Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve duži spisak državnih gubitaša

Железара Смедерево, јануар 2014. (Фото Танјуг)

Umesto da spisak državnih preduzeća u restruktuiranju, koja su gotovo sva odreda prošla krug–dva paklene privatizacije, bude sve kraći, a da u budžetu Srbije ostane bar 700 miliona evra namenjenih za njihovo „izdržavanje”, broj im se polako uvećava. Za sada za četiri sigurna i jedno potencijalno ime.

Grupi od 153 preduzeća u restruktuiranju pridodata je, uz tri autoprevoznika (Čačak, Kraljevo i Kruševac) i smederevska železara, sve je bliži i vranjanski „Simpo”. Tako se, za sada, operiše s brojem od 157 tih posrnulih firmi, koliko ih je u svom ekspozeu spomenuo i sam premirer Aleksandar Vučić. Na njihovom, tačnije državnom, spisku zaposlenih, bilo je oko 53.000 radnika. S novim firmama spisak će imati oko 60.000 imena.

Do 15. maja, do kada je Ustavni sud ostavio državi Srbiji rok da se pozabavi statusom tih preduzeća pre nego što ih poverioci sve gurnu u stečaj zbog neplaćenih dugova, nije mnogo ostalo. Da li će moći da stanu na sopstvene noge ili zauvek odu u prošlost – znaće se do kraja ovog meseca tek kada otpočnu pripreme za razrešenje njihove sudbine. Novi rok za završetak restruktuiranja IMT, IMR, „Galenike”, RTB „Bora”, „Ikarbusa”, „Petrohemije”... i ostalih biće, po svemu sudeći, kraj godine.

U svom ekspozeu premijer Aleksandar Vučić je rekao da će „prioritet države mora biti da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor. Ceo fokus države treba da se usredsredi na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koja imaju izglede da profitabilno posluju. Za njih treba angažovati konsultante i investicione bankare, jer državne institucije to ne mogu da urade. Da su do sada mogle da nađu partnera, ne bi se 15 godina čekalo na njihovu privatizaciju” objasnio je premijer.

Kako je broj preduzeća u restrukturiranju narastao, od odlaska bivšeg ministra Saše Radulovića do dolaska novog Dušana Vujovića, u Ministarstvu privrede juče nismo dobili odgovor kakav je plan za razrešenje sudbine tih fabrika.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da ne postoje jasni kriterijumi za opredeljivanje da li će preduzeće koje duži vremenski period ne izmiruje obaveze ući u restruktuiranje ili ne. O tome će odlučivati vlada.

– Ako premijer kaže da postoji 157 preduzeća u restrukturiranju onda je to tako. Ima smisla da se i Železara uvrsti u tu grupu, jer je ona u državnoj svojini, ali ne i „Simpo” u kome je država manjinski partner. To će biti moguće ako država kao što je najavljeno konvertuje potraživanja Simpa u kapital i tako postane većinski vlasnik – dodaje Savić.

On kaže da ova preduzeća treba podeliti u tri grupe. U prvoj su perspektivna, koja uz malu pomoć države mogu da opstanu. Takvih je 10 do 15 odsto. Drugoj grupi pripadaju ona sa većim problemima i manjom šansom za preživljavanje. Tu, kaže, vlada treba da se uključi da sa bankama napravi dogovor oko reprograma dugova i da im da šansu da prežive. I u trećoj grupi su ona za koja nema nade i nad kojima treba pokrenuti stečaj.

– Vlada mora da oformi tim stručnjaka koji će da posmatraju svako preduzeće kao celinu i da proniknu u suštinu svakog. U traganju za najboljim rešenjem o svakom preduzeću treba dobro promisliti šta ono znači i za sredinu i kojoj postoji. Uvek je bolje oporaviti postojeće nego osnivati novo preduzeće, ako šansa za oporavak postoji. To je moguće uraditi u FAP-u ili IMT-u – navodi profesor Savić sa Ekonomskog fakulteta.

Za neke firme, prema njegovim rečima, jedino rešenje je da se proda deo imovine i pronađe novac iz budžeta za otpremnine. U najvećem broju slučajeva dugovi su im mnogo veći od vrednosti imovine. Ta preduzeća više od jedne decenije ništa nisu proizvela. Duguju bankama i duguju državi za poreze, doprinose, struju.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kaže da prema evidenciji sindikata ima 159 preduzeća u restruktuiranju, koja zapošljavaju 54.000 radnika, od čega bi oko 22.000 moglo da ostane bez posla. Tu nisu uračunati Železara i Simpo, jer se ne nalaze na zvaničnom spisku za restrukturiranje.

– Vladi smo izložili plan restruktuiranja u tri faze i ako je voljna sutra može da počne da ga sprovodi. Odmah može da likvidira dvadesetak preduzeća, kojima nema spasa. U tranzicionom fondu Ministarstva privrede ima taman toliko novca za isplatu otpremnina za oko 6.000 radnika. U drugoj fazi su preduzeća među kojima nekoliko može da se spase i u trećoj su ona koja se moraju spasiti od propadanja. Mi nećemo dozvoliti da nestanu IMT, IMR, „Jumko” iz Vranja. Za njih se moraju pronaći partneri. Ukoliko partner ne može da se pronađe predložili smo radničko akcionarstvo. Dakle fabrike dati radnicima, a da ih država oslobodi od potraživanja – navodi predsednica ASNS.

Ona kaže da preduzeća u restrukturiranju neće 15. maja biti izložena stihiji dužničko-poverilačkih odnosa, jer bi do tada trebalo da budu izmenjeni odgovarajući propisi o privatizaciji i stečaju. Na taj način bila bi prolongirana odluka Ustavnog suda prema kojoj država prestaje da štiti preduzeća u restrukturiranju od poverilaca.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.