Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlaho Bukovac u Narodnom muzeju

Влахо Буковац: Аутопортрет

U atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu 23. aprila u 19 sati prvi put će ekskluzivno biti izložena sva dela velikog umetnika Vlaha Bukovca (1855–1922) koja se čuvaju u tom muzeju. Dvadeset tri slike nastale u periodu od početka njegove karijere 1882. pa sve do kraja i pretposlednjeg naslikanog dela – portreta Kralja Aleksandra Karađorđevića iz 1922.

Pred publikom će biti pre svega portreti, aktovi i autoportreti po kojima je Bukovac bio nadaleko poznat, i čije se neprevaziđeno psihološko čitanje onoga koga portretiše može jasno videti na svakom pojedinačnom delu.

Kolekcija slika koju muzej ima, koja je nastajala većim delom otkupom mada ima i poklona, obuhvata više antologijskih ostvarenja i sve faze njegovog slikarskog izraza, od akademizma, realizma do impresionizam i simbolizma.

– Njegov opus je ogroman, puno je putovao, radio i stvarao, može se reći da je za sobom ostavio hiljade radova na skoro svim kontinentima sveta. Željan je uvek bio da slika po prirodi i slobodno, što se najbolje vidi baš na njegovim studijama pejzaža. Slike odišu svetlom, njega ima u izobilju, obično iz jednog ugla, potez je lagan, prozračan. Vrhunski je portretista, psihologija ličnosti kod njega je na prvom mestu i u autoportretima, naš muzej čuva dva – kaže Petar Petrović, viši kustos Narodnog muzeja.

Portret kraljice Natalije Obrenović iz 1882. godine, postavljanje izložbe (Foto R. Krstinić)

Među prvim delima Vlaha Bukovca, koja su još za vreme umetnikovog života dospela u muzej, nalaze se portreti kraljice Natalije Obrenović iz 1882. godine i portret njenog sina, kralja Aleksandra Obrenovića iz 1901. godine.

– Bukovac je u Srbiju dolazio nekoliko puta, vrlo je dobro još prvi put primljen na dvoru, o čemu je i pisao u svojim memoarima, pa je portretisao i Obrenoviće i Karađorđeviće i to na njihov poziv. Pored portreta kraljice Natalije izložili smo i studiju njenog lika koja nije nikada bila izlagana, a bila je u ličnom Natalijinom vlasništvu. Od Bukovčevih slika posebno je zanimljiv diptih „Dedal i Ikar” u autentičnom, autorskom okviru. Slikajući Ikara i njegov pad, Bukovac je simbolično predstavio ishod kakav su imale umetnikove progresivne ideje kod njegovih nekadašnjih učenika. Ovaj diptih je za života samog autora bio jedno od njegovih najizlaganijih dela, a nakon dve i po decenije od nastanka postao je deo naše zbirke – objašnjava Petrović, otkrivajući, potom, i detalje iz slikarevog privatnog života.

– Odrastao je u siromašnoj sredini, vrlo je rano počeo da se bori za egzistenciju, u inostranstvu se se izdržavao tako što je radio u gostinicama, farbao reklame za poštanske kočije, ponekad je slikao i za ručak ili za berberina. Iz takvog života se ipak uzdigao i napravio veliki uspeh u Francuskoj, čiji je đak.

Bukovac je rođen 4. jula 1855. godine u Cavtatu. Kao mladić boravio je u Americi sa ujakom, neko vreme bio je brodski kadet na jedrenjaku za Carigrad, Odesu i Liverpul, sa bratom je živeo u Južnoj Americi pa potom u Kaliforniji, gde je u San Francisku radio kao konobar. Tu mu je prva crtačka i slikarska iskustva preneo slikar italijanskog porekla Tojeti.

Sa nešto zarađenog novca vratio se 1876. u Cavtat i odlučio da se potpuno posveti slikarstvu. Veliku pomoć i potporu pružio mu je dubrovački pesnik Medo Pucić, uz čiju pomoć naredne godine stiže u Pariz, gde upisuje „École des Beaux Arts”.

Otvara kasnije i atelje na Monmartru, a preokret u njegovom životu i radu uslediće 1882. godine, kada njegova slika „Velika Iza”, inspirisana junakinjom tada popularnog romana pisca Aleksa Bouvijea, doživljava na pariskom Salonu ogroman uspeh.

Početkom 1884. godine izabran je za dopisnog člana Srpskog učenog društva, a 1892. i za počasnog člana Srpske kraljevske akademije.

Javnost Beograda imala je priliku da se upozna sa njegovim slikarstvom na Prvoj jugoslovenskog umetničkoj izložbi 1904. godine. Od 1903. postaje profesor slikanja na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu gde počinje da živi i gde razrađuje prepoznatljivi poentilistički stil slikanja, sa kratkim, isprekidanim potezima četke i sitnim ili krupnijim tačkastim mrljama.

Krajem 1921. godine doživljava loše kritike svoje samostalne izložbe u Pragu, a neizvesno rešavanje molbe za povratak u domovinu kod nadležnih u Ministarstvu prosvete Kraljevine SHS ga ozbiljno demoralisališe. Iznenada umire u Pragu 23. aprila 1922.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.