Četvrtak, 18.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posveta Mihailu Laliću

Mihailo Lalić Fotoarhiva „Politike”

U „Srpskoj književnoj zadruzi”, povodom stogodišnjice od rođenja, bilo je reči o delu Mihaila Lalića (1914–1992). O velikom piscu govorili su Radivoje Mikić i Dragan Lakićević, a odlomke iz romana „Lelejska gora” kazivao je Srba Milin. Ovom „malom omažu o velikom piscu”, kako reče Lakićević, prisustvovao je i Rajko Lalić, piščev sin.

Mihailo Lalić, po rečima Branka Popovića, najboljeg tumača ovog pisca, istakao je profesor Mikić, jedan je „od najboljih romansijera srpskog jezika”.

Mada se ogledao u vrlo različitim književnim vrstama (Lalić je, naime, pisao pesme, pripovetke, romane, putopise, reportaže, dnevničku prozu, autobiografsku prozu), ovaj pisac je visoko mesto u istoriji srpske književnosti stekao najpre kao romansijer. Iako je u književnost ušao kao pesnik i pripovedač, Lalić je pažnju privukao pre svega romanom „Svadba” (1950).

Knjiga pesama „Staze slobode” (1948) i prve Lalićeve knjige pripovedaka „Izvidnica” (1948) i „Prvi snijeg” (1951) nisu ostvarenja po kojima bi se njihov autor izdvojio među piscima koji su tih godina ulazili u književnost.

A zahvaljujući činjenici da je na samom početku pedesetih godina (koje su inače označene kao „vreme romana” u srpskoj književnosti) objavio roman u kome je partizanski rat prikazan na potpuno nekonvencionalan način (glavni junak Tadija Čemerikić kaže da je partizanska revolucija za njega jedna svadba, jedan specifičan oblik narodno-prazničnog života koji se izdvaja iz onoga što je svakodnevno), Mihailo Lalić je postao pisac koji je u tzv. ratnu književnost uveo znatne novine.

Ako su te novine u romanu „Svadba” u osnovi tek nagoveštene, one će do punog izražaja doći u poznijim Lalićevim romanima sa ratnom tematikom („Zlo proljeće”, „Lelejska gora”, „Hajka”, „Raskid”). Nepodeljeno je mišljenje da je iz kruga romana sa tematikom  vezanom za Drugi svetski rat i Lalićevo remek-delo, roman „Lelejska gora”.

Ovaj roman je i dobar primer za Lalićev odnos prema književnom obliku i samom stvaralačkom procesu. Naime, ako je u vremenu između dva svetska rata Momčilo Nastasijević bio primer pesnika koji sve svoje pesme piše u verzijama (a neke od njih imaju i više od dvadeset verzija), onda je Mihailo Lalić primer romansijera koji i najduži književni oblik podvrgava stalnim preradama.

On je, primera radi, roman „Lelejska gora” objavio u tri verzije (prva verzija je objavljena 1957, druga 1962, a treća 1990), mada je praktično u svakom novom izdanju menjao pojedine opise i rečenice.

Uzimajući za temu zbivanja koja makar delom imaju autobiografsku podlogu Lalić je oblikovao složenu priču o zbivanjima smeštenim u 1942. godinu. Kroz priču o Ladu Tajoviću i iskušenjima kroz koja on prolazi kada se sam nađe u planini, u neprijateljskom okruženju, Mihailo Lalić je ispričao priču o samoći i teškoj unutarnjoj borbi kroz koju mora da prođe pojedinac u teškim vremenima.

U Lalićevom književnom opusu veoma važno mesto zauzima i ciklus romana na čijem je početku roman „Ratna sreća” (1973). Poveravajući ulogu pripovedača jednom melanholičnom i razočaranom čoveku, čoveku koji ima mnogo razloga da preispita i ličnu i kolektivnu prošlost, Mihailo Lalić je želeo da prikaže jedan važan istorijski proces – proces nestanka epskog sveta, sveta koji veruje u „ratnu sreću”, u herojstvo, poštenje i podvig.

Romani Mihaila Lalića, naročito „Lelejska gora”, bili su predmet stalnog kritičarskog interesovanja. O tome, van svake sumnje, svedoči i činjenica da je o ovom piscu, od 1965. do 2001, objavljeno jedanaest knjiga, pet zbornika kritičkih tekstova i veliki broj pojedinačnih radova naših proučavalaca književnosti.

Poslednjih godina, primećuje Mikić, interesovanje za Lalića kao da je odjednom opalo, a i stogodišnjica njegovog rođenja prolazi onako kako ne bi smeo da prođe jubilej pisca koji zauzima tako visoko mesto u srpskoj književnosti.

Mihailo Lalić u SKZ

U „Srpskoj književnoj zadruzi”, čiji je bio autor, Mihailo Lalić je objavio sedam knjiga: roman „Zlo proleće”, u biblioteci „Srpska književnost u 100 knjiga” (1964), „Lelejsku goru”, takođe u biblioteci „Srpska književnost u 100 knjiga” (1969), izabrane pripovetke „Gosti”, u „Kolu” (1967), roman „Tamara”, takođe u „Kolu” (1992), a posthumno knjigu pripovedaka „Opraštanja nije bilo” (1994), autobiografiju „Epistolae seniles” (1995) i izbor priča „Na mjesečini” (2005).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.