Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zakon o radu čeka novu vladu

Грађевинари најчешће раде на црно (Фото Танјуг)

Još nema nikakvog dogovora o tri od pet glavnih tema koje razmatra komisija za pisanje novog zakona o radu, saznaje „Politika” od jednog učesnika u ovom procesu, iako se u toku jučerašnjeg dana u javnosti moglo čuti da su sindikati i poslodavci blizu sporazuma.

– Uopšte nisu približeni stavovi o ključnim stvarima kao što su minimalna cena rada, prošireno dejstvo kolektivnih ugovora i procenat radnika koji u jednoj firmi mogu biti angažovani na određeno vreme – kaže naš sagovornik.

Kako saznajemo, sindikati su najpre tražili da minimalna cena rada bude u nivou minimalne potrošačke korpe, a potom su svoje zahteve smanjili. Međutim, dogovor sa poslodavcima još nije postignut. Drugi kamen spoticanja je prošireno dejstvo kolektivnih ugovora koje zahtevaju sindikati, a sa čime se predstavnici poslodavaca takođe ne slažu, jer odbijaju da ono što dogovori neko udruženje važi za celu jednu privrednu granu. Treća vruća tema je procenat radnika koje neko preduzeće može da zaposli na određeno. Sindikati traže da se jasno propiše maksimalni procenat onih koji mogu da budu zaposleni na taj način u jednom preduzeću, kako se ne bi dogodilo da ih bude više nego onih koji rade za stalno. Stoga, može se zaključiti da su teme oko kojih se trenutno sindikati i poslodavci nešto manje spore – minuli rad i isplata otpremnina prilikom otkaza.

Kako dogovora nema, ostaje mnogo stvari koje će morati da preseče nova vlada Srbije, smatra Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

– Ukoliko se prihvati prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, trpeće male firme i mali preduzetnici koji neće moći da ih ispoštuju. Ne možemo da pristanemo da nešto što ispregovara organizacija koja okuplja 10 ili 15 odsto firmi iz jedne delatnosti, automatski važi i za sve ostale – navodi Rajić.

On se nada i da će novi premijer i nadležni ministri, ipak, odučiti da prihvate predloge poslodavaca.

– Na taj način bi troškovi poslovanja bili manji, stvorilo bi se fleksibilnije tržište rada i zaposlenost bi počela da raste. To se dogodilo u svakoj zemlji koja je odlučila da raskine sa socijalističkim nasleđem u radnom zakonodavstvu – zaključuje Rajić.

Međutim, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, tvrdi da su pregovarači sve usaglašeniji i da bi već 23. ili 24. aprila trebalo da bude javno objavljeno šta je sve dogovoreno.

– Stavovi se približavaju i dosta se korektno pregovara. Neke razlike i dalje postoje, ali se ide ka tome da se pronađe rešenje – tvrdi Orbović.

Osim predstavnika Unije poslodavaca i Saveza samostalnih sindikata, u Komisiji za izradu zakona o radu učestvuju i predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” i ministarstava rada, privrede i finansija.

O promeni Zakona o radu mnogo se pričalo i pisalo u drugoj polovini prošle godine. Sindikati su smatrali da su tada predložene promene bile na štetu radnika, dok je ulogu glavnog promotera zakona u javnosti preuzeo Saša Radulović, bivši ministar privrede. Nacrt je potom povučen i vraćen na doradu.

U SNS-u, najvećoj stranci, do sada nisu precizirali kako bi novi zakon o radu po njima trebalo da izgleda. Ali, govoreći za „Politiku” o ovoj temi pred izbore, Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, rekla je da je „taj zakon jedan od prioriteta i treba ga doneti posle uspostavljanja najšireg konsenzusa”. Na naše pitanje da li je SNS za zakon o radu za koji sindikati tvrde da je restriktivan i na štetu radnika, ona je odgovorila da će sindikati imati priliku da utiču na tekst novog zakona o radu, kroz učešće u radnoj grupi.

– Naravno da i sindikati moraju tome da pristupe odgovorno, jer je svima jasno da postojeći zakon nije dobar što vidimo i po ogromnom broju nezaposlenih. Ne može se u startu odbijati svaka promena i tvrditi da se reforme sprovode na štetu radnika – istakla je tada Zorana Mihajlović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.