Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iznenadni trošak teži od skupoće

Уместо у Београду, прва Икеина робна кућа у региону недавно је саграђена у Загребу (Фото Ројтерс)

Menadžeri jedne nemačke firme otišli su u Hrvatsku i od tamošnjeg nadležnog ministarstva dobili spisak obaveza i troškova poslovanja za potencijalnu fabriku začinskog bilja u narednih pet godina. Na papiru su pobrojane cene administrativnih i komunalnih taksi, dažbina za gas, struju i vodu sa projekcijom mogućeg poskupljenja. To kod nas niko nije mogao da im da. Epilog – otišli su neobavljenog posla.

Slično se pokazalo i na primeru švedske „Ikee”, koja je svojevremeno na svojoj poslovnoj mapi Beograd ucrtala kao centar regiona jugoistočne Evrope. Planirala je da ovde uloži 800 miliona evra u fabriku i pet trgovinskih centara širom zemlje. Ali dok se o tome pričalo punih sedam godina, umesto u Beogradu prva robna kuća u regionu nedavno je sagrađena u Zagrebu. Tamo im je trebalo oko pola godine da kupe zemljište i dobiju dozvole. Kod nas im to još nije pošlo za rukom.

Kupili su plac kod Kvantaške pijace, ali je zapelo oko konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu, što je uslov za dobijanje građevinske dozvole.

„Glavni problemi nisu vezani za pregovore, već za komplikovane birokratske procedure” razjasnila je pre nekoliko dana savetnica švedskog ambasadora u Beogradu Liselot Martinenko Agerlid zašto „Ikea” još nije došla u našu zemlju.

Beskonačno duge i skupe procedure za dobijanje građevinskih dozvola jesu hroničan, ali nažalost nisu jedini problem. Loš glas među poslovnim svetom bije nas i zbog relativno nove kategorije oporezivanja, takozvanih kvazi fiskalnih opterećenja. Za razliku od standardnih poreza kod kojih je sve propisano zakonom i čiju visinu obveznik može da predvidi, visina naknada i taksa određuje se prema nepreciznim kriterijumima koji se mogu menjati tokom godine. Kako objasniti potencijalnim investitorima da u Srbiji postoje 384 dažbine koje treba platiti u zavisnosti od delatnosti kojom se bave i grada u kojem posluju?

Teško, kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavca. Posle prošlogodišnjeg ograničavanja visine firmarina za srednja i velika preduzeća došlo je, ipak, do njihovog rasta od pet do deset puta širom Srbije.

– Opštine taksu za isticanje naziva firme naplaćuju po objektu, a ne po preduzeću. To znači da ako neko ima deset poslovnica u jednom gradu, platiće za svaku ponaosob – navodi Rajić.

Takođe, teško je objasniti zašto svako preduzeće samim svojim postojanjem šteti životnoj sredini, te im lokalna samouprava po tom osnovu može ispostaviti račun da plate naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine u iznosu 0,2 do 0,4 ostvarenog prometa preduzeća. Nju, kaže naš sagovornik, ne zanima da li se ono bavi kancelarijskim poslovima ili proizvodnjom koja ozbiljno zagađuje okolinu. A da apsurd bude veći zagađivači već plaćaju posebnu naknadu za zagađenje životne sredine.

Od ove godine je ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Ona je predstavljala veliko opterećenje za privredu. Očekivalo se da će ukidanje tog nameta olakšati teret privredi.

– Umesto olakšanja ta dažbina je integrisana u porez na imovinu koji se sada obračunava po tržišnoj vrednosti. Sada će neki privredni subjekti plaćati i 150.000 dinara više nego što su zajedno plaćali ovu naknadu i porez na imovinu – navodi Rajić.

U anketi koja je sprovedena među privrednicima najviše im kod parafiskalnih nameta smeta što od države ne dobijaju nikakvu uslugu zauzvrat. Na drugom mestu ističu nepredvidivost. Uvođenje taksi u toku fiskalne godine i to bez prethodne najave poreskim obveznicima, koja bi im omogućila da prilagode svoje poslovne aktivnosti novim fiskalnim opterećenjima. A tek na trećem mestu upozoravaju na samu visinu nameta.

Šta je rešenje?

Da bi se lokalnim samoupravama izbila iz ruku mogućnost samostalnog uvođenja i povećanja nameta najpre treba urediti način njihovog finansiranja. To praktično znači da se u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, koji bi uskoro trebalo da bude izmenjen, moraju definisati uslovi njihovog finansiranja, uz onemogućavanje da to čine na dosadašnji način.

I drugo, budući da 70 odsto naknada i taksi ubira republika, očekuje se da budućim zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, bude propisano ko, kako i koliko može da razrezuje naknade i ubira njihove prihode.

Do tada će se jedni nameti ukidati, nove obaveze preko noći uvoditi, a investitori odlaziti tamo gde im je poslovanje predvidivije i jeftinije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.