Reforme zavise od otvaranja poglavlja 23 i 24

Iako istraživanja javnog mnjenja govore da većina građana misli da će Srbija u pregovorima sa Evropskom unijom biti u podređenom položaju i smatraju da EU Srbiju tretira lošije nego druge zemlje u regionu, Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije EU, koja je u stalnom kontaktu sa Briselom, kaže da je njen utisak potpuno suprotan. „Srbija i EU su ravnopravni sagovornici. Dobrovoljno smo pristupili pregovorima i svesni smo činjenice šta se od zakonodavstva i standarda mora uneti, a o čemu se može pregovarati da rokovi budu duži, kako bi smanjili teret prilagođavanja. Tako i pristupamo u pregovorima – naš zadatak je da zaštitimo najbolji interes Srbije i njenih građana”, kaže Miščević.

Odgovarajući na naše pitanje kada će biti formiran uži pregovarački tim i zašto se toliko kasni sa tim timom (formiranje tog tima najavljuje se već nekoliko meseci), za „Politiku” kaže: „Ne kasnimo, nijedan posao ne trpi zbog toga i tim ćemo imati odmah posle formiranja nove vlade.” Pored toga, naša sagovornica, ističe da će članovi užeg pregovaračkog tima, koje imenuje vlada, biti stručnjaci koji će koordinirati pregovore u okviru pojedinih poglavlja, zapravo grupisanih poglavlja.

Šta će za Kancelariju za evropske integracije, ali i za vas značiti činjenica da će srpska vlada, kako je najavio Aleksandar Vučić, imati svake dve sedmice sednicu posvećenu evrointegracijama?

To je odlična mera koja će držati pažnju ministarstava, ali i javnosti na reformama i rezultatima u procesu pristupanja. To je i sredstvo informisanja, ranog uzbunjivanja na eventualne probleme ili kašnjenja, ali i koordinisanja rada, kako bismo bili što efikasniji.

Postoji li šansa da u toku grčkog predsedavanja, koje traje do kraja juna, otvorimo neka poglavlja u pregovorima sa EU?

Očekujemo prve izveštaje sa završenih skrininga i tek na osnovu toga će biti moguće napraviti vremenski okvir. Iz izveštaja ćemo saznati da li postoje merila koja se moraju ispuniti pre otvaranja pregovora po poglavljima ili pregovori mogu odmah da počnu. Svakako, trudimo se da već u toku grčkog predsedavanja otvorimo neka poglavlja.

Srbija je zainteresovana da počnu pregovori u poglavljima 23 i 24. Hoće li se to dogoditi do kraja ove godine?

Ono što mogu da garantujem jeste da ćemo probati da sve to i uspemo. Naime, nepodeljeno je mišljenje da je otvaranje ovih poglavlja važno za celokupni proces reformi u Srbiji, jer stvara stabilni i predvidiv pravni okvir, vladavinu prava. Vladavina prava je preduslov za sve – i za zaštitu osnovnih prava, i za razvoj poslovnog okruženja i za privlačenje investicija. Zato, zapravo, najviše i radimo na ovim poglavljima.

U vezi sa vladavinom prava uslov je da se istraži politička pozadina nekih političkih ubistava, pa i Zorana Đinđića. Do kada je rok za to?

Probala sam da objasnim već više puta da nema posebno istaknutih uslova ovog tipa. Zbog nas samih ovde u Srbiji svesni smo da ne možemo postići vladavinu prava i stabilnost institucija ukoliko ne rešavamo ovu vrstu problema koji nas opterećuju. Za to je rok dosta kratak.

Koliko su parlamentarni izbori usporili evropsku integraciju zemlje?

Nijednog momenta nisu usporili proces, osim u slučaju zakonodavne aktivnosti. Sve je teklo po planu: sastanci eksplanatornih i bilateralnih skrininga u Briselu, koordinacija i pripreme kod kuće, priprema akcionih planova, novog nacionalnog programa za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i sve ostalo. Naprotiv, mnoge stvari vezane za pregovarački proces započeli smo i pre vremena, kako bismo bili što brži.

Nova vlada treba ponovo da odobri sve napisane zakone koji su prošli javnu debatu i dobili pozitivne komentare Evropske komisije. Koji se sve propisi nalaze u tom „paketu” sa više od 20 zakona?

Prema pravilima, trenutno su svi zakoni povučeni iz procedure i naći će se pred novim sazivom parlamenta. Pre svega mislim na paket medijskih zakona, zakon o socijalnom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, o krivičnom postupku, kontroli zagađivanja životne sredine, radu, stečaju i mnogi drugi.