Martovsko događanje naroda

Tačno na martovske ide, naš cezar je zadobio podršku, a bogami i ljubav naroda. Ući će u senat bez lične garde, okružen aplauzima. Eto što ti je istorija. Čini se da svi imaju poverenja u Njega, čak i oni koji su glasali za druge. Čovek od poverenja Zapada, posebno Nemačke, mukotrpnim radom je stekao poverenje i našeg napaćenog, bombardovanog i pokradenog naroda. Šta znači ličnost! To o Evropi i Kosovu su govorili i demokrate i onaj sa Akonkagve, ali običan čovek im nije verovao. Sada, kada On govori i radi isto to, svi, ili makar većina, mu veruju. Opet su se Srblji homogenizovali, kao mleko bez aflatoksina, i sada je lako od njih praviti razne proizvode. Sir za mišolovke, na primer. Ulazimo u evropsku arenu: Ave, Cezare... Nastavak ko zna, zna.

U martu smo gotovo stidljivo proslavili petnaest godina od naše slavne pobede nad NATO snagama. Pobede, koju su za zelenim stolom proglasili još jednim kosovskim porazom. I to oni koji su nam od svih naših neprijatelja najbolji prijatelji. I dan-danas umiremo od ljubavi prema njima. Doduše, uz malu pomoć uranijuma. Rusi nam, na primer, nikada nisu pružili sličan razlog da ih toliko volimo. A zašto bi nam i pružili kad im je Ukrajina bliža.

A što se tiče Ukrajine, Zapad je bacio kosovski bumerang, koji im se vratio i opalio Obamu u glavu, tako da je počeo da halucinira, da mu se priviđa nepostojeći referendum Albanaca na Kosovu. Obećava da će braniti Krim do poslednjeg Ukrajinca. Ja bih mu Nobelovu nagradu za mir preinačio u nagradu za alhemiju. Verovatno još nije čuo da Krim brane srpski četnici. Eh, da je Draža imao Ruse iza sebe, Aleksandar Karađorđević bi sada bio na svom radnom mestu. Primao pobednike izbora i brižljivo učio srpski, mada pobednik izbora tečno govori engleski.

Sad nad svetom lebdi u ovom martu senka boga Marsa, koji se prenuo i setio se šta mu je u opisu radnog mesta. Na nama je da izaberemo stranu. Jedini srpski odgovor mora biti: Može da bidne, ali ne mora da znači.

Šarić se predao pre 1. aprila, a mnogima se tresu gaće, čak i onima kojima su posle izbora spale. Hapšenja se nastavljaju, tabloidi pišu optužnice, cene rastu, a penzioneri se mole pred ikonom Krkobabića.

Železničke šine u Savamali se dižu, priprema se Beograd na vodi, a priprema se i nova vlada. Nadamo se da neće biti na luku i vodi.