Sreda, 01.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Orban u Srbiji kuca na otvorena vrata

Oрбан тражи аутономију за етничке Мађаре који живе ван граница Мађарске (Фото Ројтерс)

Ne očekuje se da će izjava premijera Mađarske Viktora Orbana da želi autonomiju za etničke Mađare koji žive izvan granica Mađarske izazvati neke posledice u Srbiji, u kojoj je, inače, Savez vojvođanskih Mađara u vlasti. S zahtevom za autonomiju etničkih Mađara Orban, zapravo, kuca na otvorena vrata, jer u našoj zemlji postoji pravo na personalnu autonomiju za manjinske zajednice, pa i za mađarsku.

Zagrebački „Jutarnji list” preneo je, međutim, da je mađarski premijer šokirao susede svojom namerom koja će definisati njegov politički mandat u naredne četiri godine. List je, prenosi Tanjug, ukazao da u Hrvatskoj živi mađarska manjina koja obuhvata oko 17.000 ljudi, i to većinom na prostoru Baranje. Njihov je status uređen Ustavnim zakonom o pravima manjina, imaju pravo na školovanje, očuvanje kulturnog identiteta i zastupnika u Saboru.Ističe se i da je tokom poslednjeg rata u jednom trenutku u nekoliko izjava tadašnjih hrvatskih čelnika Baranja nije figurirala kao naziv već se govorilo o istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, a kasnije se to područje zvalo hrvatsko Podunavlje.„Mađari, koji su izuzetno pomagali Hrvatskoj u oružanoj borbi – ne treba zaboraviti da su u prvoj akciji oslobađanja Baranje 1992. godine pripadnici Hrvatske vojske smeli da pređu preko mađarske teritorije kako bi s leđa napali okupatore – ali i diplomatski, odmah su se zaputili do visokih državnih institucija. Pitanje je bilo jasno: ako vi odustajete od Baranje, tada ćemo je mi odmah zatražiti. Hrvatski je državni vrh nakon toga počeo jako da pazi na terminologiju”, ističe „Jutarnji” i dalje navodi da su hrvatsko-mađarski odnosi ogledni primer, da je Budimpešta bila od velike pomoći u približavanju Hrvatske EU i NATO-u.

Iako Zagreb ne bi trebalo da ima razlog za zabrinutost zbog ove Orbanove izjave, ipak se ističe da treba imati na umu da u Mađarskoj sve jači ultraradikalni Jobik ima pretenzija i prema Baranji i prema delu Međumurja.

Povodom Orbanove izjave Laslo Varga, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u skupštini Srbije, kaže da u Srbiji već godinama postoji kulturna autonomija za manjinske zajednice, u vidu Nacionalnog saveta nacionalnih manjina, da je „pravni okvir, manje-više stvoren”, a da je jedino problem s primenom tih rešenja, „što bi, inače, bio neki optimalni nivo”. Varga dodaje i da je Orban detaljnije govorio o Mađarima van Mađarske i da je rekao da se po tom pitanju u Srbiji dosta odmaklo.

Ni Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam, ne veruje da će se Orbanova izjava ozbiljnije odraziti u Srbiji. Iako navodi da pripadnici najvećih manjinskih stranaka, po pravilu, ne mogu u potpunosti da ignorišu stav zvaničnika svog matičnog naroda, on kaže da SVM, koji je ranije imao nekih lutanja u vezi sa autonomijom, sa Ištvanom Pastorom na čelu – koji je početkom ovog meseca bio meta napada ultradesničara u Budimpešti, što su mađarski zvaničnici i osudili – istrajava na konceptu građanske autonomije.

I Popov naglašava da Mađari u Srbiji, za razliku od drugih zemalja u kojima žive, imaju personalnu autonomiju, da mogu da osnivaju institucije za zaštitu nacionalnog identiteta. Međutim, on ne isključuje mogućnost da Orbanov stav može da bude zabrinjavajući signal za sve zemlje, jer je i dalje u nečijim glavama živa ideja o 64 županije i reviziji Trijanona.

Mađara van Mađarske ima najviše u Rumuniji, zatim u Slovačkoj, a u Srbiji, oko 250.000.

Za razliku od nekih drugih zemalja u okruženju, primećuje se pozitivan trend u odnosima Mađarske i Srbije. Recimo, prošle godine u Čurugu predsednici Tomislav Nikolić i Janoš Ader učinili su gest istorijskog pomirenja, zajednički odajući poštu nevinim žrtvama iz Drugog svetskog rata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.