Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vlada spasla gubitaše od stečaja

Текстилна индустрија „Јумко” чека нову шансу (Фото Танјуг)

Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici izmene i dopune Zakona o privatizaciji i uputila ga Skupštini na usvajanje po hitnom postupku kako bi sprečila poverioce da već od 15. maja prinudno naplate svoja potraživanja nastala do 31. decembra 2007. godine. Ta se mera odnosi na sva preduzeća, koja će se privatizovati javnim tenderom, odnosno aukcijom, bila u restrukturiranju ili ne.

Tek po okončanju njihovog restrukturiranja, odnosno posle prodaje, Agencija za privatizaciju obavestiće sudove i druge organe nadležne za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu o uplati novca od postignute prodajne cene. Svim poveriocima preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji dat je rok od 30 dana za prijavljivanje potraživanja, a u roku od 90 dana Agencija treba da evidentira sva ta potraživanja i sačini predlog namirenja dugovanja.

Ova izmena učinjena je prvenstveno sa namerom da se spreči stihijska naplata potraživanja i masovno otvaranja stečajeva nad 157 preduzeća u restrukturiranju, koja bi mogla da usledi za desetak dana. Prema odluci Ustavnog suda, donetoj u novembru prošle godine, država, 14. maja, posle deset godina zaštite preduzeća u restrukturiranju i sprečavanja poverilaca da prinudno, sudski naplaćuju potraživanja, više to ne može da čini.

Da vlada juče nije reagovala ovom izmenom zakona o privatizaciji s automatskim skidanjem te zaštite poverioci bi već sutradan pokrenuli naplatu dugovanja, koja se mere milijardama evra. Samo IMT, IMR, „Galenika”, „Jumko” iz Vranja i ostala preduzeća sa ovog spiska od 157, duguju oko 1,5 milijardu evra državi, odnosno Poreskoj upravi i javnim preduzećima za struju, vodu i ostale komunalije.

„Ideja je da se izmenom propisa odloži Dan D, kako 15. maja ne bi prepustili ta preduzeća stihiji klasičnog delovanja odnosa dužnik-poverilac i postupanju prema zakonu u svim segmentima, nego da eventualno prolongiramo rok do kraja ove godine, odnosno prve polovine sledeće godine”, rekao je bivši vršilac dužnosti ministra privrede Igor Mirović, najavljujući izmene zakona o privatizaciji.

Posle ove izmene trebalo bi da usledi razvrstavanje preduzeća u restrukturiranju u tri grupe: ona koja mogu da nađu strateškog partnera, ona koja idu u stečaj i ona koja će biti likvidirana.

Potom bi do kraja jula u paketu sa zakonima o radu i planiranju i izgradnji trebalo da bude usvojen novi zakon o privatizaciji i novi zakon o stečaju. Usvajanje ovih propisa (izuzev zakona o radu koji je takođe poželjan) uslov je za dobijanje kredita Svetske banke od 250 miliona dolara. Predlozi ovih propisa već su bili pripremljeni i poslati vladi krajem prošle godine na usvajanje, ali su povučeni iz procedure na doradu. Zbog toga je, između ostalog, usledila ostavka tadašnjeg ministra Saše Radulovića, a odmah potom i raspisivanje novih izbora.

Kako će na kraju izgledati novi zakon o privatizaciji nije poznato. Ali to će biti sedma izmena propisa koji reguliše prodaju državne imovine. Jer, privatizacija, ni posle 13 godina i nekoliko zakonskih rokova – nije završena. Osnovni Zakon o privatizaciji usvojen je 2001. godine, ali se brzo pokazalo da je pun nedostataka. Propis je išao na doradu – 2003, 2005, 2007, 2010. i 2012. godine. Šesta izmena je usledila juče. Da li i poslednja – veliko je pitanje?

Da nešto nije štimalo sa tim zakonom i da je bio pun propusta govori podatak da je, od oko 2.300 prodatih preduzeća, privatizacija raskinuta u 680 slučajeva. Prema podacima Agencije za privatizaciju uspešnost prodaje bila je 65 odsto, ali sam taj procenat ništa ne govori o kvalitetu tog dela privatizovane privrede iz koje je na razne načine bez radnog mesta ostalo više od 800.000 radnika.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.