Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Političari prete sudijama

Новица Коцић

Savet za borbu protiv korupcije podneo je uoči uskršnjih praznika Vladi Srbije izveštaj o reformi pravosuđa u kojem predlaže razrešenje svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz redova sudija i tužilaca. Druga preporuka je ukidanje članstva po položaju u tim telima i prepuštanje izbora njihovih članova samim tužiocima i sudijama, umesto Narodnoj skupštini.

Podseća se da u izboru sadašnjih najviših organa pravosudne vlasti nisu učestvovale sudije i tužioci koji su birani na period od tri godine (probni rad), kao ni neizabrane sudije i zamenici tužilaca u pravosudnoj reformi od 2009. godine, jer su u vreme izbora još vodili sporove koji su završeni vraćanjem svih sudija na rad. Ovo znači da u izboru Visokog saveta sudstva više od 600 sudija nije imalo ni aktivno ni pasivno biračko pravo, a u izboru Državnog veća tužilaca ima oko 220 takvih tužilaca.

Savet smatra da činjenica da ovoliki broj sudija i tužilaca nije učestvovao u izborima jasno ukazuje da organi najviše pravosudne vlasti nisu izabrani od strane svih sudija i tužilaca, i zato dovodi u sumnju legitimitet oba organa, ističući da postupak kandidovanja nije bio transparentan jer nisu objavljivani podaci o kandidatima.

U izveštaju se kritikuje i činjenica da predsednici sudova nisu blagovremeno birani. Vršioci funkcija predsednika sudova su lica koja nemaju siguran položaj i zato su zavisni od izvršne vlasti, pa se dešava da postaju poslušna ruka te vlasti.

Savet tvrdi da je izvršna i zakonodavna vlast „ugrađena” u izbore nosilaca pravosudne vlasti i da nosioci pravosudnih funkcija nemaju garancije protiv spoljnih pritisaka od izvršne i zakonodavne vlasti, kao ni protiv unutrašnjih pritisaka od strane predsednika sudova, javnih tužilaca i stranaka, te da se predstavnici vlasti mešaju u rad sudova uz kršenje pretpostavke nevinosti. Kao primer se navodi to što predstavnici vlasti komentarišu suđenja u konkretnim predmetima.

Sudije, kaže se u izveštaju, nemaju nikakve garancije da će mirno i bez ikakvih pritisaka obavljati svoju funkciju. Političari prete sudijama ako im se ne sviđaju suđenja i odluke, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije, pozivajući se na navodne zahteve ministra pravde da se izvrši nadzor nad radom sudija u određenim predmetima (Kertes, Kontrast, Červenko), ali i podsticanjem građana da učestvuju u pobunama protiv nepravosnažnih odluka suda ispred sudskih zgrada i vrše zastrašivanje sudija.

Savet tvrdi da se često čuju glasovi iz Ministarstva pravde da je potpuno pogrešan trend nezavisnosti pravosuđa koji se kod nas forsira, i kao primer navodi stav jednog pomoćnika ministra pravde na sastanku radne grupe za izradu Strategije od 27. 2. 2013. godine. U pismenom podsetniku sa tog sastanka pomoćnik ministra je izjavio da je reč o „pogubnom trendu nezavisnosti sudstva”, odnosno da je neophodno da se uspostavi sistem kontrole i ravnoteže između pravosudne i izvršne vlasti, jer će se, u suprotnom, „grupa od 2.000 neodgovornih ljudi (misli se na sudije) odmetnuti u hajduke”, kao i da se ne može nametati takav model nezavisnosti kada u svetu dobro funkcionišu sistemi gde su sva „prava data u ruke ministarstva pravde”, kao što je to u Nemačkoj.

Zakonikom o krivičnom postupku uvedena je tužilačka istraga, što znači da su tužioci dobili dosadašnji deo sudske nadležnosti (istraga), i to sa širom autonomijom postupanja nego što je to postojalo u ranijem sudskom istražnom postupku.

Savet smatra da se moraju menjati odredbe o nezavisnosti tužilaca zarad jačanja garancija nosilaca tužilačke funkcije, jer je novim Zakonikom o krivičnom postupku tužilac dobio dvostruku funkciju, i to funkciju istražnog sudije u istrazi i funkciju stranke u glavnom postupku.

Savet naglašava „praktično vojnu hijerarhiju tužilaštva” jer republički javni tužilac ima mogućnost da praktično vodi sve istrage”.

Zbog nedovoljnog broja sudnica i postupci traju duže. Nije redak slučaj da dvoje sudija dele kabinet i sudnicu, pa se time prepolovljava broj raspoloživih sudećih dana. Čak je nezavidnija situacija u javnim tužilaštvima, gde nekoliko zamenika deli kabinete.

Kao primer, naveden je i Prekršajni sud u Beogradu, koji je zbog nedostatka prostora smešten u čak petnaest zgrada na teritoriji grada Beograda.

Kada je reč o rasporedu i broju predmeta, Savet navodi kao primer razliku u broju predmeta u radu sudija istražnih odeljenja Drugog osnovnog suda u Beogradu (1.624 predmeta u radu godišnje po sudiji) i Osnovnog suda u Prijepolju (11 predmeta u radu godišnje po sudiji) na dan 31. decembar 2012. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.