Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sud u Mitrovici će imati dve „administracije”

Зграда Основног суда у Косовској Митровици (Фото Танјуг)

Srpska delegacija je u Briselu praktično privela kraju razgovore s Prištinom o pravosuđu, a konačan dogovor očekuje se u narednoj rundi dijaloga, planiranoj za kraj ovog meseca nakon formiranja nove vlade. 

Dogovor između kosovske i srpske strane podrazumeva da će odnos sudija biti 60 prema 40, a da će Srbi imati dvotrećinsku većinu zaposlenih u sudovima. Ivica Dačić izjavio je da je u pregovorima o budućem sudu u Mitrovici postignut maksimum za srpsku stranu, a Aleksandar Vučić da je postignut „najbolji rezultat za srpski narod”, ali da tu nema mnogo lepog.

Kako će, prema onome što se zasad zna, izgledati pravosuđe na severu Kosova? Sud u Mitrovici koji će biti nadležan za sedam opština i smešten u dve zgrade, kako kaže predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun, imaće zapravo „dve administracije”. Kako ističe bitno je da će predsednik suda biti Srbin, jer će on „sprečavati zloupotrebe, da se predmeti dodeljuju drugoj strani”.

Dogovor podrazumeva poštovanje nacionalne strukture, pa će srpske sudije suditi Srbima, a albanske Albancima.

„Imajući u vidu da su u dogovor uključene i tri opštine s juga, veoma je bitno da će Srbi imati predsednika suda, kao i srpske sudije i u drugim sudovima južno od Ibra, u opštinama u kojima Srbi žive kao većina ili su prisutni u znatnoj meri. Takođe je veoma važno što će postojati podjednak broj tužilaca, od kojih umnogome zavisi ko će biti procesuiran i kako će se voditi određeni slučaj”, objašnjava Drecun, koji podvlači da to predstavlja jedan od značajnih rezultata ovog dogovora. On kaže da će Priština morati da menja svoj zakon o pravosuđu, kako bi se postigla dogovorena struktura sudova, posle izbora u maju ili junu.

Drecun navodi da je u Briselu dogovoreno ono što je bilo moguće kako bi počeo da funkcioniše pravosudni sistem u kojem bi Srbi mogli da se izbore za ravnopravan tretman. „Novo je da se u pravosudni sistem na Kosovu i Metohiji uvodi element zastupljenosti srpskog naroda, preko srpskih sudija i srpskih tužilaca. Naravno da bismo želeli da su rešenja možda znatno drugačija, ali to je ono što je bilo moguće postići u ovom trenutku”, kaže Drecun.

Portparol i savetnik Hajredina Kučija, ministra pravde u vladi Kosova, Driton Ljajci, za „Politiku” navodi da će sud pokrivati sedam opština, da će imati dve zgrade i da će većina sudija i tužilaca biti Srbi. Na pitanje da li će eventualno doći do izmene kosovskog zakona po pitanju pravosuđa odgovara: „Ništa ne treba da se menja u Zakonu o pravosuđu, a jedino kosovski Sudski savet treba da donese neke određene odluke. Da li će se to dogoditi u međuvremenu ili po okončanju kako očekujemo poslednje runde razgovora po ovom pitanju, naknadno će biti odlučeno.”

Nasuprot mišljenjima da je ipak postignut „najbolji rezultat za srpski narod”, iz redova opozicije stigle su oštre ocene brisleskog dogovora s Prištinom. Član Predsedništva Demokratske stranke Borislav Stefanović izjavio je da dogovor o pravosuđu na severu Kosova dokazuje da je interpretacija Briselskog sporazuma Vlade Srbije bila netačna i u svrhu predizborne kampanje. „Sada tim ljudima od kojih su dobili ogromnu podršku na Kosovu i Metohiji treba da objasne da će biti tu mnogo više albanskih sudija i tužilaca, da će se primenjivati zakoni Kosova, da će sudije sedeti u sudnici sa obeležjima države Kosova. To moraju da kažu hrabro, kako jeste, a ne da nam stalno šalju Vulina i ostale koji nam recituju epsku poeziju”, kazao je Stefanović za agenciju Beta.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je dogovor iz Brisela u skladu sa politikom postepenog predavanja nadležnosti Srbije kosovskoj vladi. „To nije nikakav uspeh, u skladu je sa njihovom politikom postepenog predavanja naših nadležnosti Albancima na Kosovu, odnosno Tačiju. Ako je taj sud u Mitrovici nekad bio deo našeg sudskog sistema, a sada je deo njihovog, onda je to potpuni poraz”, kazao je Samardžić, takođe za Betu, dodajući da predsednika sudova koji su srpske nacionalnosti ima i u Rumuniji i Mađarskoj.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.