Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi alibi NATO-a za bombardovanje SR Jugoslavije

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je juče da je vojna intervencija protiv Beograda bila u skladu sa Poveljom UN kao i da je imala za cilj sprečavanje genocida. Njegova izjava stigla je nedugo posle govora Baraka Obame u kojem smo čuli da je na Kosovu održan legalan referendum o nezavisnosti.

Kriza u Ukrajini i ruska aneksija Krima ponovo su pokrenule priče o razlozima i legalnosti bombardovanja SRJ i podsetile nas na to koliko se u ratu olako i mnogo preteruje, izmišlja ili grubo rečeno – laže.

Poručujući estonijskim studentima da se ruska akciji na Krimu i operacije NATO-a u Srbiji i Libiji nikako ne mogu porediti, Rasmusen je kazao:

„Pokušavajući da odbrane protivzakonitu aneksiju Krima, ruski lideri su napali legitimitet NATO operacija u Libiji i na Kosovu. Na Kosovu je cilj bio da se spreči genocid, što je u skladu sa Poveljom UN ”, poručio je Rasmusen.

Napad alijanse na Srbiju nije bio u skladu sa pomenutim aktom svetske organizacije jer on izričito nalaže da je za svaku vojnu intervenciju protiv jedne zemlja potrebna saglasnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što NATO nije imao. Nije tačno da je operacija iz 1999. imala za cilj sprečavanje genocida jer su masovna kršenja ljudskih prava i proterivanja Albanaca usledila tek posle prvih bombi koje su pale na Srbiju. NATO agresija pre je bila uzrok a ne posledica humanitarne katastrofe, kako je to želeo da predstavi Rasmusen. Slobodan Milošević u Hagu nije ni optuživan za genocid na Kosovu. Bilo bi strašno i da je samo jedan čovek poginuo tokom okršaja na Kosovu, ali se sa brojem žrtava manipulisalo kako u zapadnim vladama, tako i u zapadnim medijima. NATO, Stejt department i vlade zapadnih zemalja gotovo da su licitirali sa brojem mrtvih, često menjajući podatke o žrtvama: od toga da je na Kosovu nestalo pola miliona ljudi, ubijeno 250.000 Albanaca i usmrćeno 100.000 muškaraca. Novinari uglednih listova i TV mreža svakodnevno su otkrivali po jedan novi masakr i upoređivali situaciju na Kosovu sa holokaustom što je trebalo da zapadno javno mnjenje pridobije za akciju protiv Srbije. „Volstrit džornal” je pisanje zapadnih medija tokom sukoba na Kosovu kasnije nazvao „opsesijom masovnim grobnicama”. Danas je opšte prihvaćeno da se sa podacima o mrtvima i nestalima na Kosovu grubo preterivalo. U realnosti, nastradalo je nekoliko hiljada ljudi na svim stranama, nestalo je i ubijeno do deset hiljada ljudi, a sam NATO je tokom akcije usmrtio oko 600 civila, što albanskih, što srpskih.

Rasmusen nije jedini zapadni lider koji nastoji da agresiju predstavi kao humanitarnu intervenciju, ali ostaje činjenica da su tokom te operacije gađane bolnice, televizije, mostovi i ambasade i da su na civilne ciljeve padale bombe sa osiromašenim uranijumom. Da ne zaboravimo da je alijansa gađala albanski izbeglički konvoj kod Đakovice i tako usmrtila više desetina ljudi. Konačno, nije jasno kako je napad na Srbiju sprečio genocid kada je doveo do etničkog čišćenja: posle dolaska NATO-a na Kosovo, iz pokrajine je moralo da pobegne 200.000 Srba.

Pre i za vreme bombardovanja mnogo se u zapadnim medijima govorilo o albanskim izbeglicama što je u propagandnom ratu trebalo da opravda rat protiv Srbije, koja nije napala nijednu stranu zemlju. Novinari su posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo zaboravili da izveštavaju o srpskom egzodusu ili kasnijim žrtvama.

Pre deset godina došlo je do novog egzodusa, kada je tokom napada albanskih ekstremista ubijeno osam Srba, proterano njih 4.000 a pravoslavni hramovi spaljeni. Obamin izmišljeni referendum i Rasmusenovo „sprečavanje genocida” ne mogu da izbrišu da se napad na Srbiju dogodio protivno međunarodnom pravu, odnosno bez rezolucije SB UN. Oni, ipak, mogu da podsete koliko je propaganda u svakom, a posebno u „pravednom ratu” ili moralno čistom ratu iz doktrine Tonija Blera – prljava.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.