petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 13.04.2014. u 11:08 Daliborka Mučibabić

Od vrha Sahat kule do dna Rimskog bunara

Otvaranjem Sahat kule pre tri dana i Rimskog bunara prošlog meseca, Beogradska tvrđava ulazi u novu turističku sezonu sa dve atrakcije kojima bi trebalo da privuče i više od dva miliona gostiju, koliko godišnje obiđe najveći spomenički kompleks u prestonici.

Ova dva zdanja u Gornjem gradu tvrđave, sagrađena u 18. veku, bila su zatvorena sedam godina zbog oštećenja. Sanaciju je obavilo preduzeće „Beogradska tvrđava”, u čijoj je nadležnosti 56 hektara ovog kompleksa.

Aduti u turističkoj ponudi su i kula Nebojša iz 15. veka, koja je obnovljena i pretvorena u muzej pre tri godine, zahvaljujući grčkoj donaciji od 1,4 miliona evra, kao i Veliki barutni magacin, koji će ubuduće biti dostupan posetiocima svakog dana.

– U njemu je originalni Jonin sarkofag, a njegova replika postavljena u Knez Mihailovoj ulici moći će da se vidi do juna. U Velikom barutnom magacinu nalaze se i drugi rimski kameni spomenici sa brojnih arheoloških nalazišta – kaže Nikola Kovačević, v. d. direktora tog preduzeća.

Mnogo puta najavljivani složeni restauratorsko-konzervatorski radovi na zdanjima koja su arheološki istražena, poput Jugoistočnog bedema sa Sahat, Baroknom i Južnom kapijom, odlagani su zbog nedostatka novca.

Iz istog razloga izostalo je i sređivanje Zindan, Južne i kapije Karla Šestog, kao i Bastiona tri, pa preti opasnost da se uruše ove građevine, čiji se delovi odavno krune. Finansijska injekcija potrebna je i za brojna arheološka istraživanja, započeta još između dva svetska rata.

Trenutno je riznica dvomilenijumske prošlosti grada otkrivena na oko osam od ukupno 62 hektara, što je svega 13 procenata. Istraživanja su intenzivirana otkad se preduzeće „Beogradska tvrđava” stara o kompleksu, a u prethodnoj deceniji obnovili su Mali stepenišni silaz, Bastion savske padine, Mračnu, Kralj, Sava i Karađorđevu kapiju, Veliki ravelin...

Na taj način je povećana i bezbednost šetača. O redu brine 48 nenaoružanih čuvara, podeljenih u tri smene. Ovlašćeni su da opomenu sugrađane koji se nedolično ponašaju ili penju na bedeme, ali, ne i da bilo šta zabranjuju. U kontroli kompleksa pomažu im komunalni policajci, MUP Starog grada i policijska konjica. Incidenti se ipak dešavaju, posebno leti.

Poslednjih godina bilo je padova sa visokih bedema, na koje su se peli deca i tinejdžeri uprkos tablama upozorenja. Najjeziviji događaj zbio se u leto 2007, kada je mladić upao u kavez sa tibetanskim medvedima koji su ga rastrgli. Tada je postavljena ograda iznad tog dela vrta, a „Birfest” je sledeće godine iz Donjeg grada izmešten na poljanu kod Ušća.

Za veću bezbednost gostiju tvrđave neophodni su video-nadzor, restauracija svih njenih delova i uvođenje kućnog reda za korisnike kompleksa. Država je kandidovala Beogradsku tvrđavu za upis na listu svetske prirodne i kulturne baštine Uneska, a ako bi se našla u tom elitnom društvu, bila bi zaštićena i od eventualnih napada agresivne tranzicione gradnje.

Deo stručne javnosti veruje da bi tada i krajolik striktno morao da se ravna prema vizurama zidina, što bi moglo da osujeti gradnju hiljada stambeno-poslovnih kvadrata planiranih ispod zoološkog vrta, na mestu nekadašnje „Bekove” fabrike, kao i spiralni objekat predviđen da poveže savsko pristanište i kalemegdanski park.

Zašto Beo zoo vrt nije proširen

Najveći pojedinačni korisnik Beogradske tvrđave je zoološki vrt koji zauzima šest hektara, postoji već 78 godina i privlači armiju posetilaca. Pre četiri godine kada je Vrt dobre nade postao gradsko javno preduzeće najavljeno je da će biti proširen na sedam hektara u Donjem gradu, između Vidin kapije i Kapije Karla Šestog.

Toj ideji tadašnje gradske vlasti usprotivio se deo stručne javnosti, a najglasniji među njima bili su Aleksandra Banović, arhitekta i autor važećeg planskog dokumenta „Beogradska tvrđava – Kalemegdan” iz 1965. godine i dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta i jedan od najboljih poznavalaca tvrđave.

Banovićka je tvrdila da plan predviđa izmeštanje vrta kao i da se pre pola veka razmatralo njegovo preseljenje u Baba-Velkinu šumu, nekadašnji Titov gaj. Osim na sadašnjoj lokaciji, Generalni plan Beograda dozvoljava vrt i u Velikom blatu i Jelezovcu.

Pomeranje granica vrta, smatra dr Popović, zatvorilo bi pešačku komunikaciju koja spaja Dunavski i Savski deo varoši, a koja je posle 60 godina, uspostavljena 2009. obnovom Sava kapije.

Kao argument više protiv dograđivanja vrta Popović ističe da taj deo tvrđave nije istražen ali i da Kapija Karla Šestog, delo Baltazara Nojmana, jednog od najpoznatijih arhitekata nemačkog baroka, ne može da se nađe u okviru kalemegdanskog životinjskog carstva. Radna grupa koja je trebalo da da poslednju reč o toj ideji nikada se zvanično nije oglasila, a plan o proširenju vrta pao je u zaborav.

Kulturno dobro od izuzetnog značaja

Beogradska tvrđava zajedno sa Kalemegdanskim parkom proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja 1979. Tvrđavu čini Gornji i Donji grad, a park ispred njenih bedema Mali i Veliki Kalemegdan, koje razdvaja nekadašnji Carigradski drum – danas pešačka staza pored paviljona Cvijeta Zuzorić.

Riznica

19 spomen bista znamenitih Srba – Jovana Skerlića, Miloša Crnjanskog, Jovana Dučića, Đure Daničića, Stevana Mokranjca...
18 registrovanih arheoloških nalazišta – potkovičaste kule, ostataka Mitropolitskog dvora, Rimskog kastruma, zgrada glavne straže iz 18. veka, pristanišna kapija iz 15. veka...
6 spomenika i spomen obeležja – Pobednik, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, despotu Stefanu Lazareviću…
4 ugostiteljska objekta
4 sportska terena
3 skulpture – „Genije smrti”, „Umorni borac” i „Partizan sa decom”
2 fontane – „Buđenje” i „Ribar”
2 česme – Japanska i Mehmed-paše Sokolovića
2 crkve – Ružica i Sveta Petka
2 galerije – Prirodnjačkog muzeja i unutrašnje Stambol kapije
2 muzeja – Vojni i kula Nebojša
Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”
Zgrada gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture
Planetarijum astronomskog društva „Ruđer Bošković”
Zabavni park
Zoološki vrt
Narodna opservatorija
Muzički paviljon
Naučnoistraživački centar za tvrđavu Arheološkog instituta SANU
Kosturnica branilaca Beograda izginulih u odbrani prestonice 1914–1915.
Grobnica narodnih heroja u kojoj su sahranjeni Moša Pijade, Ivan Milutinović, Đura Đaković i Ivo Lola Ribar

Najrizičnije tačke

• Jugoistočni bedem kod Sahat kule, visok oko 13 metara
• Severoistočni bedem kod kule u kojoj se nalazi Opservatorija, 14 metara visine i dužine oko 100 metara
• Veliki ravelin iznad teniskih igrališta, desetak metara visok
• Bedemi iznad Zvezdinih i Partizanovih sportskih terena, visoki više od deset metara

„Dani Beograda”, koncerti Zaz, Ejmi Vajnhaus

Među najznačajnijim manifestacijama koje se održavaju na tvrđavi su „Dani Beograda”, „Noć muzeja”, „Dunav fest”, „Dani evropske baštine”. „Birfest” je 2008. preseljen na Ušće, a Donji grad je postao prestižna koncertna pozornica, na kojoj će ovog leta gostovati „Ajron Mejdn” i Bili Ajdol.

2002 – 2014.*

250 koncerata
130 izložbi u galerijskim prostorima
80 besplatnih obilazaka arheoloških nalazišta
42 radionice starih zanata
30 pozorišnih predstava
 4 međunarodna festivala

*period od kad postoji JP „Beogradska tvrđava”

Komеntari0
34221
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja