rekao, tužilaštvo treba da istraži i dokaže.

Da li je ovo samo početak i da li će „slučaj SIEPA“ biti prvi u nizu afera iz kojih će se videti ono što svi u teoriji znaju, a u praksi nikada nije dokazano: da je „kičma“ korupcije skriveno finansiranje partija iz novčanika državnih funkcionera koji to nikada ne bi postali da nisu spremni da uđu u tu „igru“?

Sada u drugim agencijama i institucijama strepe da li će početi istraga i kod njih, jer veruje se da je „mustra iz SIEPA“ zapravo pravilo službe državnih organa. 

Ono za šta policija tvrdi da postoje dokazi jeste da su Jasna Matić, Vesna Perić i Božidar Lagan sklapali fiktivne autorske ugovore zaposlenih u SIEPA sa samom Agencijom bilo za poslove koji nisu obavljeni, ili su naknadno sklapani ugovori da bi se opravdale neke ranije isplate. Time su oštetili budžet za 119 miliona dinara.

Iako je bivši ministar privrede rekao da druge agencije pod nadležnošću ovog ministarstva nisu pravile fiktivne autorske ugovore „Politikin” dobro upućen izvor međutim tvrdi da SIEPA po ovome nije usamljen slučaj, da su to radile mnoge agencije i ministarstva navodeći primer MUP-a, koji je posle opomene državnog revizora ukinuo autorske ugovore i policiji uveo bonuse.

Javna je tajna da se male plate zaposlenih u ministarstvima nadoknađuju njihovim angažovanjem na pojedinim projektima, članstvom u raznim komisijama… Glavni razlog za postojanje ovih dodatnih plaćanja, prema tvrdnjama iz URS-a, jesu male plate (od 38.000 dinara) u Ministarstvu privrede, zbog čega stručnjaci ne žele da rade u državnoj službi. To je ujedno i objašnjenje što se kvalitetni kadrovi nisu tukli za mesto u njemu već su radije odlazili u SIEPA. Kao i da su savetnici ministra finansija plaćani preko UNDP programa za podršku reformama na osnovu šestomesečnog ugovora od 17.000 dolara.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, skreće pažnju da je na ove probleme ukazivala Državna revizorska institucija u svojim izveštajima. Ona je u završnim računima pojedinih lokalnih samouprava otkrila da su zaposleni pored plata primali i honorare.

Ipak, najupečatljiviji utisak iz hapšenja bivših direktora SIEPA na njega ostavlja činjenica da država nema mehanizme kontrole rada i trošenja para u toj agenciji.

– Bili smo svedoci informacija koje su procurile iz interne prepiske zaposlenih u Agenciji, potom verbalnog obračuna dvojice ministara za privredu, podnošenja krivičnih prijava tek nakon čega je usledila reakcija policije i tužilaštva. Imam utisak da nemamo sistem koji može da kontroliše ovakve stvari – kaže Nenadić.

U vreme kada je Dinkića na mestu ministra privrede nasledio Saša Radulović saznali smo da je Božidar Laganin mesečno primao 162.740 dinara, odnosno 60.000 dinara više nego resorni ministar koji mu je nadređen. Doduše Laganin je na kraju svog mandata primao tačno onoliko koliko je propisano Zakonom o maksimalnim zaradama u javnom sektoru, usvojenim 2012. godine. Pre toga je njegova mesečna zarada iznosila 216.575 dinara, koliko je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ograničenje zarada i isplata bonusa nisu se odnosili na ostale službenike Agencije, jer se zarade zaposlenih sa viskom stručnom spremom kreću između 97.644 i 154.603 dinara, dok njihove kolege sa fakultetskom diplomom u Ministarstvu finansija, primaju mesečno od 31.196 dinara do 50.481 dinar.

Kuriozitet je menadžerka za odnose za javnošću u SIEPA, sa srednjom stručnom spremom, koja mesečno prima 113.918 dinara sa istim koeficijentom 6,3 koji je na primer identičan koeficijentima savetnika za prehrambenu industriju i poljoprivredu, sa završenim fakultetom. Javna je tajna da stranački činovnici imali jedne, a oni bez njih, druge, znatno niže plate. Otuda verovatno ova razlika.

Ali, osim što su lepo zarađivali voleli su i lepo da se provode. Za proslavu Srpske nove godine u restoranu „Reka” potrošili su 83.000 dinara, ali su to fakturisali kao skup za potrebe Evropske mreže preduzetnika, saznali smo iz elektronske prepiske službenika koja je dospela u javnost.

Iz mejlova smo takođe obavešteni da je krajem 2011. uprava Agencije odlučila da „iskoristi svoje zakonske mogućnosti” i da svim svojim zaposlenima dodeli bonuse – i to u mejlu sa naznakom strogo poverljivo. Budući da ta naznaka nije dovoljna da zaustavi širenje informacije u državnoj upravi, jedan od članova menadžmenta agencije je „tračarama” zapretio pokaznom vežbom „odsecanja prstiju”.

Bonusi su došli glave i funkcioneru G-17 Bojanu Krištu koji je morao da podnese ostavku na mesto direktora Aerodroma „Nikola Tesla” pošto je otkriveno da je u junu 2008. godine primio 880.000 dinara na ime plate i „bonusa za uspeh firme”.

Kada se sve sabere ovu stranku je potresalo najviše afera, a neki od njenih članova su završili iza rešetaka. Prvoslav Davinić, ministar odbrane, uhapšen je zbog afera „satelit” i nabavke vojne opreme, ali je kasnije oslobođen. Svetlana Vukajlović je sa mesta direktorke RZZO optužena za malverzacije oko vakcina zbog čije nabavke je budžet oštećen za 1,6 miliona evra.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.