Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na srpski prevedena tek trećina zakonodavstva EU

Ј. Прокопљевић

Kada je pre nekoliko meseci stigao zahtev Evropske unije da Srbija treba da ima „health card”, u našoj javnosti je podignuta velika prašina jer se mislilo da se traži „zdravstvena kartica”. Ispostavilo se, međutim, da je neko loše preveo engleski izraz i da se zapravo traži „zdravstveni karton” pacijenta. A u medijima je kasnije preneto da će ova prevodilačka greška zemlju koštati čak 20 miliona evra.

Ni termin „gray economy” u EU ne znači isto što i kod nas. Mnogi bi to preveli kao „siva ekonomija”, u značenju poslova koje izmiču nadzoru države, ali taj izraz u Uniji znači „ekonomske aktivnosti kojima se bave penzioneri”, a naša siva ekonomija tamo je „black economy”.

„Ako u vezi sa ovako jednostavnim terminima dolazi do zabune, onda valja biti veoma oprezan kada je reč o daleko složenijim konceptima kojih je pravo EU prepuno”, upozorava Mila Ćipović Gligorić, pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Sektoru za koordinaciju prevođenja. Jer, pogrešnim prevodima može se ne samo uskratiti nečije pravo ili nametnuti neka neopravdana obaveza, već iz toga mogu da proisteknu i značajne finansijske posledice.

Prevođenje evropskih pravnih tekovina (takozvanog „akija”) jedan je od uslova za pristupanje Srbije Uniji, definisan i u pregovaračkom okviru Brisela usvojenom u decembru prošle godine, uoči otvaranja pregovora sa našom zemljom. O kolikom je poslu reč, možda najbolje svedoči činjenica da je prevođenje bio jedan od najvećih poduhvata većine sadašnjih članica EU i u proseku je trajalo oko pet godina.

Srbija u ovom trenutku već ima 66.000 strana evropskog pravnog poretka na srpskom jeziku. Mada je to praktično trećina aktuelnog evropskog „zakonodavstva”, koje je, prema procenama, sada „rašireno” na oko 180.000 strana, ipak je nemoguće precizno reći koliko će strana morati da bude prevedeno. Jer, evropsko pravo se neprestano uvećava novim aktima. Naša sagovornica kaže da godišnje „raste” čak po 5.000 do 6.000 strana Službenog lista EU, pa će „Srbija, najverovatnije, biti obavezna da napravi svoju verziju pravnih tekovina EU od oko 200.000 strana Službenog lista EU”. Pored toga, broj strana za prevođenje bio bi gotovo duplo veći ako bi se računalo na osnovu prevodilačkih strana, što je, inače, precizniji metod.

„Tempo izrade nacionalne verzije pravnih tekovina EU do sada je pratio potrebe za usklađivanjem propisa i njime možemo biti zadovoljni”, kaže Mila Ćipović Gligorić, i ističe da do sada prevedeni propisi predstavljaju i dalje radnu verziju, jer se nalaze na raznim nivoima stručne, pravnotehničke ili jezičke redakcije, neophodne da bi se došlo do najboljih prevoda. Njima su obuhvaćene sve oblasti prava EU, kako primarno evropsko zakonodavstvo (recimo, osnivački ugovori), tako i sekundarno (koje čine odluke organa evropskih zajednica, poput regulativa, direktiva, preporuka i mišljenja), a „koje su za prevođenje nominovali nadležni državni organi i organizacije iz njihove nadležnosti”.

Prevođenje evropropisa počelo je i pre nego što je to postala zvanična obaveza. Još 2004. godine, u vreme Državne zajednice SCG, urađen je pilot projekat, u okviru kojeg je 2.170 stranica prevedeno, jezički i pravno redigovano, a pet godina kasnije, Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije ustanovila je sistem prevođenja evropskih tekovina.

Istovremeno, priprema se i posebna baza termina, Evronim, kako bi se došlo do jedinstvene terminologije prava EU na srpskom jeziku. „ U ovom momentu, Evronim sadrži oko 10.000 stručnih izraza u raznim kontekstima, a unapređen je u pogledu strukture sadržaja i funkcionalnosti. Takođe, naša je želja da posluži i kao neka vrsta foruma za stručnu javnost, gde bismo mogli da dobijemo sugestije za rešenje termina, naročito onih novih, koji se odnose na institute prava EU koji u našem zakonodavstvu još ne postoje, a potrebno je već sada naći pravi izraz za njih”, objašnjava Mila Ćipović Gligorić, od koje saznajemo da je do sada u svim fazama procesa – prevođenju, stručnoj redakciji, pravnotehničkoj redakciji i jezičkoj redakciji, organizaciji, koordinaciji i kontroli – radilo oko 300 ljudi, a da će njihov broj u budućnosti biti veći.

A koliko pomažu prevodi koje je Srbija dobila od Hrvatske pre četiri godine, kada je rečeno da je to 80 odsto evropskog zakonodavstva u tom trenutku? To su, kaže ona, bile radne verzije koje su mogle da posluže za orijentaciju, ali ne i za potpuno preuzimanje i zamenu domaćih prevoda. „Za nas su značajne hrvatske verzije koje su objavljene u Službenom listu EU. One nam mogu pomoći da bolje razumemo neke kompleksnije pravne koncepte ili nove koncepte koje još ne poznajemo, ali i dalje ne mogu zameniti sam proces. Prevod prevoda ne može imati kvalitet kao kad prevodite tekst sa originalnog jezika”, naglašava Mila Ćipović Gligorić.

Ostaje, ipak, činjenica da je razmena prevoda među susedima pokazatelj dobre regionalne saradnje, kakav je i prošlogodišnji srpski poklon crnogorskoj vladi. A Srbija je svoje prevode stavila na raspolaganje i drugim državama u regionu koje bi zbog sličnosti jezika mogle da se njima posluže.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.