Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ulazak Srbije u NATO bila bi tragedija za Rusiju

Фото Љиљана Божовић

Knjiga „Vratiti se Rusiji”nastala je pre godinu i po dana. Tada se još nije dogodio puč u Kijevu. Tada se Krim nije vratio Rusiji. Ali, pisac knjige koja je juče promovisana u Beogradu na srpskom jeziku, sasvim je moguće, poseduje proročke osobine. Vidovitost Leonida Petroviča Rešetnjikova, direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), svakako se krije i u njegovoj bogatoj biografiji: šezdesetsedmogodišnjak milog lica, bio je izvesno vreme načelnik analitičke uprave Spoljne obaveštajne službe Ruske federacije, naslednice mitskog KGB-a.

Kada je penzionisan kao general-lajtnajt, Rešetnjikov se nije prepustio dokolici. Odmah po napuštanju službe, ukazom predsednika Rusije, 2009. godine, postavljen je na direktorsku poziciju instituta koji je, takođe, osnovan predsedničkim ukazom. Prvi posao mladog Rešetnjikova bio je upravo u Beogradu. Da li je bio obaveštajac KGB-a u vreme Titove smrti?

– Samo sam radio – odgovara tiho, uz tajanstveni smešak, u foajeu jednog od beogradskih hotela.

Beograd je izuzetno značajan za Rešetnjikova. Kao oficir KGB-a, imao je takozvanu propusnicu broj tri, sa kojom je mogao da ulazi u arhive Sovjetske službe. Ali, depoi su bili pročišćeni od literature carske i tradicionalne Rusije. Ono što Rešetnjikov tada nije mogao da vidi u depoima, pronalazio je kod uličnih prodavaca knjiga i novina u Beogradu. Kontakti sa starim spisima, Ruskom crkvom i potomcima emigranata, podstakli su ga da se zamisli. Dobitnik je Ordena za hrabrost, čak ne želi da kaže zbog čega je dobio to visoko odlikovanje. Smeje se i stavlja prst na usta. Dubok uzdah i zagonetan smešak.

– Orden su mi tajno uručili...

Dok se približava ponoć, Rešetnjikov pominje da je član kolegijuma Ministarstva za regionalni razvoj RF, član Naučnog saveta Ministarstva spoljnjih poslova i ministra Sergeja Lavrova, član Naučnog saveta pri Savetu bezbednosti Ruske Federacija i član javnog saveta Ministarstva odbrane.

– A plata samo jedna – šali se on.

– Imam li utisak da razgovaram sa moćnim čovekom Rusije iz senke – pitam generala koji se posvetio religiji,kome je jučepatrijarh srpski Irinej uručio Orden Svetog cara Konstantina.

– Može se tako reći – kaže posle nekoliko trenutaka tišine.Međutim, ne slaže se da ga porede sa ruskim Bžežinskim.

– To bi bilo kao da ste rekli da sam ruski đavo –ponovo smešak generala.

Vaša osnovna teza u knjizi je da se Rusija mora vratiti tradiciji, pravoslavlju i Bogu. Vi govorite o dva eksperimenta koja su dovela do kraha Rusije. Jedan je komunističko-internacionalistički, a drugi je liberalno-internacionalistički.

Rusija može da postoji samo ako se drži tradicije koja je postojala do 1917. godine. Posle komunizma, od 1991. godine, dominirao je libernalno-internacionalistički pokret. Ja, zapravo, ne živim u „majci Rusiji”, jer je ona postojala do 1917. godine.

Da li mislite da su se dolaskom Putina na vlast, stvorili uslovi da se Rusija, kako kažete, vrati sebi i postane zemlja o kojoj sanjate?

Istorijski proces često ide mimo želja lidera. U slučaju Putina, mnoge njegove ideje se podudaraju sa istorijskim tokom. On pokušava ili da bude na čelu takvog procesa ili da se integriše u taj proces. Putin se kao političar razvija sa procesom vraćanja Rusije samoj sebi.

Govorite o dva eksperimenta koja su doživela krah. Kako ste sigurni da će taj treću put, za koji se zalažete uspeti? I šta mu nedostaje da uspe?

Rusija je uvek predlagala alternative. Ruska pravoslavna civilizacija je trajala do 1917. godine i bila je alternativa. Sovjetski Savez je takođe bio alternativa. Sada na Zapadu savršeno dobro znaju da predlažemo treću alternativu. I učiniće sve da to spreče. Pokušaće da sklone Putina, da naprave raskol između Rusije i Ukrajine. Rusija ima civilizacijsku misiju. Zašto je nama data takva zemlja, toliko bogatstvo, tako veliki resursi i tako veliki narod? Da stremimo komforu? Ne, onaj ko nam je to dao, imao je drugu ideju.

Vi mislite da je to Bog?

Da, a mi smo ti koji moramo da ispunimo misiju. Ako ne ispunimo zadatak, dogodiće se kraj istorije, jer će nestati alternative. Ako kažete da će Zapad sve učiniti da zaustavi Rusiju na trećem putu, šta je crvena linija za Rusiju? U kojim uslovima bi Rusija mogla da vojno interveniše u Ukrajini? Crvenu liniju Zapad je već prešao.

Kada je to učinio?

Kada je organizovao puč u Kijevu. Ukrajina je deo ruskog sveta po svojoj istoriji. Zapad je time krenuo da odvaja deo Rusije. Ja sam, recimo, iz Harkova. To je ruski grad.

Mislite ukrajinski…?

Ne, ruski je grad. Tamo živi ruski narod. Šta je Donjeck? Bio je kozačka stanica. Lugansk je bio isto to, stanica Donskih kozaka. Rusi će tamo podići ustanak. Njih će biti na hiljade.

Mislite da Rusija neće vojno intervenisati, iako Putin ima ovlašćenja za to?

Sada će biti održan referendum u Donjeckoj republici i mislim da će oko 75 odsto građana glasati za nezavisnost Donjecke narodne republike. Ako Kijev ne napadne, nećemo ni mi vojno intervenisati. Ali, ako Kijev napadne, moraćemo da intervenišemo.

RISI trenutno priprema strategiju za Balkan i Srbiju. Možete li nam reći nešto više o tom dokumentu? Kakva će biti politika Rusije u narednom periodu prema Srbiji i na Balkanu?

Sada su se dogodile velike promene u svetu, izazvane događanjima u Ukrajini, tako da treba menjati strategiju i taktiku u odnosu na balkanske zemlje. Srbija ide ka EU, a odnosi između Rusije i EU se pogoršavaju i biće sve gori. Pred Srbijom je težak zadatak. Da sačuva dobre odnose sa Rusijom, a da bude i u dobrim odnosima sa EU. A tu je i SAD. I EU i SAD će vršiti pritisak na Srbiju.

Ketrin Ešton je rekla da EU neće uslovljavati Srbiju da približavanjem Briselu pogoršava odnose sa Moskvom. Da li joj verujete? Da li verujete premijeru Vučiću kada kaže da Srbija mora da ostane prijatelj sa Rusijom i da o tome neće biti razgovora? I da li mislite da je odnos Srbije prema Rusiji, u vezi Ukrajine, bio fer?

Verujem da Vučić govori iskreno. Ali, mislim da će mu biti vrlo teško da to ostvari. Na njega će se vršiti vrlo jak pritisak. Daće bog da izdrži. Srbija ima fer odnos sa Rusijom. Srbija nije Crna Gora.

Vi tvrdite da su Srbija i Crna Gora na različitim stranama gvozdene zavese, koju EU i SAD prave oko Rusije. Kako će proći Crna Gora, kao nova NATO tvrđava na Balkanu?

Tu je razlika između srpskog i crnogorskog rukovodstva. Milo Đukanović prosto iskače iz svojih pantalona da bi se dopao. Srpska vlada, naprotiv, vodi takvu politiku da maksimalno poštuje ruske interese. Konačno, razlikuje se odnos Moskve prema Beogradu i prema Podgorici. Đukanović je izdao sećanje na ruski, crnogorski i srpski narod. Đukanović je izdao naše uspomene. Uradio je tako da Crna Gora, prijatelj Rusije, sada postane neprijatelj Rusije. On će dobiti za to veliki orden, ali će mu na strašnom sudu pripremiti kotao.

Prvi ste govorili za srpsku javnost da je Zorana Mihajlović kočničar Južnog toka. Da li mislite da je odluka da ona sada ne vodi ministarstvo energetike donesena pod uticajem Moskve?

Sto odsto sam uveren da je Vučić to učinio samostalno.

Znači, Moskva to nije šapnula Vučiću?

Vučić sam to shvata. On je izuzetno pametan čovek. Shvatio je da bi to smetalo našim odnosima.

Imate li informacije šta su Vučić i Dačić radili zajedno u Moskvi, pre formiranja vlade?

Kao čovek koji se zanima politikom mnogo godina, verujem da su oni razgovarali o ključnim pitanjima razvoja naših odnosa.

Mnogi smatraju da je Evroazijska unija alternativa EU. Zašto mislite da bi eventualno priključenje Evroazijskoj uniji bilo bolje za Srbiju, nego vezivanje za Brisel?

Prirodno je za slovensku pravoslavnu zemlju da bude u savezu sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom. Bugari su periodično bili i tamo i ovamo. Đukanovićev korak svakako ne treba slediti.

Možete li zamisliti da Srbija postane članica NATO-a?

To bi bila velika tragedija za Rusiju. Veliko razočaranje.

Govoreći o povratku Krima u Rusiju, Putin pravi analogiju sa Kosovom, koju je Obama odbacio, rekavši da to nisu isti slučajevi. Mnogi na Zapadu sada smatraju da povlačeći paralelu Krima i Kosova, Putin na neki način priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

To apsolutno nije tačno. Kosovo predstavlja primer agresije SAD. Obama je jednom rekao, mi se bavimo 10 godina Kosovom, a vi, Rusi, za tri dana ste uzeli Krim. Ali, 10 godina, oni su uzimali deo po deo Kosova, podržavali su rat. Ali, zašto uopšte verovati Obami.

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Ušli na Kosovo dok je Jeljcin spavao

Zašto se Rusija povukla sa Kosova posle spektakularnog ulaska 1999. godine? Vi ste tada bili aktivni u službi.

Zato što su na vlasti u Rusiji do dolaska Putina bili proameričke marionete, Jeljcin i ostali. Jeljcin je saznao da smo ušli na Kosovo tek kada smo došli tamo. Načelnik generalštaba nije želeo da ga probudi. Samo je rekao, Jeljcin spava, reći ću mu to ujutru. Kada se probudio, mi smo već bili na Kosovu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.